Dobra vest za farmere organske hrane, loša za sve ostale

23.10.2021

10:34

0

Autor: 24sedam

Evropska unija usvaja strategiju koja predviđa da zemlje članice u proizvodnji hrane poreskom politikom omoguće više organskih proizvoda

Dobra vest za farmere organske hrane, loša za sve ostale
Profimedia

Evropski parlament je na plenarnoj sednici održanoj ove nedelje dao zeleno svetlo da strategiju „Od oranice do trpeze“, koja će veoma obradovati proizvođače organske hrane a veoma zabrinuti stočare.

Radi se o paketu dvadeset i sedam zakonskih predloga i politika koje će u sledećih desetak godina menjati način na koji se u EU proizvodi, prerađuje, kupuje i konzumira hrana.

Ozbiljan udar za siromašne

Na prvi pogled nema ništa loše u strateškom planu EU, u kome je predviđeno da četvrtina poljoprivrede bude u ekološkom sistemu proizvodnje, da se prepolovi upotrebu sredstava za zaštitu bilja i antibiotika, za petinu smanji upotreba veštačkih đubriva, da se više pošumljava…

Međutim to znači i „neprijateljsku“ poresku politiku prema klasičnoj poljoprivredi, koja danas uzima kao primer velikog zagađivača čovekove okoline – od gasova staklene bašte do upotrebe hemijskih preparata.

Pored toga, strategija i nove ekološke politike neće jednako snažno udariti po svim članicama EU. Tako će razvijene države poput Nemačke, Austrije, Francuske ili Nizozemske to lakše podnete jer su investiciono nekoliko ciklusa ispred siromašnijih rođaka iz EU.

Na ovakve posledice, koje bi mogle da uvećaju taj jaz, ukazuju i iz Hrvatske. Ta relativno mlada članica EU spada u države koje nisu rešile strukturne probleme u poljoprivredi.

Proizvodnja je skuplja nego kod konkurencije a to znači i manju prodaju kod domaćih kupaca koji su slabije kupovne moći nego neki u EU. Zbog novih nameta, proizvodnja bi mogla još da poskupi, i da se smanji. S druge strane, na slabije platežnim tržištima i skupi ekološki i organski proizvodi imaju manju prođu.

Zahtevi iz Brisela, koji se tiču veštačkih đubriva, mogli bi da se negativno odraze na ratarstvo, jedno od retkih komparativnih prednosti kako Hrvatske tako i Srbije.

Iz hrvatskih poljoprivrednih krugova ističu da su na tamošnjem tržištu multinacionalne kompanije uzele ogromne površine zemlje pa je tek delić ostao za male proizvođače. Depopulacija ruralnih prostora je izrazito jaka, mladi imaju slab podsticaj da ostanu na selu. Finansijska snaga i kreditna sposobnost, neophodna za primenu novih tehnologija je daleko niža nego na zapadu Evrope.

No, ima i optimističnih pogleda. Europarlamentarka Biljana Borzan, poznata po borbi za prava potrošača „sa istoka“, smatra da će Hrvatska glavne ciljeve – manje pesticida i antibiotika - ispuniti lakše nego druge članice.

Recimo, Nizozemska ima veliki problem sa nitritima u oranicama, zbog decenija prekomernog đubrenja, a ništa bolje nije ni u delovima Nemačke ili Francuske. Prema podacima EFSA-e najviše kontaminirane hrane izmereno je u Nizozemskoj (9,5 odsto), a znatan u Francuskoj (4,7) i Nemačkoj (4,2), tako da u toj skali hrvatskih 2,5 odsto nije mnogo.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi