Šokantni podaci o rasipanju hrane: Ova zemlja je najgora u Evropi!

Italija se nalazi na samom vrhu evropske liste kada je reč o rasipanju hrane, jer se u toj zemlji svakog nedeljnog perioda po osobi baci više od pola kilograma namirnica, pišu italijanski mediji.

Prema dostupnim podacima, prosečan Italijan nedeljno baci 555,8 grama hrane, što je znatno više u poređenju sa većinom drugih evropskih država. U Francuskoj se, na primer, baci oko 459,9 grama po osobi, u Španiji 446,5 grama, u Holandiji 469,6 grama, dok Nemci prosečno bacaju 512,9 grama hrane nedeljno.

Italija je tako zauzela prvo mesto na ovoj neslavnoj rang-listi, sa približno 100 grama više bačene hrane po osobi u odnosu na Francusku i Španiju, pokazuje "Cross Country Report" 2025 organizacije "Waste Watcher International", objavljen povodom 13. Nacionalnog dana prevencije rasipanja hrane.

Ipak, određeni pomaci su zabeleženi. Od 2015. godine prosečna količina hrane koja se baca po osobi u Italiji smanjena je za skoro 100 grama, sa nekadašnjih 650 na sadašnjih 555,8 grama nedeljno.

Uprkos rastu svesti o štetnim posledicama rasipanja hrane po životnu sredinu, Italija je i dalje daleko od cilja predviđenog za 2030. godinu, koji podrazumeva smanjenje bacanja hrane na 369,7 grama po osobi nedeljno.

Razmere problema su globalne. Prema podacima iz "Food Waste Index Report 2024" Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, širom sveta se svake godine baci čak 1,05 milijardi tona hrane, što predstavlja oko trećinu ukupne svetske proizvodnje.

Veliko bacanje hrane nosi i ozbiljne finansijske posledice. Prosečnih 80 kilograma bačenih namirnica godišnje po osobi znači da domaćinstva u Italiji svake godine izgube između 500 i 600 evra.

Ovakav odnos prema hrani predstavlja ozbiljan etički paradoks: dok pojedinci godišnje bacaju desetine kilograma namirnica, više od 670 miliona ljudi u svetu i dalje se suočava sa glađu.

Osim društvenih i ekonomskih posledica, rasipanje hrane ima snažan negativan uticaj i na životnu sredinu. Smatra se da je odgovorno za skoro deset odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i za potrošnju četvrtine ukupne količine sveže vode namenjene poljoprivredi.

Kada bi bacanje hrane bilo država, po količini emitovanih gasova sa efektom staklene bašte zauzelo bi treće mesto u svetu, odmah iza Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi