Veliki profit za strpljive: Orah uvozimo umesto da zarađujemo na izvozu

Srpsko tržište se uveliko oslanja na uvoz oraha iako ta biljka može da se uspešno gaji i kod nas a zasadi novijih sorti su dugoročno isplativ biznis za narednih tridesetak godina, kaže profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

U Srbiji se od 2015. godine beleži pad proizvodnje, ali za ulaganje u najsavremenije zasade pretežno su se odlučivali ljudi u Vojvodini, u okolini Pančeva i Sente.

"Proizvodnja oraha u Srbiji kretala se od 16.000 tona 2014. godine do 7.540 tona u 2021. Prosek u poslednje četiri godine bio je oko 9.440 tona", ističe Keserović za Biznis.rs.

On tvrdi da je za unapređenje tehnologije proizvodnje veoma važno podizati savremene zasade.

"Vodeće sorte u proizvodnji trebalo bi da budu one sa lateralnom rodnošću kao što su čendler, lara, ferne, franket, pedro i tjular. Oni koji nameravaju da podignu zasade treba da obrate pažnju na kvalitet sadnog materijala i na formiranje uzgojnog oblika, jer je orah jako osetljiv. On nije tehnološki lak, pogotovo je osetljiv na bakterijoze", upozorava Keserović.

Investicija po hektaru u ovakvim zasadima, sa savremenim sistemima za navodnjavanje, kreće se između 11.000 i 13.000 evra, što je zanemarljivo ako se uzme u obzir da su ulaganja u plantaže jabuka ili borovnica od 40.000 do 70.000 evra.

"U četvrtoj-petoj godini pokrivaju se troškovi proizvodnje, a ulaganje se otprilike vraća između osme i desete godine, ali takvi zasadi mogu da žive od 25 do 35 godina, ukoliko se dobro neguju", kaže profesor.

Srbija nema dovoljne količine oraha koje mogu pokriti potrebe domaćeg tržišta i zbog toga se uvozi. Kilogram očišćenih oraha u Beogradu se na pijacama ne može naći ispod 1.200 dinara, dok je cena kod proizvođača, kako kaže profesor Keserović, za orah u ljusci oko pet evra, a očišćen od 8,5 do deset evra po kilogramu.

Suvlasnik jedne od najvećih plantaža u Srbiji "Siora", Milan Brkljač, ističe da oni trenutno pod orahom imaju 50 hektara, a da u naredne dve godine planiraju proširenje proizvodnje za još toliko.

U njihovom asortimanu nisu zastupljene domaće sorte oraha, već američke i francuske - čendler, lara i franket.

Iako ova plantaža još uvek nije ostvarila pun rod, Brkljač kaže da će sada, u šestoj godini, imati prvi manji komercijalni prinos od oko 600 kilograma do jedne tone po hektaru, dok bi on kasnije trebalo da bude od tri do pet tona.

"Ko se odluči na sadnju oraha mora da bude svestan da je to investicija koja zahteva ulaganja prvih šest-sedam godina i da nema nikakvog prihoda. Ko ima strpljenja i voli voćarstvo i poljoprivredu, ovo je dobra investicija, a profitabilnost zagarantovana posle osme i devete godine", navodi on.

Kada je reč o planovima, Brkljač kaže da njihova roba spada u kategoriju visokokvalitetnih, premijum proizvoda i smatra da će domaće tržište teško prihvatiti njegovu cenu, pa veruje da će više biti okrenuti izvozu.

"Ako budemo u prilici da sa našim velikim sistemima dogovorimo prodaju mi ćemo se vrlo rado uključiti na domaće tržište, ali je inostrano svakako opcija. Naš narod je navikao na sortu domaćeg oraha i cena od 1.200 dinara po kilogramu je formirana naspram te činjenice. Na zapadu je to dva ili tri puta skuplje. Za sada među asortimanom naših proizvoda imamo i rakiju od oraha, koju smo počeli da distribuiramo na tržištu Srbije", dodaje on.

Šta pokazuje kalkulacija?

Kada je reč o investicijama, Brkljač kaže da je za hektar plantaže neophodno 260 do 270 sadnica oraha, čija se cena kreće oko 15 evra. U kalkulaciju je neophodno uračunati i sadnju i iskop rupa, koje se rade mehanički, dok je zalivni sistem po hektaru oko 2.500 evra i u tu cenu nije uračunat dotok vode i resursi navodnjavanja, koji mogu predstavljati dodatni trošak.

"Imamo još đubrenje i zaštitu, koja po jednom hektaru iznosi od 500 do 700 evra za prve dve godine, a značajno raste nakon toga. Treba uzeti u obzir i mehanizaciju - da li proizvođač ima ili je iznajmljuje, što je onda trošak više za održavanje plantaža", navodi sagovornik Biznis.rs.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi