Albanci kupuju sav srpski slatkiš: Bagremov med ide i po 20 evra

Najkvalitetniji med, onaj bagremov, u Srbiji će se teško naći sve do sledeće sezone, a o tome govori i cena koja trenutno na tržištu ide u otkupu i do 15, pa čak i do 20 evra za kilogram.

– Stvar je jednostavna. Meda nema jer je bagremove paše praktično nije ni bilo ove godine a cenu, bar ovde na jugu, diktira Kosovo. Albanci kupuju sve zalihe, da li za sebe i svoje slatkiše ili za preprodaju, ne znam, ali se zna da je cena 15, pa čak i 20 evra po kilogramu – kaže za 24sedam Miroljub Jović, predsednik Udruženja pčelara „Pčelica“ iz Prokuplja.

Med na rafovima kao lutrija

U Srbiji ima 15.000 pčelara sa 1,3 miliona registrovanih košnica, a u zemlji se proizvede između šest do 12.000 tona meda. Međutim, na rafovima supermarketa se proda mnogo više od toga. Većina tog meda je lošeg kvaliteta a za bar 1.000 tona u Savezu pčelarskih organizacija su sigurni da je lažan med. Najrasprostranjeniji način varanja je mešanje pravog meda sa glukoznim i visokofruktoznim sirupima dobijenim hidrolizom kukuruznog, krompirovog ili pirinčanog skroba. Posredno, med se falsifikuje hranjenjem pčela industrijskim šećerima, pa one naprave prirodno med ali ne od polena i potpuno prirodnih sastojaka.

Jović precizira da je situacija sa bagremom ove godine u Topličkom kraju bila „šarena“, da je nešto bagremovog cveta i polena bilo na većim visinama i uz vodu ali već bliže Prokuplju, na peskovitom terenu je bio „mršavo“.

– Tu je cvet trajao bukvalno dva i po dana, vruć vetar ga je potom spržio a potom sprala i kiša. Pčelari sve što su pčele napravile ostavili su njima za prehranu, nemamo meda ni za naše kuće – objašnjava Jović.

„To nije cena to je pojava“

Sa simbolično malom bagremovom pašom neminovna je nestašica bagremovog meda, pa to sada utiče i na cene livadskog, lipovog i tzv. šumskog meda. Ni one se na pijacama sada retko, ako je med pravi, nalaze ispod cene od 1.200 dinara.

– Nije to tržišna cena, to je pre pojava s obzirom na okolnosti. Pčelari i dalje prodaju med po nekoj normalnoj ceni ali kako ga nemaju mnogo čuvaju ga za stalne mušterije jer “ne možeš čoveku sad dušu da uzmeš” jer su neki digli cene – kaže Miroljub Jović.

Ali, upozorava i da sama cena govori o medu.

Pročitajte još:

Krenula borba za minimalac: Hoćemo li konačno dobaciti do minimalne potrošačke korpe?

Parkirali luksuzne jahte na Jadranu: Ko su svetski moćnici koji letuju u komšiluku?

– Ne možete da date za kilogram meda manje od 1.000 dinara i da očekujete kvalitet. Sa malom cenom med sigurno nije pravi. Proizvodnja tako kvalitetne namirnice košta i ove godine ne medu pčelari neće zaraditi, niti će od toga živeti. To je još jedna godina „za entuzijaste“ – naglašava Jović.

Srbija je prošle godine, uprkos nepovoljnim klimatskim uslovima, na tržište Evropske unije izvezla 2.700 tona meda u vrednosti od oko 13 miliona evra. To je nešto veći priliv za nešto manju količinu, jer prosek je 3.000 tona meda za osam do 12 miliona evra godišnje.

Najveći kupci meda iz Srbije su Italija, Austrija, Nemačka, Francuska i Belgija.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi