Zaspiš u jednoj, probudiš se u drugoj: Sedam ulica nosiće nove nazive slavnih ličnosti iz naše istorije

Beograd, kao jedna evropska metropola, predstavlja grad sa dugačkom i burnom istorijom koji se svake godine na neki način oduži ličnostima, kako domaćim i stranim, koje su ostavile dubok i neizbrisiv trag na prestonicu. 

Shodno tome, Riječka ulica na Vračaru biće preimenovana u Ulicu kneginje Julije, dok će Ulica vojvode Hrvoja biti Ulica kneza Stracimira, vladara i brata Stefana Nemanje.

Odluku o preimenovanju ulica usvojili su odbornici na današnjoj sednici Skupštine grada Beograda, a zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović istakla je da je da su inicijative podneli odbnornik Nebojša Marjanović i gradonačelnik grada Čačka Milun Todorović.

Potomak slavnih Nemanjića

Julija Hunjadi de Ketelj rođena je u Beču 26. avgusta 1831. godine. Bila je kneginja Srbije, supruga kneza Mihaila Obrenovića.

Iako strankinja odgojem, a donekle i poreklom, Julija Hunjadi Obrenović, bila je i starosedelac. Slavna porodica Hunjadi imala je kroz vekove zamršenih dinastijskih i političkih brakova veze sa porodicom samog osnivača srpske države, velikim županom Stefanom Nemanjom.

Vikipedija

Naime, potomci Nemanjinog sina Vukana su preko Lazara Hrebljanovića i kroz brakove sa hrvatskim plemstvom, koje je vezalo svoju sudbinu za ugarske grofove, izrodili lozu koja je gotovo na samom svom kraju imala Juliju.

Preuzela je ulogu neformalnog diplomate putujući po evropskim dvorovima gde je iznosila sasvim drugačiju priču od onih koje su se provlačile po novinama i predstavljale Srbiju u izuzetno negativnom svetlu.

Prihvatila je i brinula se o kneževom vanbračnom sinu, Velimiru, neki tvrde čak i više od Mihaila. Bavila se prevođenjem i pisanjem, kao i humanitarnim radom. Pored niza dobrovoljnih organizacija i škola koje je pomagala, sa knezom je organizovala i čuveni bal u Srpskoj kruni na kome su prikupljena sredstva za izgradnju Varoške bolnice.

Knez Stracimir - brat Stefana Nemanje

Stariji brat Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić, knez Stracimir, rođen je oko 1110. godine.

Upravljao je između 1168. i 1189. područjem na severnoj granici srpske države, oblašću oko Zapadne Morave, u okolini današnjeg grada Čačka.

Gradnja Manastira Bogorodice Gradačke - današnja Crkva Svetog Vaznesenja u Čačku, odvijala se oko 1186 - 1189. godine, jer se poslednji put njen ktitor, knez Stracimir, pominje u istorijskim izvorima, 25. novembra 1189. u pismu pape Klimenta III.

Nije sačuvan lik kneza Stracimira, niti bliži istorijski podaci, a jedan njegov pečat čuva se u Narodnom muzeju Srbije.

Ulica vojvode Hrvoja na Vračaru  biće preimenovana u Ulicu kneza Stracimira.

Aleksandar Mišić i Ivo Fregl

Aleksandar Mišić bio je major Srpske i Jugoslovenske vojske, sin vojvode Živojina Mišića. Učesnik je Balkanskih i Prvog svetskog rata, a zatim i pokreta otpora nemačkom okupatoru, koji je organizovao pukovnik Dragoljub Mihailović.

Vikipedija

Posle sloma partizanske teritorije oko Užica, u nemačkoj operaciji Mišić je zajedno sa majorom slovenačkog porekla Ivanom - Ivom Freglom i jednim brojem pripadnika vojno-četničkih odreda posle kraće borbe bio zarobljen.

Mišić i Fregl su sprovedeni u Valjevo, gde su posle kratkog suđenja streljani, 16/17. decembra 1941. godine. Zbog ovog herojskog podviga jugoslovenska vlada je nešto kasnije, januara 1942., posthumno odlikovala majora Aleksandra Mišića Karađorđevom zvezdom trećeg reda sa mačevima, a Ivana Iva Fregl Karađorđevom zvezdom četvrtog reda sa mačevima.

Ulica Ljudevita Posavskog na Voždovacu poneće ime majora Aleksandra Mišića, dok će Šibenička ulica na Zvezdari biti preimenovana u ime majora slovenačkog porekla Jugoslovenske vojske.

Ulicu dobijaju Francuz i Amerikanac

Pored kneginje Julije i kneza Stracimira, svoje ulice u prestonici dobiće i Anri Žame, francuski lekar i naučnik koji je bio jedan od svetskih pionira u lečenju radijacione bolesti tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. 

Kornatska ulica na Palilula buće preimenovana u Ulicu Anrija Žamea, a inicijativu je podneo Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom Republike Srbije.

Vikipedija

Beograd će se odužiti i ambasadoru SAD-a u Jugoslaviji Džordžu Kenanu, koji će dobiti svoju ulici u Rakovici.

Kenan je bio ambasador u Beogradu od 1961. do 1963. godine i u tom periodu ostvaren znatan doprinos u razvoju srpsko-američkih odnosa.

Reč je o istaknutom politikologu, diplomati i istoričaru, a Kenan je najzaslužniji što je tadašnja Jugoslavija tokom pedesetih godina 20. veka dobila pomoć od SAD-a. Njegovu dugu karijeru obeležiće konstantno protivljenje postojanju i delovanju NATO-a.

Vladan Desnica

Svoju ulicu u prestonici dobiće i književnik Vladan Desnica. Predlog je da Lošinjska ulica na Zvezdari bude preimenovana u ulicu velikog pisca.

Vladan Desnica počinje sa stvaranjem između dva rata, ali punu afirmaciju doživljava tek posle Drugog svetskog rata, i to romanom Proljeća Ivana Galeba (1957). On je pisac izuzetne intelektualnosti, velikog znanja, naglašenog senzibiliteta i sluha za moderno stvaranje.

Vikipedija

Primer za takvo moderno stvaralaštvo je i pomenuti roman koji u našoj književnosti sasvim ruši shvatanja o proznom stvaralaštvu i zagovara novu formu i nov postupak u stvaranju romana. Stoga je ovo njegovo delo i danas savremeno i aktuelno kada su u pitanju savremeni oblici romana i traženje uzora za roman-esej, za intelektualno monologiziranje u romanu.

Vladan Desnica je srpskog porekla, rođen u Zadru 1905. godine. Njegov otac je bio jedan od najuglednijih Srba u Dalmaciji s kraja 19. veka. U njegovom vlasništvu je bila i kula (dvorac) junaka Stojana Jankovića u Islamu, koju su srušili hrvatski vojnici tokom pada Krajine u ratu (1991-1995).

Desnica je studirao prava u Zagrebu i Parizu, ali je pratio i filozofiju, a bavio se i muzikom - bio je izuzetna i svestrana kulturna ličnost, što je ostavilo dubok trag u njegovom proznom stvaralaštvu.

Od dela koje je napisao najpoznatija su: Zimsko ljeto (1950), Olupine na suncu (1952), Proljeća Ivana Galeba (1957), pesme Slijepac na žalu (1956), pripovetke Tu, odmah pored nas (1957).

Umro je 1967. godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi