Leteći roboti: Srbija sad uči i Evropu kako se koriste dronovi u poljoprivredi (FOTO+VIDEO)

Srpskim poljoprivrednicima, pogotovo onima u velikim sistemima, dronovi nisu strani i već nekoliko godina se uspešno koriste ne samo na nepristupačnim terenima ili u vanrednim uslovima kada je klasična mehanizacija nemoćna, kao što je to bio slučaj ranije, već gotovo rutinski. Šta ovi leteći roboti donose poljoprivrednicima, 24sedam je na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu razgovarao sa pionirima u ovoj oblasti poljoprivrede, članovima Agrodron tima Asocijacije za bespilotne sisteme u privredi koji su na Sajmu predstavili najmodernije što postoji u ovoj oblasti.

– Na poljima u Srbiji dronovi su sve prisutniji i to sve jako brzo napreduje. Apsolutno ne zaostajemo za svetom, a u nekim stvarima i prednjačimo. Na primer u primeni u nekim specifičnim okolnostima, pa naša iskustva prenosima kolegama u regionu i Evropi – kaže za 24sedam Goran Iskić, osnivač Agrodron tima.

U Srbiji se uglavnom koriste dve grupe dronova - dronovi za tretmane, i dronove za monitoring i analizu stanja useva, i takvi modeli najnovije generacije su predstavljeni na štandovima Agrodrona na Sajmu. Te velike leteće mašine su za neupućene, mogle da bude i pomalo zastrašujuće, a za „male“ poljoprivrednike da deluju nepristupačno, ali stručnjaci kažu da svako može da nađe model i primenu u svo poslu.

– Od ova dva osnovna modela, jedan nosi 40 litara preparata a drugi 20 litara, na velikim gazdinstvima svakako imaju potrebu za velikim dronovima ali i kada govorim i onim manjim, pogotovo kada gaje neke specifične kulture sa više tretmana godišnje ili čak mesečno, oni takoše imaju interesa da primene ovo vrstu tehnologije – objašnjava Iskić.

Gde se sve koriste u Srbiji

Dronovi se u Srbiji već koristi u ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, u vinogradima…

– Mi radimo i gotovo svim mogućim primenama u poljoprivredi i svako može da nađe isplativost dronova za sebe. Osnovna prednost ove tehnologije je što vi možete da uradite tretman onda kada nijednom drugom klasičnom vrstu mehanizacija ne možete, odmah nakon kiše ili na strmim zemljištima… Kada govorimo o tretiranju useva koji su prerasli mogučnost primene klasične prskalice, vi tada možete da koristite samo dron ili prskalicu visokog klirensa, koja je više desetina puta skuplja a uz to i jako teška i za manevrisanje i za pomeranje sa lokacija na lokaciju – napominje Iskić.

Bitna razlika je i u uštedama koje primena drona ima nad klasičnom mehanizacijom.

–  Dron koristi daleko manju količinu vode na istu količinu rastvora, tako mi u ratarstvu radimo sa neki 15 litra rastvora po hektaru. Za veliku količinu vode nema potrebe, ova vrste tehnologije koristi centrifugalne dizne, koje na velikom broju obrtaja pa se stvaraju jako sitne i male kapljice koje pokrivaju list useva bez potrebne da ga „kupaju“. S druge strane, pored tretmana, postoje dodaci koji mogu da razbacuju đubrivo, mogu seju… S malim dronovima možemo da izvršimo analizu stanja useva, da ga snimimo, da uđemo bukvalno u metabolizam same biljke, da vidimo da li je neka bolest napala biljku iako to golim okom nije vidljivo. Onda može da pripremimo nekakav oazni ili varijabilni tretman. Mogućnosti su jako široke i velike sa ovom vrstom tehnologije, i oni se svakodnevno unapređuju – objašnjava Iskić.

 

Ulaganja za kupovinu drona izgledaju možda veliko samo na prvi pogled, jer manji košta  od 15.000 evra za osnovni paket, do 40.000 evra za neki komplet velikog drona sa nekim pomoćnim malim, dodatnim uređajima, i treningom, odnosno edukacijom za upotrebu.

- Sam povraćaj sredstava, naravno, zavisi od kulture koja se gaji ali, recimo, već kod kukuruza kao najčešće kulture koje se kod nas gaja, na gazdinstvu srednje veličine povraćaj svog novca možete imati za samo godinu dana, samo dobitkom na rodu zbog pravovremenog tretiranju protiv plamenca. A tu su i subvencije države, odnosno AP Vojvodine, za kupovinu dronova – ističe naš sagovornik.

Dron ne morate kupiti, ako ste neodlučni, već ga možete isprobati i videti šta vam se donosi.

– Ono što mi nudimo u saradnji sa partnerima, to je da eventualno uslužno radimo neke tretmane, pošto sad već postoji je dovoljna količina ovake vrste opreme na teritoriji Srbije. Naravno, ako ima slobodnih kapaciteta, jer kada nešto hitno zatreba, zatreba svima u isto vreme. Ali, najčešći je slučaj da, kada se ta „proba“ uradi, da odmah posle te sezone, ti ljudi dođu i nabave opremu za sebe, jer svako hoće da bude nezavistan – kaže Goran Iskić iz Agrodron tima.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi