"Želim da idemo u pravcu u kojem ide Berlin": Stojčić o Generalnom urbanističkom planu prestonice do 2041. godine

Pre godinu dana počelo se sa izradom Generalnog urbanističkog plana prestonice. To je strateški plan za narednih 20 godina. U izradu je uključeno oko 250 stvarnih profesionalaca. U oktobru će biti objavljen urbanistički plan i javnost će na raspolaganju za uvid imati mesec dana. Želimo da idemo u pravcu u kojem ide Berlin, rekao je glavni gradski urbanista Marko Stojčić.

Kako je istakao, urbanizam je u direktnoj vezi sa politikom.

- U Gradu smo se dogovorili da politiku ostavimo po strani i da napravimo strategiju za naredne dve decenije - rekao je Stojčić, gostujući na K1.

S druge strane, urbanista prof. dr Borislav Stojkov je rekao kako je Beograd sada u fazi "previranja".

- Beograd danas izgleda nedovršeno. Započete su velike akcije u gradu – gradnja, obnove i rekonstrukcije u prethodnih deset godina. Ali, mnoge velike zgrade su nedovršene, mnogi najavljeni projekti nisu započeti. Kao građanin i kao urbanista želim da vidim šta je to što ovaj grad želi u budućnosti – kaže prof. dr Borislav Stojkov. - „Beograd na vodi“ lociran je na pogrešnom mestu, neprimeren je toj lokaciji. Nije to pitanje estetike već gradske ekonomije, infrastrukture, a prevashodno – saobraćaja. Investitori se tu pojavljuju marginalno, država ulaže novac. Građani nisu svesni šta se tamo dešava - objasnio je Stojkov.

Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

Kako je Stojčić istakao, podaci pokazuju da Beograd ima stabilan broj stanovnika.

- Zbog toga nadalje ne bi trebalo insistirati na ovolikoj stanogradnji. Ideja nam je da intelektualne usluge budu glavna privredna grana našeg grada. Industriju ne želimo u Beogradu, prevashodno zbog ekologije. Vodimo računa i o tome kakav će uticaj Beograd imati na ostale gradove, ne želimo da "isisava" stanovnike iz drugih gradova – objasnio je glavni urbanista Beograda. – Moram da napomenem da nije tačno da u „Beograd na vodi“ ulaže država. Ulaže investitor i taj projekat je završen urbanistički profesionalno.

Gradnja u Makišu

Profesor Stojkov istakao je da su u neoliberalnom konceptu investitori najvažniji.

- Građani tek danas dižu glas i to prevashodno zbog ekologije. Saobraćaj je najveći problem Beograda i teško je taj problem rešiti, jer tu imamo i problem režima saobraćaja, rekonstrukcije ulica. Nadalje, stava sam: „visoke zgrade da, ali pitanje je gde“. Višespratnicama nije mesto na Dorćolu i na Vračaru. Drugi veliki problem grada je to što „stari Beograd“ nije definisan kao značajna kulturna, istorijska i zaštićena sredina. To ne funkcioniše, jer su veliki pritisci politike i projekata koji su izvor novca za Beograd. Interes investitora je da gradi tamo gde su pozicije moći, i ekonomske i političke. Među građanima Beograda nema potrebe za tolikom stanogradnjom, za koga se planiraju toliki stambeni kompleksi, u Makišu na primer? Nema ni studijske opravdanosti da stanica metroa bude u Makišu. Od početka je javnost trebalo da bude uključena u izradu Generalnog plana, a ne tek na uvidu.

Stojčić je na ove primedbe i stavove profesora Stojkova odgovorio:

- U Makišu se neće graditi samo stanovi. Neko ko ima višak kapitala može da uloži u kupovinu stanova. Potrebe grada jesu jeftiniji stanovi i Makiško polje je strateški opredeljeno od strane Grada jer će te stanove moći da kupe gotovo svi, da zadovoljimo sve socijalne potrebe. Gradiće svako ko bude hteo i ispuni zakonske uslove – kazao je Stojčić.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi