Cene će još rasti: Inflacija u septembru 14 odsto, potom kreće pad
Narodna banka Srbije predstavila je avgustovski izveštaj o inflaciji i dala prognoze za naredni period
Narodna banka Srbije očekuje da će međugodišnja inflacija tokom trećeg tromesečja ove godine dostići vrhunac, a da će zatim imati opadajuću putanju.
Tako će, sudeći prema procenama NBS, još do kraja septembra cene rasti, a od oktobra se očekuje lagano smirivanje odnosno opadanje cena, istaknuto je na današnjem predstavljanju avgustovskog izveštaja o inflaciji.
U svom piku, kako je navela guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, inflacija će u septembru doći do 14 odsto, a od oktobra će lagano krenuti da pada pa je procena godišnje inflacije za 2022. između 11 i 11,5 odsto.
Ilustracija 24sedam/Podaci NBS
Očekuje se snažniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja u prvoj polovini 2024. godini. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane, istaknuto je iz NBS.
Pročitajte još:
- U periodu od prethodnog izveštaja neki ključni parametri su se materijalizovali, pre svega spoljni. To se odrazilo na inflaciju i na deficit ali nije na rast BDP-a. Drugo, umesto prosečne poljoprivredne sezone, suočavamo se sa sušom. Najveći problemi su za suncokret i soju. Inflacija u većini zemalja raste iznad očekivanja, a najviše zbog rasta cena energenata i hrane - navela je guvernerka.
Ona je posebno istakla da inflacija u Srbiji neće dovesti do otpuštanja ljudi i gubitka radnih mesta.
U Srbiji "uvezena inflacija"
Ceo svet muči inflacija ali udarac nije svuda jednako snažan. I dok zemlje Evropske unije beleže rekordne stope rasta nivoa cena, poput 7,5 odsto u Nemačkoj (najviše u 40 godina) ili 6,8 u Francuskoj (najviše od jula 1985.), inflacija je u Srbiji daleko od rekordnih nivoa.
Ilustracija 24sedam, podaci RZS
Ali to ne znači da je mala, jer prema podacima sa današnje konferencije u Narodnoj banci Srbije, dostigla je u julu 12,8 odsto.
- U takvim uslovima centralne banke nastavljaju da revidiraju naviše procene inflacije. I u Srbiji inflacija nastavlja uzlaznom putanjom. Cene hrane i energenata najviše su uticale na to - objašnjava Jorgovanka Tabaković.
24sedam/Katarina Mihajlović
Ovako visoka inflacija posledica je visokih cena pre svega hrane i energenata. Kada se primarna hrana (npr. žitarice) i energenti izdvoje, bazna inflacija je mnogo niža.
Prema rečima guvernerke, na rast bazne inflacije, na 7,5 odsto međugodišnje u julu, u najvećoj meri se odražavao dalji rast inflacije u zoni evra, ali je ona i dalje bila znatno niža od ukupne inflacije, kao i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike.
Normalizacija tek 2024.
Očekuje da će pad inflacije u drugoj polovini sledeće godine biti jači, a da se u prvoj polovini 2024. inflacija vrati u ciljane granice od 1,5 do 4,5 odsto.
Navodi se da će u smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovati dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena hrane i energenata kao i niža eksterna tražnja.
Očekuje se da će na smirivanje inflacije u kratkom roku uticati i donete mere Vlade Srbije kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.
U izveštaju se ističe da je neizvesnost ostvarenja projekcije inflacije i bruto domaćeg proizvoda i dalje velika i da se ona najviše odnosi na faktore iz međunarodnog okruženja. Pre svega na efekte konflikta u Ukrajini i raspoloživost energenata kao i njihove cene, te izglede globalnog privrednog rasta.
Rast BDP-a do 4,5 odsto
Što se tiče projekcije bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu ona nije menjana u odnosu na očekivanja iz maja.
- Očekujemo rast BDP-a u rasponu od 3,5 do 4,5 odsto u ovoj i narednoj godini, a nakon toga oko četiri do pet odsto godišnje - navodi guvernerka.
Kada je reč o domaćim faktorima, rizici projekcije, navode iz NBS, se u najvećoj meri odnose na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone, a takođe i kretanja u sektoru energetike, u pogledu obima proizvodnje uglja i električne energije na domaćem tržištu ali i po kojim cenama će se uvoziti deo gasa iznad nivoa ugovorenog sa Rusijom, te eventualnih mera koje će Vlada Srbije preduzeti da bi obezbedila energetsku sigurnost na domaćem tržištu.
Ističe se da će NBS nastaviti da prati relevantna kretanja na međunarodnom tržištu i procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova kako bi se obezbedio povratak inflacije u ciljane granice.
- Nastavljamo da umereno pooštravamo monetarne uslove. Referentna stopa korigovana je u julu i avgustu za po 0,25 i iznosi tri odsto. Efekti monetarnog zatezanja tek se očekuju. Neizvesnost u međunarodnom okruženju je veća nego u ranijem periodu. Pre svega po pitanju cena energenata i hrane. Rizici projekcije centralnih banaka, pa i NBS, rasta privrede su izraženiji naniže a inflacije naviše. U zavisnosti od faktora iz međunaridnog okruženja, pre svega oko cena energenata i uslova u lancima snabdevanja, zavise i dalji koraci i smer kretanja monetarne politike koja za cilj ima rast privrede i zaposlenosti - istakla je guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Ona je dodala da se usled svih ovih uticaja ipak u Srbiji ne očekuje recesija. I pored izazovne situacije, ona je naglasila da NBS očekuje da će u Srbiju ove godine ući oko 3,3 milijarde evra neto direktnih stranih investicija.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari