Ove mere na njivama donose sigurniji rod i u teškim godinama

Ako postoji problem, pravilo je da postoji i rešenje za njega. Važno je detaljno sagledati i razumeti situaciju, pa će se sigurno pojaviti neko rešenje. Slična situacija je kada su u pitanju klimatske promene u poljoprivredi. U prvo vreme smo ih negirali, pa polako prihvatili kao neminovnost. Sada se širom sveta već prave planovi i pronalaze rešenja kako odgovoriti ovom globalnom izazovu i očuvati proizvodnju i kvalitet hrane.

Poljoprivrednicima je već na raspolaganju čitava paleta postupaka kojima mogu, ako ne da sasvim ponište efekte klimatskih promena, ono da ih barem dobrim delom ublaže. Predlaže se promena strukture setve, pomeranje rokova zasnivanja useva, primena specifičnih agrotehničkih mera... Neke od ovih mera je lako uvesti u proizvodnju, dok druge traže dodatna ulaganja i edukaciju. Iz tog razloga važno je da se struka i lokalne samouprave uključe u ovaj proces od kojeg će čitava zajednica imati dugoročno koristi.

Na teritoriji Srbije već nekoliko godina organizacija FAO u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, lokalnim samoupravama, stručnim službama i poljoprivrednicima, a uz finansijsku podršku EU sprovodi projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode” koji upravo ima zadatak da pokaže da i za promenu klime postoji lek.

Nedavno je, u okviru projektnih aktivnosti organizovana poseta Požarevcu gde u borbi protiv uticaja klimatskih promena na poljoprivredu sarađuju PSSS "Požarevac", Poljoprivredna škola sa domom učenika "Sonja Marinković" i poljoprivrednici.

Profimedia

Na teritoriji opština Požarevac i Žabari, na školskoj ekonomiji i posedima poljoprivrednih proizvođača rađene su različite mere koje su dale vidljive rezultate očitovane kroz povećanje prinosa, uštedu vode i drugih važnih resursa i očuvanje njihovog kvaliteta.

- Postavili smo oko 60 demo ogleda na kojima su primenjene različite mere. Primenjeno je podrivanje zemljišta, kalcizacija, direktna setva, setva leguminoza po mrazu, inovativni tretman biljaka, solarni sistem navodnjavanja, podzemno navodnjavanje, agrivoltaik i priprema komposta. Sve ove mere su na svoj način doprinele unapređenju poljoprivredne proizvodnje i njene održivosti, kao i otpornosti na klimatske promene, kaže Dragana Urošević iz PSSS "Požarevac".

Agrovoltaik - i poljoprivreda i solarna energija

Dosta mera sprovedeno je na ekonomiji Poljoprivredne škole, a jedna od zanimljivijih je Agrovoltaik.

Reč je o sistemu koji kombinuje proizvodnju solarne energije i poljoprivrednu praksu na istoj parceli, omogućavajući dvostruko korišćenje zemljišta. U konkretnom slučaju solarni paneli se nalaze iznad vinograda gde prikupljaju energiju sunca, dok se ispod njih neometano odvija proizvodnja grožđa.

- Paneli su postavljeni na školskom vinogradu na površini oko 20 ari. Solarni paneli proizvode električnu energiju za potrebe školske ekonomije, pre svega za osvetljenje u stočarskim objektima. Pored toga škola ima svoj bunar na koji su, takođe, postavljeni solarni paneli koji pokreću pumpu za podzemni sistem navodnjavanja. To će nam omogućiti da uporedimo rezultate proizvodnje u suvom ratarenju i i one u kojoj je primenjeno podzemno navodnjavanje, objasnio je Ivan Miloš, direktor škole .

Podzemno navodnjavanje - mera koja donosi razliku

U okviru projekta učesnicima su dodeljene na korišćenje važne mašine. Jedna od najzanimljivijih je svakako ona koja omogućava postavljanje cevi za podzemno navodnjavanje na dubinu oko 50 centimetara.

Rad ove mašine isproban je na njivama Vladana Đurića iz sela Porodin koji kaže da su postignuti veoma dobri rezultatai

pixabay/Schwoaze

 

- Mašina je naštelovana da postavlja cevi na 50 centimetara, a razmak između dva laterala je 140 centimetara. Minimalna potrebna snaga traktora da bi se creva kvalitetno aplicirala u zemljište je 120 konjskih snaga. Cevi su specijalno dizajnirane za polaganje na ovu dubinu. Prednost je što navodnjavanje i prihrana mogu da se rade zajedno kada god je to potrebno. Nema isparavanja i narušavanja površinskog sloja zemljišta kao što je to slučaj kod klasičnog zalivanja. Troši se znatno manje vode, a pošto su cevi duboko u zemljištu normalno se mogu obavljati svi poljoprivredni radovi, objašnjava Đurić i dodaje da iako su početna ulaganja u ovaj sistem značajna, potpuno se isplate. - Vodu kod ovakvog sistema nećete videti na površini, ona se kapilarno penje do korenovog sistema, a razlike u prinosu između oglednih parcela i onih koje nisu bile navodnjavane su ogromne.

Pet generacija u borbi za bolju poljoprivredu

I Zoran Živković, poljoprivrednik iz sela Ćirikovac, ima pozitivna iskustva sa primenom mera za ublažavanje klimatskih nepogoda. U domaćinstvu Živkovića složno živi pet generacija - od Zoranovog dede koji će uskoro zaokružiti vek života, a i dalje je vitalan, do unuka koji je rođen ove godine. Svima na porodičnom gazdinstvu u interesu je da stvore bolje uslove za bavljenje poljoprivredom.

- Na jednoj njivi primenili smo meru kalcizacije. Tu su bili posejani pšenica i ječam, a razlika u odnosu na okolne parcele je bila jasno vidljiva - boja useva je bila intenzivnija, klas krupniji, a bolesti nismo uočili. Specijalnim alatom proveravali smo dubinu plužnog đona i po potrebi radili podrivanje - što je zemlja bolje rastresena, bolji je i prinos, kaže Živković.

I na parceli ovog poljoprivrednika u toku su pripreme za primenu podzemnog navodnjavanja.

- Cevi su na dubini 50-55 centimetara, reč je o tvrdim lateralima sa bakarnim kapaljkama koje sprečavaju začepljenje, prodor korenja i insekata. Očekujem dobre efekte od ove mere, ali to ćemo znati naredne godine.

Značaj ovog projekta je u tome što okuplja različite aktere – poljoprivredne proizvođače, institucije, lokalne samouprave, savetodavce, nastavnike i učenike poljoprivrednih škola.

 - Upravo kroz zajednički rad ovih aktera i funkcionisanje demo centra u Braničevskom okrugu definišu se i demonstriraju mere čiji je cilj smanjenje degradacije zemljišta - istakao je Bojan Stević, direktor PSSS Požarevac.

Projekat evidentno daje rezultate i pokazuje da je borba za održivu poljoprivredu itekako moguća. Cilj je da se kroz obuke svih učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji primenjuju principi klimatski pametne poljoprivrede, podstiče multisektorska saradnja i širi svest o posledicama klimatskih promena. U ovaj projekat koji se završava naredne godine, uključene su 23 opštine širom Srbije, savetodavne stručne službe i poljoprivredne škole, poljoprivrednici. U saradnji sa savetodavnim službama uspostavljeno je deset demonstracionih centara, dok je u 11 poljoprivrednih škola uveden novi izborni predmet ”Klimatske promene u poljoprivredi“.

Klimatske promene nas uče upravo tome da se i poljoprivreda mora menjati kako bi opstala. Uvođenje novih alata i rešenja u skladu sa klimatski pametnom poljoprivredom činiće ubuduće razliku između uspešnih i neuspešnih poljoprivrednika. Najvažnija poruka je da postoje rešenja, sada je samo važno naučiti kako da ih primenimo u praksi.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi