Srbija širom otvara vrata bitkoinu: Šta se sve menja "legalizovanjem" kriptomenjačnica

26.12.2021

07:33

0

Već u prvim mesecima sledeće godine i u Srbiji bi mogli da se bitkoinima plaćaju stan, automobil, bela tehnika ili čak račun u kafiću

Srbija širom otvara vrata bitkoinu: Šta se sve menja "legalizovanjem" kriptomenjačnica
Profimedia

Kupovina kriptovalutama u Srbiji će praktično biti moguća vrlo brzo jer je ministar finansija Siniša Mali najavio da su podneta tri zahteva za licence za kriptomenjačnice.

Ministar je najavio da se nada da će prve licence biti izdate već u "narednih nekoliko nedelja“. Šta to u praksi znači za građane i privredu Srbije pitali smo Aleksandra Matanovića, suosnivača i direktora prve srpske kriptomenjačnice ECD.

- Sa dobijanjem prvih dozvola za menjačnice one će moći, ukoliko su tražile licencu za tu uslugu, da posreduju u kupovini između kupca koji plaća recimo bitkoinom i prodavca neke robe i usluga. Kupac prosledi kriptovalutu menjačnici, ona je uz proviziju pretvori u dinare kao zvanično sredstvo plaćanja u Srbiji i prosledi prodavcu robe ili usluge – objašnjava Matanović za 24sedam.

Prodaja moguća i sada

Na ovaj način legalno će moći da se obavljaju sve transakcije i "plaća bitkoinima“ i u Srbiji, prema Zakonu o digitalnoj imovini iz 2020. godine.

Sama prodaja ili kupovina kriptovaluta bila je moguća i pre ovoga, jer kriptomenjačnice koje su postojale pre donošenja zakona, kao što je ECD, mogle su da nastave sa kupoprodajom kriptovaluta.

Za šta se traži ili dobija licenca

Prema Zakonu o digitalnoj imovini usluge povezane s digitalnom imovinom obuhvataju: prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica; usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac; usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu;  čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge; usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura); vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini; usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine; upravljanje portfolijem digitalne imovine; organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.

Uslov za nastavak rada je, prema odredbama zakona, da su blagovremeno podnele zahtev za licencu po novom propisu. Takvih zahteva za dobijanje licence je, kao što je naveo ministar finansija, zasad tri.

- Licenca se može tražiti za devet tipova usluga, pa ne znamo za šta su se opredelili drugi kandidati, a mi smo tražili za pet – napominje Matanović.

U Srbiji trenutno nema načina da se legalno direktno ili indirektno plati kriptovalutom. Kriptomenjačnica ECD je imala pilot projekat sa nekoliko trgovaca, ali je on obustavljen kada je donesen zakon.

Direktno plaćanje kriptovalutama, na primer da odete u prodavnicu i platite trgovcu direktno bitkoinom, ne postoji ni u regionu, uprkos pogrešnoj slici koju povremeno stvaraju mediji.

Tako ni u poznatom trgovinskom lancu u Hrvatskoj, formalno, ne možete platiti bitkoinom, kako je to plasirano u javnosti. Pitanje je i da li je vest iz novembra o prodaji tri stana u Crnoj Gori, u Budvi, za bitkoine tačna.

– Što se tiče Hrvatske, pouzdano znam da se za prodaju u tom trgovinskom lancu koristi menjačnica kao posrednik, što znači da se bitkoin pretvara u kune. Za Crnu Goru je moguće i da je plaćeno u kriptovalutama s računa kupca na račun prodavca, jer tamo, koliko znam, ne postoji niko ko se bavi menjačkim poslom, niti je to regulisano – kaže nam Aleksandar Matanović.

Digitalni novčanik za početnike

Usluga čuvanja kriptovaluta, odnosno digitalne imovine, tzv. digitalni novčanik, jedna je od usluga koja će biti omogućena licencama Narodne banke Srbije.

Foto:Pixabay/WorldSpectrum
 

- Čuvanje kriptovaluta nije baš trivijalna stvar. Ko je tehnički potkovan u tom smislu i poznaje svet kriptovaluta može i sam da kontroliše svoj digitalni novčanik koji može biti u obliku aplikacije na kompjuteru ili mobilnom telefonu ili na nekom dodatnom hardverskom uređaju. Ali za početnike je često bolje da im kriptovalutu čuva neko ko je profesionalac i zbog toga se ta uslugu nudi na tržištu – ističe Matanović.

Ministar finansija Siniša Mali je pre nekoliko dana u parlamentu, odgovarajući na pitanja poslanika, rekao da su u ovom trenutku u obradi tri licence za kriptomenjačnice, kao i da su četiri izdavalaca tokena platila zahtev za izdavanje licenci.

U junu donet zakon

- U narednih nekoliko nedelja očekujem da ćemo imati prve licence koje će biti izdate. To je za nas veoma važno - rekao je Mali, i podsetio da je Srbija bila jedna od prvih zemalja koja je zakonski regulisala tu oblast.

Zakon o digitalnoj imovini, koji reguliše ovu oblast, stupio je na snagu 29. juna ove godine. Zakon uređuje pitanja izdavanja digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom u Srbiji, pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom, založno i fiducijarno pravo na digitalnoj imovini, nadležnost Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije u nadzoru nad primenom Zakona.

U Srbiji, prema poslednjim procenama, oko 200.000 ljudi poseduje neku kriptovalutu.

BONUS VIDEO:

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti