Ribarstvo - naš neiskorišćeni potencijal: Riba može na tanjir, ali i na Instagram

28.05.2021

20:30 >> 07:46

0

Autor: G. M. Š.

Izvor: Agro TV

Gde se u Srbiji uzgaja kvalitetna riba i šta je sve potrebno za njenu uspešnu proizvodnju, ali i prodaju

Ribarstvo - naš neiskorišćeni potencijal: Riba može na tanjir, ali i na Instagram
Foto: AgroTV

Adresa sa koje obično stižu šaran ili amur na srpsku trpezu su domaći ribnjaci, a njih u našoj zemlji ima mnogo manje nego što bi to moglo da bude. A da situacija može da se preokrene u našu korist, ukazuje reportaža o uzgoju riba koju donosi Agro TV u svom serijalu “Domaćine, kako radiš?”.

Kako se procenjuje, Srbija može uspešno da proizvodi ribu na 100.000 hektara, ali ribnjaci trenutno zauzimaju samo šestinu te površine, uz prosečnu proizvodnju od 850 kilograma ribe po hektaru, kažu stručnjaci.

Nedostaju podsticaji države

Dušan Ivanišević kaže da bi uz podsticaje države, “barem oko dobijanja dozvola i administracije”, što sada traje od godinu do dve, u Srbiji moglo da se proizvede mnogo više ribe. Nikakve podsticaje za ribarstvo, ni lokalne ni republičke, nema ni Perica Nikolić, koji se nada da će takve subvenciji barem dobiti za turizam.

To bi moglo da se brzo udvostruči, iako Srbi, i pored toga što su nominalno pravoslavni narod, u ishrani koriste tek skromnih pet-šest kilograma ribe po stanovniku godišnje. To je četiri puta manje od evropskog proseka, a da stvar bude još lošija iz ugla privrede, dve trećine te pojedene ribe dolazi iz uvoza.

Neki od srpskih domaćina rešili su da iskoriste nešto od tog potencijala za uzgoj ribe, koji ne mora nužno da bude tovni.

Kvalitetna voda za zahtevnu ribu

Čista voda i netaknuta priroda odličan su uslov za gajenje ribe u Srbiji, recimo kod Arilja, gde u selu Dobraće u vodama reke Panjice jednu od proizvodno najzahtevnijih vrsta ribe, pastrmku, uzgaja Dušan Ivanišević.

Samo kvalitetna voda: Dušan Ivanišević, Foto: Agro TV

On proizvodi uglavnom potočnu pastrmku za poribljavanje reka i mladice, a manji deo je ona kalifornijska pastrmka, za prodaju na prehrambenom tržištu.

– Kalifornijska pastrmka ide tek do pet tona godišnje. Ima mnogo matičnih jata po Srbiji, pa nema uslova za veću proizvodnju. A ona traži protočne bazene sa potočnom vodom, jer što je veća izmena vode bolji je prirast i napredak ribe – kaže za Agro TV Dušan Ivanišević.

Kako ističe, kvalitetna voda je presudna za uzgoj ove vrste ribe, pa se ovde lako dobija prirast “kilo – kilo”, na kilogram konzuma, kilogram prirasta, a za pastrmku od 250 grama potrebno je devet meseci.

Ribnjak pastrmke, Foto: Agro TV

Planinska reka je toliko čista da nisu potrebni filteri, a kvalitet i vode i ribe potvrđuju laboratorijske analize koje se redovno sprovode u Kraljevu.

Ivanišević sam proizvodi mlađ i za svoje i za potrebe drugih ribnjaka. Posebno posla ima oko mladice, za koju kaže da bi je imao svako, ali je ne radi niko.

– Radimo je samo mi, puno je tu uloženo truda, a koristi nema. Hranimo je živom ribom, i tu onda nema neke vajde – ističe Dušan.

U ishrani riba koristi austrijske mešavine ribljeg brašna i proteina, što je približno prirodnoj hrani koju bi imala u reci.

Riba može i za slikanje

U svojoj proizvodnji Ivanišević sarađuje sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Kragujevcu, sa kojim su imali i projekat uzgoja mladice sa zamrznutim mlečom koji je “uspeo hiljadu posto”.

Što se prodaje tiče, Ivanišević kaže da “riba ide” ali da cene nisu velike, od 450 do 500 dinara, zavisno od ribnjaka.

Kao i Ivanišević, ribi se kao poslu posvetio i Perica Nikolić, koji uzgaja šarana za sportski ribolov u veštačkoj akumulaciji kod Mladenovca. Ovaj specifičan uzgoj upotpunjava turističko gazdinstvo Nikolića u selu Crkvine.

Od hobija – biznis: Perica Nikolić, Foto: Agro TV

On je uzgojem “sportske” ribe na neki način nastavio porodičnu tradiciju.

– Moj deda i otac su bili sportski ribolovci, pa se i ja time bavim već 35-40 godina. U međuvremenu sam došao na ideju da napravim svoju privatnu komercijalu i sada imamo bukvalno svu rečnu ribu koje ima kod nas, od šarana i soma, preko amura i smuđa, do tolstolobika i babuške – objašnjava Nikolić.

On na svom jezeru primenjuje poluintenzivan tov, sam proizvodi mlađ i hrani ribu. Naravno, ne u potpunosti, jer riba za sportski ribolov mora da bude donekle gladna da bi “radila” kad dođu pecaroši. I ovde je kvalitet vode bitan, a Perica ima izvore i u ribnjaku i dovodi vodu do njega. I ovde se kvalitet vode i ph vrednost redovno prate i oplemenjuju po potrebi.

– Voda je čista, i da tu nije šaranski ribnjak, mogla bi i da se pije – tvrdi Nikolić.

I on ima svoju mlađ, a kada je potrebno, onda krupniju ribu za pecanje, soma i tolstolobika, nabavlja kod dobavljača.

Riba na dohvat ruke, Sportski ribolovci na ribnjaku, Foto: Agro TV

Od dobavljača iz Vojvodine nabavljaju i ekstrudiranu visokoproteinsku hranu, a sada razmišljaju o tome da zaokruže ceo proces proizvodnje i sami prave hranu i naprave pomoćne ribnjake za veliku ribu na dodatna dva hektara.

– U principu, hranimo samo šarana, dok se ostala riba sama hrani – ističe Perica.

U proizvodnji sarađuju sa Zavodom za ribarstvo u Novom Sadu.

Pročitajte još

Na prodaju ribe, čiji višak iz ribnjaka ide na tržište krajem ribolovne sezone, ne žale se, mada smatraju da nije u redu da im cena u vreme posnih slava pada, a da raste za krajnjeg kupca.

Sagovornici Agro TV kažu da im nije lako, ali da od ovog posla, kada se dostignu određeni kapaciteti i eventualno sve uveže sa turističkom ponudom, jedna porodica može solidno da živi.

Prema slobodnoj proceni, za izgradnju jednog hektara ribnjaka potrebno je ulaganje od 10.000 do 15.000 evra. Još oko 5.000 evra je potrebno za obrtna sredstva. Uz odgovarajuću podršku države i evropske IPARD programe ovo nije nedostižna suma, a ekonomska opravdanost leži u onome pomenutom na početku – domaća sveža riba može da nadomesti dobar deo trenutnog uvoza zamrznute morske, ali i rečne ribe sumnjivih uslova gajenja po svetu, a prvenstveno u Aziji.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti