Igre s cenom brašna: Cena "save“ ograničena, ali sve drugo će poskupeti
Pekari pozdravljaju intervenciju Vlade Srbije subvencionisanim brašnom i ograničenom cenom hleba "sava“, ali opominju da će sve ostalo morati da poskupi, sve dok se nešto ne učini sa tržištem pšenice i brašna
Ovome se ne vidi kraj. Postoje prognoze da situacija može mnogo da se pogorša u narednih mesec, dva. Ne bismo voleli da vidimo da u Srbiji vekna hleba bude kao što je u Italiji, sa cenom od 2,2 do 4,5 evra - kaže za 24sedam Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, povodom skuplje hrane i aktuelnog povećanja cena pekarskih proizvoda koje je delom "zamrzla“ Vlada Srbije.
Pekari već digli cene
Pekari u Srbiji su već počeli da "peglaju“ cenu zbog svih poskupljenja koja su ih zadesila. Tako su hleb, kifle i peciva u Leskovcu skuplji za 10 do 15 odsto, dok se četvrt bureka i dalje drži na 100 dinara. U Bujanovcu, Vranju i Nišu poskupljenju nije odoleo ni burek, u proseku za 10 dinara. Novosađani hleb koji nije "sava“ već plaćaju, umesto dosadašnjih 45, do 60 dinara po vekni, a burek košta do 170 dinara za 200 grama. Pralica kaže da će peciva i specijalne vrste hleba poskupeti oko 20 odsto, ali ne odjednom, već "po nekoliko dinara na svakih 10, 15 dana“.
Zbog sve skuplje pšenice, odnosno brašna, Vlada Srbije je ponovo uvela kontrolu cene hleba, ali samo za hleb "sava“ od brašna tipa 500. Pekari će za hleb koji može da košta najviše 46 dinara za veknu od 500 grama dobiti brašno od pšenice iz Robnih rezervi po subvencionisanoj ceni. Zauzvrat, moraju da imaju u svojim radnjama do 30 odsto hleba "sava" u ponudi.
- Ne postoje jasni pokazatelji zašto je cena pšenice u svetu toliko skočila. Nije u pitanju samo manja ponuda, jer žetva nije bila toliko loša, kod nas pogotovo. U redu je da cena skače kada nema robe, ali pšenice ima, a jako je čudno što joj cena raste. Ko to tako drži i kome je to u interesu na svetskom nivou, ne znam – ističe Pralica.
Pročitajte još:
U prilog tome idu i podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO), koji pokazuju da su cene pšenice na devetogodišnjem rekordu, iako je i žetva žitarica ove godine bila rekordna. Cena pšenice na berzi u Parizu je dostigla 297 evra za tonu. Nije daleko ni ona na srpskoj, Produktnoj berzi u Novom Sadu, gde je aktuelni 31 dinar za kilogram zapravo 265 evra za tonu. Žitarice su u svetu poskupele tri odsto samo u septembru, a tu su i skuplje mleko (2,6 odsto), biljna ulja (9,6 odsto)...
"Čeka se cena“
Predsednik Udruženja pekara ističe da 90 odsto zaliha pšenice u Srbiji na svojim lagerima "drži možda svega desetak firmi“. Oni je ne prodaju, niti je daju mlinovima, i zbog toga brašna na tržištu nema dovoljno i sve je skuplje.
- Čekaju cenu za izvoz. A kod nas bi cena trebalo da je dosta ispod svetske jer mi smo imali dobru žetvu od tri i po miliona tona, a treba nam 1,7 miliona za potrošnju u Srbiji za celu godinu. Od "viška“ je do sada izvezeno 505.000 tona. Svi čekaju pik cene, i to je sada vrzino kolo, a ono se uvek slomi na krajnjem potrošaču. Rusi su to sredili drugačije, podigli su izvozne takse i kod njih nema problema sa snabdevanjem – naglašava Pralica.
Profimedia
Rusija je podigla izvoznu taksu na blizu 70 evra po toni, tako da se brzo hlade izvozni apetiti u toj zemlji koja je od velikog uvoznika pod sankcijama SAD i EU postala veliki izvoznik žitarica.
"Savu“ treba stalno držati pod kontrolom
Odluku Vlade da vrati ograničenje cene najpopularnije vrste hleba pozdravlja i agroekonomista i nekadašnji visoki državni funkcioner zadužen za poljoprivredu Milan Prostran.
Problem i sa đubrivom
- Srbija je nekada imala sedam ili osam fabrika đubriva, a danas ne može da osposobi jednu ili dve. Zbog toga zavisimo od uvoznog đubriva i moramo da plaćamo visoke cene koje su trenutno na svetskom tržištu - navodi Prostran.
Na svetskim berzama đubrivo na bazi amonijaka je na rekordnih 1.110 dolara za tonu, a samo prošlog meseca je poskupelo 38 odsto. Fosfatno đubrivo je još skuplje, 1.250 dolara po toni, a urea je 820 dolara (rast 26 odsto). Đubrivo je skupo jer su visoke i cene energenata, koji čine znatan deo krajnje cene đubriva, ali i zbog poskupelog brodskog transporta. Analitičari procenjuju da se može očekivati globalna nestašica đubriva.
- Reakcija Vlade je sasvim opravdana i poželjna. Pandemija je najekstremniji period za sve vrste sirovina i to pokazuju i cene prehrambene robe na svetskim berzama i našoj berzi. I to će trajati najranije do jeseni sledeće godine. Hleb je najosetljiviji proizvod, naš narod ga troši mnogo u ishrani. Država tu ima svoju ulogu u kontroli i trebalo bi da kod hleba "sava“ cenu diktira stalno. A to može samo kada ima dobre Robne rezerve, i ovo nam je upozorenje da time moramo više da se pozabavimo. Nekada smo u rezervama imali čak za dvomesečnu potrošnju – kaže Prostran za 24sedam.
Što se tiče nestašice brašna, on smatra da su pekari time morali da se bave u vreme žetve u julu, kada je pšenica bila 19 dinara za kilogram i kada je bilo u izobilju, a ne sada kada košta 31 dinar i kada je niko ne prodaje. Ali za manjak pšenice i brašna u prodaji svakako nisu samo oni krivi.
Pixabay/StockSnap
- Ako postoji sumnja na monopol i kartelsko dogovaranje cene, država i time mora da se pozabavi. Takođe, ne možemo samo misliti na izvoz poljoprivrednih proizvoda. Mi se hvalimo da ćemo ove godine imati izvoz poljoprivrednih proizvoda za više od pet milijardi evra. Najveći deo u tome su pšenica i kukuruz i nešto soje. Ali danas je situacija u svetu mnogo drugačija. Velike zemlje pre pandemije nisu se mnogo bavile rezervama, jer su sve mogle da kupe. Sada i hrane fali, pa svi gledaju kako da obezbede rezerve. Potpuno liberalno tržište je pod znakom pitanja, a mi i dalje gledamo samo kako da izvezemo – upozorava Prostran.
Pekare muči još štošta
Međutim, ističe prvi čovek srpskih pekara, nije samo cena pšenice ono što muči ovu branšu.
Zbog čega propada pekarstvo u Srbiji
Čak ni cena brašna i drugih inputa nije ono što najviše "boli" pekarstvo u Srbiji, zbog čega ono propada.
- Propadamo jer nema ko da radi, oglasi za prodavačice nam idu 365 dana. Plate su od 50.000 do 60.000 dinara, niko neće da radi za manje, čak ni za toliko. Ne možete naći ni kvalifikovane pekare, majstore… Imamo i problema sa koronom, jer ako je žena bolesna, zbog izolacije ne radi ni muž. To su veliki problemi. A naša proizvodnja je dnevna. U pekarstvu nema lagera, pa da možete da napravite sada, a prodate posle – kaže Pralica.
- Sve nam je poskupelo, od goriva koje je skuplje za 40 odsto do struje. Svaki input je skuplji, od vreća i konca za njihovo zatvaranje do svih uvoznih sirovina za pekarstvo. Sve redom skuplje je od 47 do 63 odsto. I onda na sve to dođe skuplja pšenica, odnosno skuplje brašno. S takvom kalkulacijom troškova pekari se teško bore da održe cene – objašnjava Pralica.
On kaže da je Vlada uredbom na vreme reagovala, kako bi se od poskupljenja zaštitilo najugroženije stanovništvo, ali i da će pekari morati da podižu cene drugih vrsta hleba i ostalih pekarskih proizvoda.
- Ova cena hleba od 46 dinara je adekvatna kalkulaciji cene sa subvencionisanim brašnom, ali i ostalim inputima koji su ranije bili. U međuvremenu su i oni porasli, tako da to više nije to, ali izdržaćemo nekako narednih pet, šest meseci i sa ovom cenom. Nadamo se, kada dođe pšenica sa južne hemisfere i nova žetva kod nas, da to više ne bi smelo da bude problem – zaključuje Pralica.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari