Novi angažman ruskog vajara: Rukavišnjikov uređuje novi park i pravi spomenik kralju Aleksandru

Ruskog vajara, koji je nedavno uradio spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu, Aleksandra Rukavišnjikova čekaju novi zadaci u srpskoj prestonici – izgradnja parka i skulpture.

Naime, plan Grada je da Rus bude zadužen za uređenje konceptualnog parka na prostoru “Marine Dorćol”, u blizini nekadašnje TE “Snaga i svetlost”.

Ovaj park će biti uređen po uzoru na čuveni park Guelj u Barseloni, koji je nastao na osnovu ideja čuvenog katalonskog arhitekte Antonija Gaudija.

Takođe, u “beogradskom Guelj parku” trebalo bi da se nađu skulpture koje će Rukavišnjikov raditi sa mladim vajarima iz Srbije i drugih zemalja.

Kako je u dvodnevnoj poseti Moskvi dogovoreno između delegacije Beograda i Ruske Federacije, budući park će zauzimati prostor od 6,6 hektara ispred TE “Snaga i svetlost”.

– Počećemo da radimo linijski park na mestu gde je nekada išla pruga, a kada je u pitanju termoelektrana “Snaga i svetlost”, zajedno sa Vladom započećemo njenu rekonstrukciju kako bi tu bio premešten Muzej Nikole Tesle. Upravo ispred muzeja biće urađen park do reke u kome će biti postavljene savremene skulpture, potpuno drugačije od spomenika Stefanu Nemanji – ukazao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Zasad je nejasno da li će taj budući park koji će potpisati Rukavišnjikov biti sastavni deo linijskog parka, za koji je bio raspisan interni konkurs, a posao da ga urede dobilo je deset timova domaćih mladih arhitekata.

Spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću

Gradski čelnici su se dogovorili sa ruskim vajarom da će on izraditi i spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću, koji bi prema dosadašnjim planovima, trebalo da bude stacioniran na prostoru između Novog i Starog dvora.

Rukavišnjikov je napomenuo da će spomenik biti urađen tako da kralj Aleksandar bude na konju, dok će iza njega biti kolonada sa figurama vojskovođa.

On će uraditi i postament i samu skulpturu, dok je plan da figure vojskovođa rade vajar Zoran Ivanović i još jedan ruski umetnik.

Pokojni arhitekta Pališaški tvorac prvobitne ideje

Ideja da se nekadašnjem vladaru jugoslovenske kraljevine podigne obeležje u srpskoj prestonici nije nova.

Naime, krajem 2014. na podršku Grada naišla je ideja pokojnog arhitekte Milana Pališaškog i brojnih njegovih kolega koji su inicirali podizanje obeležja kraljevima Petru Prvom i Aleksandru Karađorđeviću, koje bi bilo identično onom koje je 1936. podignuto u Parizu.

Pročitajte još

Još jedno delo ruskog vajara krasiće Beograd: Rukavišnjikov će raditi park kod Marine Dorćol (FOTO)

Po ugledu na park Guelj u Barseloni: Rukavišnjikov će napraviti zelenu oazu u Beogradu

Delegacija prestonice u zvaničnoj poseti Moskvi: Glavna tema – nove investicije ruskih kompanija u Beograd

Pališaški je predložio da se replika spomeničke kompozicije podigne upravo na uzvišenju između Novog i Starog dvora čime bi se tačno naspram spomenika caru Nikolaju Drugom Romanovu našao monument čija je centralna figura kralj Aleksandar na konju, dok mu njegov otac kralj Petar Prvi s desne strane daje mač, a s leve amove konja drži Franše d’Epere, francuski general. Ovu ideju tada je podržalo i odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU.

Međutim, tada je reagovao Krunski savet dinastije Obrenović, koji je oštro osudio predlog da se spomenik nađe na tom mestu, a razlog tome je što su između Starog i Novog dvora, 3. maja 1903. godine, zverski ubijeni kraljica Draga Mašin i kralj Aleksandar Obrenović.

Masakrom kraljevskog para svrgnuta je dinastija Obrenovića, a na presto je doveden Karađorđev unuk Petar Karađorđević, čime je započela vladavina dinastije Karađorđević.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi