"Duvandžije“ se prilagodile kovidu, šverc prešao na društvene mreže

U globalnim društvenim turbulencijama usled pandemije kovida-19, restriktivne sanitarne mere dovele su do „socijalne distance“ i napravile velike probleme u segmentu trgovine.

Lanci snabdevanja su narušeni a uobičajeni lični kontakt prodavac-kupac sve više izostaje. Ono što je, u takvim uslovima, moglo da bude dobro je da posledice pandemije jednako trpi i nelegalno tržište. Ali, kao što su se legalni trgovci okrenuli „onalajnu“ i društvenim mrežama, takvom logikom vodili su se i oni nelegalni, recimo šverceri duvana.

Kriminal ne spava

Kriminalci ne miruju, osmišljavaju nove načine da zarade svesni okolnosti i prilike da iskoriste potražnju za jeftinom robom i zarade na opalom poverenju i kupovnoj moći potrošača u neizbežnoj globalnoj recesiji koja predstoji, pokazuje opsežan dokument „Kako tržište nelegalnog duvana planira da preprodi pandemiju COVID -19 – Nadolazeća oluja“, u kome „Japan tobako internešenel“ (JTI), skenira situaciju na tržištu nelegalnog duvana i duvanskih proizvoda.

Disciplinovani Azijati

Iz kulturoloških razloga, stanovnici Azije se pridržavaju karantinskih mera, a to otežava neprimetno delovanje organizovanih kriminalnih grupa. Oni su se okrenuli Internetu kao prodajnom kanalu i primetan je rast u broju grupa na društvenim mrežama pokrenutih u cilju promovisanja nelegalne robe. Očekuje se rast cena nelegalnog duvana kao odgovor na povećanu tražnju među potrošačima. Postoji izvesna zabrinutost da bi moglo da dođe do borbe između rivalskih kriminalnih grupa za uspostavljanje kontrole nad unosnim teritorijama u regionu.

Iako u javnosti globalno zaokupljenom pandemijom deluje da su se kriminalci povukli, to nije tako. U svojim domišljatostima oni su i dalje vrlo inovativni. Ide se od toga da se pribavljaju dozvole za pogrebnu delatnost kako bi mogli da obavljaju isporuku u mrtvačkim kolima pa sve do onlajn prodaje i korišćenja „Vatsapa“ i „Fejsbuka“ za kontakte sa mušterijama, prenosi portal „Plodna zemlja“.

– Potrošači misle da je nezakonita trgovina duvanom, zločin bez žrtve. A o to nije. JTI namerava da u saradnji sa organima za sprovođenje zakona i službama za graničnu kontrolu obezbeđuje podatke, informacije i podršku potrebnu za identifikaciju i zaplenu nelegalnog duvana – ukazuje Jan Montje, globalni direktor za borbu protiv nelegalne trgovine u kompaniji JTI.

Prema podacima Svetske banke, nezakonita trgovina duvanom na globalnom nivou svake godine donosi od 40 do 50 milijardi američkih dolara kriminalnim grupama koje proizvode, prerađuju, krijumčare, distribuiraju i prodaju duvanske proizvode na koje se ne plaća porez i nad kojima se ne vrši nikakva kontrola kvaliteta.

Uprkos enormnom profitu koji se ostvaruje na međunarodnom crnom tržištu duvana, rizik od otkrivanja i kažnjavanja počinilaca je relativno mali. Za razliku od krijumčarenja droge ili trgovine ljudima faktor odvraćanja od primamljivog je nizak u ovoj nezakonitoj trgovini.

Posledice toga su velike. Razorno dejstvo crnog tržišta duvana podriva kontrolisano legalno tržište cigareta. Države ostaju bez milijardi prihoda od poreza a na tržište se plasiraju duvanski proizvodi lošijeg kvaliteta.

I ne samo to – trgovina nelegalnim duvanom služi kao pogonsko gorivo za ono najgore u društvu – tako što finansira kriminalne životne stilove.

Evropa ležerna, Amerika pod blokadom

U Zapadnoj Evropi zabeležena je relativna stabilnost za učesnike u nezakonitoj trgovini duvanom, jer je međugranična kontrola slabija a organizovane kriminalne grupe su imale vremena da se prilagode „novom normalnom“.

Uprkos navodima o otežanoj kupovini, prodaja putem interneta nije stala, a uz veći broj kućnih isporuka tržište nelegalnog duvana deluje relativno očuvano. Bilo je i uspeha, početkom aprila 2020. zaplenjene su nelegalne fabrike u Češkoj, Grčkoj, Irskoj, Belgiji i Španiji.

Međutim, više od trećine evropskih izveštaja izričito navodi da se očekuje porast tražnje za nelegalnim duvanom i da će nezakonita trgovina duvanskim proizvodima imati direktne koristi od ljudi koji su zapali u finansijske poteškoće.

Iskustva istočnoevropskih zemalja znatno se razlikuju međusobno – od Bosne koja nije zabeležila nikakav uticaj na lanac snabdevanja i proizvodnje kapacitete organizovanih kriminalnih grupa, do Moldavije gde su osetili da opadanje proizvodnje i nedostatak materijala utiče na njihove poslove. Kao znak visoke fluidnosti situacije, određena istočnoevropska tržišta zabeležila su povećano krijumčarenje na svojim teritorijama i veći broj dronova, magaraca i drugih transportnih sredstava za prelaženje granica. Skok onlajn kanala i onih na društvenim mrežama postaje sve osetniji u pogledu distribucije.

Granice u Africi su takođe postale poroznije. Tri puta više afričkih zemalja beleži neometano dalje krijumčarenje.

Pročitajte još:

Gejts o životu posle korone: Zaboravite na poslovna putovanja

Neustrašive žene srpskog biznisa: Zmajevi i u livnici i u IT-ju

Zabrana prodaje duvana u Južnoj Africi podstiče i motiviše krijumčare koji su iskoristili porozne granice. Organizovane grupe su se takođe okrenule digitalnom prostoru. Onlajn prodaja doživela je rast tokom pandemije. Društvene mreže takođe postaju sve uobičajnije sredstvo povezivanja sa krajnjim potrošačima, naročito na Srednjem istoku.

Ograničena sloboda kretanja i poslovanje u Severnoj Americi su osetno poremetili proizvodnju i maloprodaju nelegalnog duvana u Kanadi, pri čemu su ključna proizvodnja i prodaja u domorodačkim rezervatima, koji su pod karantinom i zatvoreni za nerezidente. Nezakonit uvoz osnovnih repromaterijala je bitno oslabljen pošto je zatvorena granica između Kanade i SAD.

U Kanadi se sugeriše da će legitimni maloprodajni objekti nastojati da na stanju imaju nelegalne duvanske proizvode da bi mogli da uslužuju mušterije, koji će se sve više voditi cenom zbog neizvesnosti lične finansijske situacije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi