Mladi na selu: "Ne bih Silbaš menjao ni za šta na svetu"

Mnogo je mladih ovde u Silbašu ostalo na selu i napravili su sebi posao. Neko drži ovce, neko se oprobava s kravama, neko uzgaja svinje… Ne nameraju da odu. Ni ja ne bih Silbaš menjao ni za šta na svetu – ističe poljoprivrednik Ivan Krnač, iz sela Silbaš kod Bačke Palanke, kraja u kome mladi ne odlaze sa sela.

Ivan je “ostao na zemlji“ ali kaže da to tu nije retkost.

Mladi poljoprivrednici ne rade samo na svom imanju i međusobno se ispomažu, već i za opšte dobro. Recimo ove godine su ponovo imali akciju ravnanja atarskih puteva, u kojoj je učestvovalo 25 traktora.

Pšenica, kukuruz, soja… sve za deblje svinje

Krnač (30) ima pedesetak hektara plodnih bačkih oranica, čije obrađivanje je preuzeo još kao tinejdžer posle prerane očeve smrti. Na zemlji se opredelio za ratarsku proizvodnju pšenice, kukuruza i soje, a sa delom tih žitarica godišnje utovi i do dve stotine svinja.

Pasulj test

Ivan Krnač redovno gaji tri žitarice koje su najzastupljenije u ratarstvu Srbije, a ove godine je rešio da se oproba i sa pasuljem.

– Probaćemo, nadamo se nekoj dodatnoj zaradi – kaže ovaj vojvođanski paor.

Podršku mu pružaju supruga Renata i majka Marija, dok kćerke Nora i Lara tek trebaju da stasaju da bi mogle da pripomognu domaćinstvu.

Pšenicu sadi posle kukuruza, “na oranje“ a đubri stajnjakom. Seje trenutno inostrane sorte ali kaže da je razlika “možda pet odsto, što nije jako osetno“. Kod kukuruza ipak koristi domaće hibride, “jer su pravljeni za baš za njih, a i manje se krune u beraču“.

Primenjuje punu agrotehničku obradu, dosta navodnjava – “„čak i pšenicu kada je to potreba“ – jer ima svoje bunare koje je izbušio na njivi ali uspeva da održi prvu klasu zemljišta na celom gazdinstvu.

Prinosi kukuruza su od šest do osam i po tona po katastarskom jutru, soje od dve do tri tone. Soju prodaje u većoj količini, kukuruza “što se ne potroši u kući“ a pšenica služi za mahom za stočarsku proizvodnju.

– U Vojvodini nije problem prodati žito. Otkupnih mesta ima “na svakom koraku“ ali ja imam saradnju sa otkupljivačem, godinama radimo zajedno i tu nema problema – ističe Krnač.

Primarni deo proizvodnje Krnača orijentisan je ka stočarskoj proizvodnji, odnosno svinjarstvu. Gaji domaće bele svinje, mada sad ima nešto malo mangulica i vijetnamskih.

– Svinje držimo otkako znam za sebe. To mi je, nekako, najlakši posao na imanju. Nabavljam prasad, probao sam ranije krmače ali to oduzima mnogo vremena. Bazirao sam se na nekih 150 do 200 svinja godišnje, koliko sam mogu oko njih. Sad imam mašinsko čišćenje, pa može da se postigne. Od mangulica smo bili jedno vreme odustali jer je potrebno suviše vremena da dobije na kilaži a onda ne može prodajnom cenom da se pokrije to što je u nju uloženo – kaže Ivan, kod koga je specifično je da više ne drži svinje u zatvorenim objektima.

Ni sa prodajom nema problema

Pročitajte još

Pobuna zbog cene: Italijani tek ubrane trešnje prosipaju po ulicama

Hoćemo li uvoziti inženjere: Da li Srbiji, pored zavarivača, nedostaju i visokoškolovani stručnjaci

– Još se nije desilo da nam neka ostane, mada je sada od Nove godine dosta pala tražnja. Prodaje se klanicama, ljudima po selu… da sam imao hiljadu komada prošle godine na početku pandemije, prodao bih sve. Neki pričaju da je cena 120 dinara ali ja prodajem po 140 do 150 dinara. Prošle godine je bilo 180. Da se ne proizvodi hrana sa naših njiva, ne bi bilo računice – ističe Ivan.

Pored prihoda od dobre prodaje gazdinstvo Ivana Krnača dobro posluje i uz pomoć subvencija koje daje Vlada AP Vojvodine.

– Svake godine dobijamo subvencije za navodnjavanje, sada pedeset odsto za opremu a bilo je i sedamdeset. Tako sam došao do tifona i agregata i zadovoljan sam – kaže Ivan u emisiji “Biram selo” Agro TV.

U planu je proširenje farme sa nekoliko objekata da bi se držalo još stotinu svinja, kao mini prerada mesa ali, kaže Ivan Krnač, “jedno po jedno pa… videćemo“.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi