Tri generacije Jovanovića u "rudniku crvenog zlata" na obroncima Povlena: Preko 70 tona malina ove sezone biće ubrano sa njihove plantaže

Na obroncima planine Povlen, pre više od pola veka Jovanovići su zasadili prve maline, i u tom teškom i neizvesnom poslu opstali su do danas. U pomoć dedi i tati priskočili su sinovi, i kada se mladost spojila sa iskustvom, uspeh u njihovom slučaju je zagarantovan. Oko sedamdeset tona "crvenog zlata" ove sezone obraće sezonski radnici koji će od 25. juna biti angažovani na berbi malina u domaćinstvu Jovanovića u selu Varda kod Kosjerića.

Njihove dnevnice već su poznate, kao i očekivana cena ovogodišnjeg roda.

- Sve je poskupelo, od repromaterijala do radne snage, tako da očekujem da cena maline bude 450 dinara, to bi jedino bilo ispravno za malinare. Mi vec treću godinu imamo ugovorene sezonske radnike sa juga Srbije, njih 50, koji ove godine dolaze oko 25. juna i koji će biti na berbi maline. Njihova dnevnica je od četiri hiljade do 4.500 dinara, imaju tri obroka, pauze, prenoćište, a radno vreme je od šest do šest ili od sedam do sedam - kaže Stojan Jovanović.

Bojan Jovanović treća je generacija koja ostaje u proizvodnji maline i on je zadužen za upliv modernih tehnologija u tradicionalni svet malinarstva. Zajedno sa bratom proširuje zasade, a roditelje savetuju da se postavi zaštitna mreža, sistem za navodnjavanje "kap po kap". Ono što je stečeno, trude se da unaprede.

- Ja sam inženjer informacionih tehnologija po struci, radim obuku ljudi u IT industriji, a inovacije i te kako mogu biti primenjene i u malinarstvu. Ono što je primetno jeste da poljoprivrednik uvek ima najmanju zaradu, pre svega kada prodaje svež proizvod. Onda preprodavci pokupe kajmak za koji se seljak pomuči. Moja ideja je da malinu koju imamo preradimo i prodamo kao sok. Pošto je malo ljudi zainteresovano za flaširane sokove, a ima ih i dosta na tržištu, moja ideja je da spakujem malinu u kapsulu koja će na licu mesta, u mašini, pred očima kupca preraditi malinu u hladno ceđeni sok - kaže Bojan.

Draško je najstariji i sa ponosom gleda svoje potomke koji su nastavili njegovim stopama. Prve maline je posadio davnih šezdesetih godina prošlog veka, kada je sadnice vilameta kupio u čačanskom Institutu za voćarstvo.

- Nisam želeo da uzimam tuđi sadni materijal jer rizik je ogroman, jedna virusna infekcija i sve može da ode u propast. Svaku narednu sadnicu sam iz svog zasada uzimao i danas imamo deset hektara pod malinom, a planiram da proširim još. Sada pomažem mašinski, u osmoj sam deceniji - kaže Draško.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi