Evropa presudila: Nezakonita naknada za obradu kredita?

Sud Evropske unije u odlučio je u nekoliko spojenih predmeta (C-84/19, C-222/19 i C-252/19) da su “opšte” ulazne naknade koje ne odražavaju konkretnu uslugu – ništavne, piše „Jutarnji list“ o problemu koji muči zadužene Hrvate, ali o kome je bilo reči i u Srbiji.

U odluci suda od 3. septembra 2020. stoji da dodatni troškovi kredita, koji nisu definisani kao kamata a koji su u okvirima maksimalne efektivne kamatne stope, jesu podložni ispitivanju poštenosti na temelju Direktive 93/13.

Te troškove, koji ne čine glavnicu i pripisane joj kamate, nacionalni sud mora proveriti u smislu čine li oni stvarnu uslugu, i jesu li ti troškovi transparentno ugovoreni, a to znači da nije dovoljno da su gramatički razumljivi, nego moraju sadržavati i jasne ekonomske kriterije zbog kojih se takvi troškovi ugovaraju.

Tako bi ulazna naknada za obradu kredita bila primerena samo ako je jasno na koju se konkretnu uslugu odnosi. Nacionalni sud mora da proveri je li ulazna naknada ugovorena kao primerena naknada odnosno kao odredba koja sadrži prirodu troška i uslugu koja se daje za naplaćenu naknadu.

Da nacionalni sud mora utvrditi proporcionalnost ugovorene naknade u odnosu na uslugu koja je pružena te na iznos ugovorenog kredita.

U skladu s tim pojašnjenjima, pravni tim Udruženja „Franak“, koja je obvestila javnost o presudi, pojašnjava da se može zaključiti, budući da naknade za obradu kredita u hrvatskim potrošačkim ugovorima ne sadrže nikakva objašnjenja, osim šturoga pojma „naknada za obradu kredita“, da su sve takve naknade nepošteno ugovorene i zbog toga su ništavne.

Srpski sudovi zatrpani

U srpskim sudovima je, prema nezvaničnim podacima, više od 30.000 tužbi građana protiv banaka zbog naplate naknade za obradu kredita. Nekoliko hiljada već je, prema dosad objavljenim podacima, presuđeno u korist klijenata.

Pročitajte još:

Gejts o životu posle korone: Zaboravite na poslovna putovanja

Neustrašive žene srpskog biznisa: Zmajevi i u livnici i u IT-ju

Banke su i dalje stava da u naplati naknade, prema važećim zakonima, nema ništa sporno. Udruženje sudija i tužilaca upozorava – sudovi su blokirani, posle banaka klijenti će tužiti državu zbog neefikasnosti.

Kako piše RTS, prema Zakonu o obligacionim odnosima, banka može da ima kao jedinu zaradu – kamatu, ali da klijent ni kroz ukupnu kamatu ne zna šta zapravo plaća.

Ivana Josifović iz Udruženja sudija i tužilaca navodi da je, s obzirom na to da banka, kao tužena strana, nije dokazala koji su to troškovi, zaključak suda da ti troškovi nisu realno opredeljeni.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi