Odakle dolazi to dobro brašno u slastice u našim pekarama i zamrzivačima (FOTO/VIDEO)

Ako ste ljubitelj slastica iz lokalne pekare ili poslastičarnice, volite da u zamrzivaču imate uvek spremno nešto slatko ili slano gotovo „na brzinu“, ili ste samo pasionirani čitalac proverenih recepata na 24sedam ili posmatrač kanala poput 24 Kitchen, znate da pored veštog majstora čaroliju stvaraju i proverene sirovine.

A nema ništa osnovnije u pekarstvu ili poslastičarstvu od dobrog brašna. I iako je Srbija poznata po dobroj pšenici, pa putu od polja do majstorske ruke ima još jedna stanica, koja možda i presudno odlučuje da li će se ta čaroliji i dogoditi, ili bar koliko lako – mlin.

U Mlinu Timotijević, iz blackog sela Kaševar, svake godine na hiljade tona žita prerade u veoma kvalitetno brašno koje plasiraju širom Srbije. Radi se o najvećem pogonu za preradu žita na jugu Srbije koji ima svoje ispostave u više gradova i od poljoprivrednika svake godine otkupi oko 15 hiljada tona žita.

Krenuli sa dva radnika a danas...

Kada su pre više od 30 godina krenuli u preradu, bio je to mali pogon, odnosno mlin koji je postepeno uvećavao svoje kapacitete, da bi sada samo u matičnom delu mogao da uskladišti više od šest hiljada kilograma žita, opisuje jedno od tih čarobnih mesta u Srbiji gde nastaje naše brašno, AgroTV.

U međuvremenu su pored novih silosa, sagradili i novu zgradu u koju su smeštene i moderne mašine za preradu i koja je bila potrebna da bi se ispratilo povećanje kapaciteta koji se iz godine u godinu uvećavao.

- Osnovali smo firmu 25. decembra 1993. godine i tada je to bio jedan mali mlin koju upošljavao samo dva radnika. Tad smo postizali nekih 700 kila na sat, da bi nakon sedam godina stari mlin proširili za dva sprata i po širini. Tu nismo stali već smo sa širenjem potražnje izgradili 2010. novu zgradu i danas zapošljavamo 39 ljudi ‒ kaže vlasnik Rade Timotijević iz istoimenog mlina u mestu Blace.

Danas godišnje prerade između 15.000 i 20.000 tona pšenice, od koje brašno naprave moderne kompjuterizovane mašine.

‒ Uz pomoć savremenih mašina i opreme se tokom prerade sve rigorozno i precizno kontroliše od vlažnosti žita do svih drugih važnih parametara, da bi se dobilo kvalitetno brašno tipa 400 i 500. Kupcima ono ide u džakovima od 25 kilograma a trenutno godišnje izbacimo na tržište oko 8.000 tona ‒ objašnjava Timotijević.

Oba tipa brašna koje proizvode plasiraju širom Srbije, a izvoze ga i u Severnu Makedoniju i Albaniju. .

U Mlinu Timotijević su još pre 12 godina implementirali HASAP standard. Ispitivanje i nedeljnu kontrolu kvaliteta vrše najpre u internoj laboratoriji i svojoj pekari a redovno ga proverava i Jugoinspekt.

‒ Izvozne analize, na primer za Makedoniju, koštaju 60.000 dinara a za domaće tržište oko 35.000 po šarži. Nije jeftino ali tako mora da bi i mi i kupci bili sigurni da je proizvod bezbedan i kvalitetan ‒ zaključuje Rade Timotijević.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi