Nafta ponovo u uzletu: Četiri dana rasta i nema naznaka „predaha“
22.03.2022 | 09:10
Cene nafte na svetskom tržištu iz dana u dan su sve veće a zbog situacije u Ukrajini nema naznaka da bi mogle da padnu
Copyright Profimedia
Cene nafte su u porastu i razlozi zašto kupci na berzama ne veruju u relaksiranje cene su pre svega politički.
Članice EU razmatraju embargo na naftu iz Rusije, koja pokriva 10 odsto svetskog tržišta i što je praktično nemoguće nadoknaditi.
Drugi razlog za brigu su napadi Huta na energetska i postrojenja za desalinizaciju vode u Saudijskoj Arabiji, drugoj velikoj zemlji izvoznici nafte.
Na londonskoj berzi cena sirove nafte "brent" iz Severnog mora porasla i juče je završila trgovanje na 118,45 dolara po barelu, što je četvrti uzastopni trgovački dan rasta.
U Njujorku je cena lake sirove nafte WTI povećana na 114,85 dolara po barelu.
Obe vrste nafte juče su dostigle iznose iznad sedam odsto više u odnosu na kraj prošle sedmice.
Evropa podeljena oko embarga na naftu
Šefovi evropskih diplomatija podeljenih su mišljenja o tome da li da se pridruže SAD u uvođenju sankcija na naftu iz Rusije. Neke zemlje, poput Nemačke, ističu da je odricanje od ruske nafte nerealno, jer alternativa nema.
- Sve ukazuje na to da su trgovci energentima sve uvereniji u izvesnost prekida u isporukama", rekao je analitičar tržišta iz kompanije „Oanda“, Edvard Moja.
Najnoviji izveštaj Organizacije zemalja izvoznica nafte i njenih saveznika, uključujući Rusiju, grupa nazvana OPEK+, pokazao je da neki proizvođači i dalje ne uspevaju da ispune dogovorene kvote proizvodnje nafte.
Jemenski pobunjenici Huti ove nedelje su ponovo gađali rezervoare za skladištenje nafte u gradu Džedi u Saudijskoj Arabiji, koji su prethodno pogodili pre dve godine, prenosi danas agencija AP.
Isti rezervoar za skladištenje, u vlasništvu državne naftne kompanije "Aramko" pogođen je onim što su Huti opisali kao krstareća raketa, tokom napadu u novembru 2020.
Napad Huta u nedelju je jedan od najintenzivnijih u ratu,a među metama je bio petrohemijski kompleks u Janbuu na obali Crvenog mora, za koji su saudijski zvaničnici saopštili da je doveo do prekida u proizvodnje najvećeg svetskog izvoznika nafte.
Druga meta bilo je skladište u Severnoj Džedi, u kojem su smešteni dizel, benzin i gorivo za avione i ono čini više od četvrtine svih zaliha Saudijske Arabije, navodi AP.
BONUS VIDEO