Hoće li nam rudarenje bitkoina "ukinuti" struju ili tu ima i nešto dobro

23.05.2022

07:33

0

Za rudarenje kriptovaluta potrebna je velika količina električne energije a u Srbiji kriptorudara ima dosta, kažu stručnjaci pase postavlja pitanje da li će to dodatno ugroziti potencijalno problematičnu situaciju sa strujom za sledeću zimu

Hoće li nam rudarenje bitkoina "ukinuti" struju ili tu ima i nešto dobro
Profimedia

Neke zemlje u svetu, pa teritorije u našem regionu, zabranile su rudarenje kriptovaluta. Zabrana je usledila i pre aktuelne energetske krize u Evropi, gde se zbog posledica ukrajinsko-ruskog rata predviđa veoma problematična zima. Sada bi situacija samo mogla da bude još gora, jer predviđa se da će struje na starom kontinentu nedostajati ili daće biti mnogo, mnogo skuplja nego što je sada.

Kakva je situacija sa sa kriptorudarenjem u Srbiji, i da li je to proizvodnja bitkoina i dugih valuta zaista ima samo negativne posledice po energetiku i životnu sredinu, 24sedam je razgovarao sa stručnjakom za digitalne valute, Igorom Mirkovićem iz prve srpske kriptomenjačnice ECD.rs.

- U Srbiji ima mnogo kriptorudara ali su oni svaki za sebe mali i ne rudare bitkoine nego eterijum, jer je to u startu jeftinije. Jedan uređaj za rudarenje bitkoina košta pet, šet hiljada evra, greje prostor, užasno je bučan a treba možda i pet do deset godina da bi se sam isplatio. Za iste pare se kupi par rigova grafičkih kartica za eterijum i otplati investicija za godinu dana. Ali, kako su rudari mali, oni ne predstavljaju problem za energetski sistem, jer Srbija realno ima struje - ističe Mirković.

Nije sve baš tako crno

Štaviše, kaže, ne da nema štete nego bi moglo da ima i koristi.

- Država bi svakako to trebala da reguliše i da to bude formalno prepoznato kao posao. Jer, ako smo već mogli da budemo toliko napredni da imamo zakon o digitalnoj imovini, kriptovalute iz tog zakona se nekako prave pa bi i to trebalo da bude legalno. I da se plaća porez naravno. Sada biste mogli da recimo prijavite mašinu kao osnovno sredstvo i struju kao trošak i da na prodati bitkoin platite porez na kapitalni dobit ali pre toga bi morali da se u APR-u registrujete kao kriptorudar. A tamo nema takve šifre delatnosti - objašnjava naš sagovornik.

To je već prepoznato u svetu, gde postoje čitave firme koje se bave kriptorudarenjem. I ne samo što su to firme, već neke imaju i svoje izvore struje, male hidro, vetro ili solarne elektrane, kako bi bile "zelene".

Kripto pica dej i u Beogradu

"Bitkoin pica dan", koji se od 2010. godine obeležava svakog 22. maja kao praznik kriptoenzuzijasta, obeležen je juče i u Beogradu. Entuzijaste, one koji omogućuju trgovinu kriptovalutama u Srbiji, ljude iz sveta blokčejna i novinare u "Pica baru" okupila je kriptomenjačnica ECD.rs.

Ovaj dan spomen je na prvu bitkoin transakciju Lasla, kriptorudara sa Floride, koji je 18. maja 2010. na jednom internet forumu za kriptovalute postavio objavu da je spreman da plati 10.000 tada gotovo bezvrednih bitkoina (tada 41 dolar) za par pica.

- Ponuda je prihvaćena posle nekoliko dana iz šale a danas za bitkoin i kripto niko ozbiljan ne misli da je šala. Zanimljivo je i da svi pominju Lasla ali niko prvog kupca bitkoina - kaže Aleksandar Matanović, suosnivač i direktor ECD.rs

A onaj ko bi danas prodao dve pice za 10.000 bitkoina bi zaradio nešto manje od 300 miliona dolara.

- Generalno, po pitanju rudarenja i energetike u svetu, onaj ko može da rudari dobro će proći a tamo gde ne bude imao struje za rudarenje verovatno neće biti ni za druge, osnovnije potrebe, recimo grejanje. Međutim, rudarenje ne donosi u energetici samo veliku potrošnju i padove nestabilnih sistema, niti u ekologiji samo potrošnju resursa i veće zagađenje. Naprotiv - kaže Mirković.

On nas poziva da gledamo širu sliku i da duže staze i napominje da je u realnom svetu klasična finansijska industrija sa bankama, osiguranjima, njihovim centralama i filijalama koje troše struju i druge resurse, skladištenjem i prevozom novca... deset puta veći zagađivač nego što je to ukupno svetsko kriptorudarenje.

- U energetici tamo gde su kriptorudari oborili sisteme svojom velikom i konstantnom potrošnjom, taj sistem je unapređeni sada je i bolji i stabilniji. Isto tako i u ekologiji. Veća potreba za strujom, naravno uz "malu pomoć" ekoloških regulativa, tera na sve veći i sve brži prelazak na dobijanje zelene energije. Već sada polovina struje koja se koristi za kriptorudarenje u svetu dobija se iz zelenih izvora. Ono što je najvažnije danas u kriptosvetu, prevashodno rudarenju, je energetska efikasnost. A rešenja koja se tamo nađu da se troši mnogo manje struje ili da ona bude zelena, mogu i biće primenjene i na ostale sfere "realnog" sveta. Recimo, Intel je sada napravio čip za rudarenje, koji troši mnogo, mnogo manje struje a sledi još mnogo drugih naprednih stvari - zaključuje Igor Mirković iz kriptomenjačnice ECD.rs.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti