Vraćanje upravljanja u okrilje Grada: Predloženo 11 koraka do besplatnog javnog prevoza
Inicijativa za slobodan i održiv javni prevoz i Združene inicijative i pokreti predali su zahteve Upravi Grada Beograda za pouzdan, održiv i ekološki javni
Inicijativa za slobodan i održiv javni prevoz i Združene inicijative i pokreti (ZIP) zatražili su od Grada Beograda da tender za novog (starog) partnera za sistem naplate karata u gradskom prevozu bude poništen. Oni, istovremeno, zahtevaju da se upravljanje javnim prevozom, kontrola i naplata vrate u okrilje Grada, ali su i predložili novi način finansiranja javnog prevoza koji bi, po toj zamisli, bio – besplatan za građane.
Zahtev je adresovan na gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića, zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, ali i sve članove Gradskog veća, kao i sekretara Sekretarijata za saobraćaj i javni prevoz.
Uz to je podnet i dodatni zahtev da se izradi studija koja će preispitati dosadašnje efekte koje je “Busplus” sistem imao na razvoj GSP-a, ali i da se oformi nezavisna stručna komisija koja će konačno pokrenuti širok stručni i javni dijalog na temu daljeg razvoja javnog saobraćaja u Beogradu.
Foto 24 sedam/Goran Sivački
Naime, pokretači ove inicijative protive se novom partneru kome bi se ovo javno preduzeće ponovo dalo na upravljanje a time, kako oni kažu, i privatizovalo, kao i protiv gašenja trolejbuskih linija iz samog centra grada i sporno izmeštanje trolejbuskih linija na Dorćolu.
Oni su, pored ovih zahteva, predložili i svoju plansku studiju kako da bez dodatnih troškova, u 11 koraka, javni prevoz postane slobodan, održiv, ekološki i efikasan za sve građane našeg grada.
Njihov predlog novog načina finansiranja i razvoja podrazumeva:
1. Svi poslodavci nadoknadu za prevoz radnika da uplaćuju direktno u fond za javni prevoz (uplatom mesečne nadoknade od 3.400 dinara pokrili bi se svi sadašnji troškovi javnog prevoza – samostalni preduzetnici, zanatlije i poljoprivrednici su oslobođeni plaćanja)
2. Deo novca od ekološke takse da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza
3. Deo novca od akcize na gorivo da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza
4. Deo od takse za registraciju motornih vozila da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza
5. Deo novca od prihoda parking servisa da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza
6. Da se GSP dovede u red, ispita finansijsko poslovanje, maksimalno uloži u obnavljanje voznog parka GSP-a, drastično poboljšaju uslovi rada, efikasnost i plate zaposlenih
7. Da se smanje troškovi nabavke energenata do 60 odsto (i zagađenje do 60 odsto) prelaskom na vozila na komprimovani prirodni gas (CNG)
8. Da se prošire tramvajske i trolejbuske mreže, otvori rečni javni i turistički saobraćaj
9. Da se prioritetno razvije sistem javnih bicikala i uvede u sistem javnog prevoza
10. Da se prioritetno investira u izgradnju četiri linijska parka i njihovo povezivanje u Zelene gradske biciklističko-pešačke koridore koji će uz minimalno ulaganje koristiti postojeće mostove, parkove i biciklističke staze, a pružiće građanima raznoliku urbanu mobilnost kakvim se diče najrazvijeniji gradovi Evrope
11. Da se ostvaruje dodatni prihod proširenjem delatnosti (npr. prodaja robe i usluga na stajališnim mestima)
Petar Stanić, osnivač Inicijative za slobodan i održiv javni prevoz, za 24sedam objašnjava da su poslali predloge na adresu 24 profesora Beogradskog univerziteta, koji su kompetentni i koji bi mogli da pomognu izradu jedne multidisciplinarne studije.
Pročitajte još:
– Kontaktirali smo profesora Milana Vujanića, kao i Slavena Ticu i ostale stručnjake sa Saobraćajnog fakulteta, konkretno sa katedre za drumski saobraćaj – javni saobraćaj i održivi razvoj transporta. Zatim smo kontaktirali profesora Miodraga Zeca i Ognjena Radonjića sa Filozofskog, kao i sociologa Jova Bakića, ali i profesora Ljubodraga Savića i još nekoliko profesora sa Ekonomskog fakulteta, potom nekoliko profesora zaštite životne sredine sa Geografskog, arhitektu Dragoslava Bakića, mladog saobraćajnog inženjera za specijalnu mikromobilnost i održivu urbanu mobilnost Igora Velića kao i neke mlade integralne urbaniste – navodi Stanić i ukazuje da su predlozi rezultat desetodošnjeg bavljenja ovom temom.
Stanić naglašava da “neće prihvatiti eventualno sklapanje novog ugovora jer nema opravdanosti”.
– Želimo da uključimo sve nezavisne stručnjake u radnu grupu koja bi izanalizirala dosadašnji rad i dala predloge za pravac razvoja sistema javnog prevoza – dodaje naš sagovornik.
Podseća da su sličan paket mera predložili i 2012. godine, te da su 2013. predali peticiju sa 10.000 potpisa, a godinu dana kasnije su imali i razgovor sa čelnim ljudim Sekretarijata za saobraćaj i javni prevoz.
– Tada su nam rekli da se slažu sa predlogom, ali da ne mogu raskinuti ugovoror, jer su penali preveliki – navodi Stanić.
Utopija ili budućnost?
Osnivac Inicijative je i ranije za 24sedam istakao koja je suština predloga održivog i slobodnog prevoza.
– Koncept predloga uvođenja održivog i slobodnog javnog prevoza za krajni cilj ima unapređenje u pravcu stvaranja samoodrživih, ekološki neutralnih i energetski racionalnih zajednica, a održivo kretanje i mobilnost svih žitelja jedne zajednice su osnova stvaranja takvih zajednica. Javni prevoz i alternativni načini kretanja u zajednicama, kao što su korišćenje bicikla i šetnja u svakodnevnim aktivnostima, koji sa razvojem biciklističko-pešačke infrastrukture i sistema javnih bicikala, čine sastavni deo sistema javnog prevoza, okosnica su razvoja održive urbane mobilnosti – objasnio je Stanić.
Takođe, u toku je i potpisivanje peticije građana za ovaj predlog na sledećim linkovima:
https://www.peticije.online/potpii_peticija_za_slobodan_i_odriv_javni_prevoz_u_beogradu#form
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari