Ima neka tajna veza: Šta se to uliva kod Tašmajdana, a izbija na površinu kod Kalemegdana? (FOTO)

15.12.2021

10:00

0

U cilju čuvanja tog lokaliteta, na nedavno održanoj sednici doneta je Odluka o proglašenju spomenika prirode Miocenski sprud "Tašmajdan"

Ima neka tajna veza: Šta se to uliva kod Tašmajdana, a izbija na površinu kod Kalemegdana? (FOTO)
24sedam/Katarina Mihajlović

Dok se Beograd urbanizuje, u samom centru grada sačuvan je lokalitet koji ima kako prirodnu tako i kulturno-istorijsku vrednost.

Naime, centrom prestonice pruža se jedan od najvećih sprudova (peščanih nanosa) na teritoriji Beograda, koji na površinu izbija samo na Tašmajdanu i Kalemegdanskom rtu.

U cilju čuvanja tog lokaliteta, na nedavno održanoj sednici doneta je Odluka o proglašenju spomenika prirode Miocenski sprud "Tašmajdan".

 

24sedam/Katarina Mihajlović
 

Ovaj sprudni krečnjak otkriven je eksploatacijom kamena na Tašmajdanu, a predstavlja jedan od glavnih facijalnih tipova badenskih naslaga u Panonskom basenu.

Ono što je najinteresantnije kod njega jeste njegova povezanost sa podzemnim prolazima i skloništem iz Drugog svetskog rata.

Značaj oba spruda

Područje Tašmajdana pripada tzv. Beogradskom rtu, terenima neogenog pobrđa, i sadrži mnogobrojne fosilne ostatke, najviše puževe, školjke i morske ježeve.

U parku rastu brojni lišćari i četinari, travnjaci se redovno kose i, uz to, s obzirom na njegovu lokaciju, veoma je dobro posećen i uređen.

Na osnovu istorijskih podataka, zna se da kamenolom potiče iz turskog perioda (16. veka), te da je prestao s radom krajem 19. veka i da tada počinje izgradnja novih objekata.

Iako je nastao ljudskom aktivnošću, ovaj otvoreni profil je reprezentativni primer sprudnih krečnjaka, veoma dobro proučenih, a povezanost sa skloništem i podzemnim prolazima čini ga jedinstvenim.

24sedam/Katarina Mihajlović
 

S druge strane, Vlada Republike Srbije proglasila je prošle godine za spomenik prirode Kalemegdanski rt, na osnovu studije zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Nalazi se ispod "Pobednika", južno od ušća Save u Dunav, između Gornjeg i Donjeg grada Beogradske tvrđave na Kalemegdanu.

Kako su za 24sedam rekli u "Beogradskoj tvrđavi", ovo geološko nasleđe je od neprocenljivog značaja i predstavlja pravu prirodnu retkost, jedinstven ostatak mediteranskog stadijuma, najstarijeg stadijuma u istoriji Panonskog mora na našem tlu.

- Spomenik prirode stavljen je pod zaštitu radi očuvanja sedimenata miocenske starosti, odnosno njegovog dela badenskog kata koji predstavljaju prirodnu retkost, jedinstven ostatak mediteranskog stadijuma, najstarijeg stadijuma u istoriji Panonskog mora, gde su na izuzetno malom prostoru zastupljene sprudne i supsprudne facije, kao i sedimenti plaže - rekli su u "Beogradskoj tvrđavi".

24sedam/Katarina Mihajlović
 

Interesantno je da je u krečnjacima nađen veliki broj fosilnih ostataka karakterističnih za badenski kat.

Razlike

Kalemegdanski lajtovac pripada pravim sprudnim krečnjacima i deo je najvećeg spruda koji počinje na Tašmajdanu i pruža se centrom grada u pravcu severozapad-jugoistok i izbija na površinu iznad ušća Save u Dunav.

Postoje izvesne razlike između tašmajdanskog i kalemegdanskog lajtovca.

Suštinska razlika je u načinu pojavljivanja, tako je na Tašmajdanu krečnjak masivan, dok je na kalemegdanskom odseku bankovit i slojevit - pločast i masivan.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi