„Bum“ u izvozu voća iz Srbije: Veći devizni priliv i za privrednike i za državu

Srbija bi ove godine od izvoza voća mogla da ostvari devizni priliv od oko 700 miliona dolara, uprkos tome što će rod generalno biti manji za oko pet odsto u odnosu na prošlu godinu.

Po smrznutom voću drugi u Evropi

Prema podacima Eurostata, Srbija je po proizvodnji smrznutog voća na drugom mestu u Evropi, i to posle Poljske. Sa proizvodnjom koja predstavlja 34 odsto ukupne proizvodnje smrznutog voća u EU, Srbija se nalazi čak i ispred Italije.

Stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu procenili su da se ove godine očekuje rod voća od 1,2 do 1,3 miliona tona, kao i da će potražnja za voćem na svetskom tržištu biti najveća u poslednjih deset godina, a da će zbog smanjene ponude cene biti visoke. Takve prognoze, na sreću, idu naruku i Srbiji.

Otvaraju se i nova tržišta

Naša zemlja je samo za prva tri meseca ove godine izvezla oko 56.000 tona jabuka po ceni do 75 evrocenti po kilogramu. Prošle godine su Rusi, u proseku, plaćali 57 evrocenti, tako da se očekuje da će se prevazići devizni priliv od oko 120 miliona dolara od ovog voća, koliko je bio 2019. godine.

Tome bi moglo da doprinese i otvaranje novih tržišta, a aktuelna tema je ono indijsko, na koje je prošle nedelje otišao prvi “probni” kontingent jabuka.

Predsednik asocijacije “Serbia Does Apples” Gojko Zagorac kaže da se sada jabuke izvoze u 39 zemalja, najviše u zemlje Evrope, ali i u po pet na Bliskom i Dalekom istoku, kao i u tri afričke zemlje.

Prema podacima asocijacije, od avgusta 2019. do juna 2020. godina iz Srbije je na tržište Rusije otišlo 144.000 tona jabuka, na Bliski istok 7.500 tona, a nisu zanemarljive ni količine za relativno novo tržište Velike Britanije – 4.500 tona, ili Italije, gde je završilo 1.000 tona jabuka.

Od ovogodišnje berba jabuka, koja će trajati do sredine novembra, očekuje se rod od oko 500.000 tona, jednak prošlogodišnjem.

Srpskim voćarima je generalno naruku išlo vreme, jer su prolećni mrazevi umanjili prinose u Evropi, pre svega u Španiji, Francuskoj i Poljskoj, pa mogu da se nadaju cenama i do 20 odsto višim nego 2019. godine.

Nemci vole srpsku malinu

Tako je bilo i sa malinama, srpskim izvoznim adutom. Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa u Čileu, zemlji najvećem izvozniku ovog voća, skočile su otkupne cene za oko 30 odsto u svetu, pa tako i u Srbiji.

Prošle 2019. godine, inače, izvoz zamrznutih malina iz Srbije bio je vredan 234 miliona dolara. To je više od trećine od ukupno izvezenog voća.

Najveće odredište srpskih malina je EU, gde je plasirano ovo voće vrednosti 190 miliona dolara, od čega samo u Nemačku 67 miliona dolara i Francusku 42 miliona.

Za razliku od jabuke, kojoj je to tržište “broj jedan”, vrednost maline koja ode u Rusiju je tek pet miliona dolara. Za srpsku šljivu, koja se inače najviše plasira na tržišta u regionu, od ove godine otvorile su se granice i Nemačke, Slovenije, Rumunije, a pre svega Hrvatske.

Naime, hrvatski uvoznici su ove godine posebno nagrnuli na srpsku šljivu, koju kasnije preprodaju po EU. Procenjuje se da je u ovu susednu zemlju ove sezone otišlo više od 900 tona šljiva. Cena je sa početnih 40 dinara u sezoni u Srbiji otišla na 60 dinara, a u Hrvatskoj određene sorte srpske šljive dostižu cenu i do 160 dinara.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi