Francuske limuzine, a šampionke u mesu: Krave toliko dobre da pored njih i „lenji“ farmeri ispadnu bolji (VIDEO)
Retka rasa iz Francuske u Srbiji, limuzin, odgaja se tek na desetak mesta u našoj zemlji, a daje mnogo više mesa od uobičajenih
Na 88. Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, koji se završava danas, ekipa 24sedam naišla je na jednog ne tako običnog uzgajivača goveda. Miroslav Kiš, vlasnik Reproduktivnog centra za stočarstvo iz Verušića kod Subotice, bavi se uzgojem jedne prilično retke rase goveda u Srbiji – francuske rase limuzin.
- Rasa limuzin je možda najsličnija simentalskoj rasi, koja je uobičajena među uzgajivačima goveda u Srbiji, ali ima bolji odnos mesa i ukupne mase i smatramo da je to budućnost tovnog uzgoja kod nas – objašnjava nam svoj izbor Kiš.
24sedam/Danilo Krša
Ali to nije jedini razlog, otkriva nam Miroslav, jer prilikom izbora rase ovaj uzgajivač, koji ima 240 grla, rešio je da „ugodi sam sebi“.
Riđe „francuskinje“
Karakteristika rase limuzin je potpuna crveno-smeđa boja dlake, sa svetlijim krugovima oko očiju i svetlijom njuškom i dlakom između butova. Živahnog su temperamenta, dugog trupa sa širokim leđima i ekstremno mišićavim butovima. Manja masa teladi pri rođenju (ženska 36 i muška 39 kg), olakšavaju teljenje i više od 90 odsto porođaja protiče bez potrebe za pomoć. Odrasle krave su teške oko 800 kilograma, a bikovi 1.100, a intenzivno hranjena junad postižu sa oko 10 meseci od 350 do 400 kg, a od 12 do 14 meseci 450-500 kg. Dnevni prirasti idu i do 1,2 kilograma.
Rasa se posebno ističe visokim randmanom mesa, od 62 do 65 odsto, zbog niske proporcije masti i kostiju u trupu, i po tome čini sam vrh kod tovnih goveda.
- Smatramo da nismo najvredniji farmeri na svetu, već malo manje vredni, i da i same karakteristike krave treba da nam u tome pomognu. Da imamo rezultat, ali i da nam ne budu krave „na prvom mestu“, već porodica i vreme za nju – objašnjava Kiš, čija su grla ove godine učestvovala na izložbi goveda u zvaničnom programu Sajma poljoprivrede. Po prvi put izložene su na jednom mestu sve četiri tovne rase koje se koriste u Srbiji.
„Ne možemo svi biti ratari“
I pored svih problema koji pogađaju stočarstvo, a posebno uzgoj goveda u Srbiji, Miroslav Kiš ne odustaje od svog posla i „misije“.
- Jednom poljoprivrednik, uvek poljoprivrednik, ali to ne znači da svi treba da se bavimo ratarstvom jer je isplativije. Mora neko da se bavi i stočarstvom i pravljenjem stajnjaka. Mi smo se prepoznali u govedarstvu i sistemu krava - tele, i mislimo da možemo da našim radom obezbedimo jeftiniju hranu i izvesnost. Srećom, nismo više jedini u tome – kaže Kiš.
Srpski govedari su pre tri godine uvezli „limuzinke“, oko 500 junica i 13 bikova, i to od najboljih francuskih proizvođača.
- Smatramo da je to jedna investicija u budućnost, da našoj deci koja će raditi posle nas ostavimo nešto vredno. Hrana ima budućnost, kao i energija, a želimo da kvalitetno goveđe meso, koje, nažalost, retko koristimo u našoj prehrani, ponudimo našoj porodici, prijateljima, tržištu – napominje Kiš.
Malo stočara, previše trgovaca
Ovaj uzgajivač kvalitetnih goveda kaže da meso na srpskom tržištu jeste poskupelo u poslednje vreme, ali da sami proizvođači ne vide veliku vajdu od toga.
24sedam/Danilo Krša
- Meso je poskupelo 20 ili 30 odsto u prodavnicama, a žive vage nije ni 10. I to je najveći problem u stočarstvu danas u Srbiji, ta neizvesnost, zbog čega postoji potreba za jačom podrškom. Vidimo da veliki poslovi izvoza ne idu, a ovde imamo previše trgovaca u odnosu na nas poljoprivredne proizvođače. Neko se sa cenama već ugradio, a sav rizik ostaje na nama. Na kraju se sav trošak preliva na potrošače. Ne mogu svi na našim leđima da egzistiraju. Treba napraviti malo više reda, da bi svi bili na dobitku - objašnjava Kiš.
Kiš ističe da sada postoje uslovi za započinjanje posla, postoje subvencionisani krediti, osiguranje grla, naknade po kravi i povrat pri kupovini priplodnih grla.
- Sve smo to koristili i bez toga ni mi ni drugi ne bi krenuli ili bi sve bilo mnogo teže. Međutim, nije to još rasprostranjeno kod ljudi da veruju da to mogu ostvariti, jer isplate subvencija kasne, dugo se obrađuju predmeti... Ako se ima para, ako postoji mera, zašto ostavljamo isplatu za iduću godinu, ili za onu drugu... Za mene je to neshvatljivo - ističe Miroslav.
Ali Miroslav Kiš ne gubi nadu. Očekuje više posla u sledećoj godini ,a ne očekuje, kaže, da može imati više problema nego što ih je imao dosad.
- Da nisam optimista i da ovo ne volim ne bih to ni radio - zaključuje Kiš.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari