Paprene kazne u Beogradu! Ko nije pazio na pravilnik grad mu je debelo naplatio!

Pre skoro sto godina, 1. septembra 1929. godine, upravnik Beograda Manojlo Lazarević izdao je sveobuhvatnu Naredbu koja je precizno definisala ponašanje građana i pravila urbanog života u prestonici.

Ovaj dokument otkriva kakvim su se izazovima Beograđani suočavali i koliko su pitanja poput buke, higijene i javnog reda bila važna i tada.

Šta je sve bila Naredba obuhvatila?

Naredba je bila podeljena u 13 poglavlja i regulisala je saobraćaj, bezbednost, higijenu, javni moral i kazne za prekršioce.

Radno vreme ugostiteljskih objekata bilo je jasno određeno: baštama je muzika bila dozvoljena do 23 sata, dok je u zatvorenim prostorima važilo ograničenje pod uslovom da buka ne remeti komšije.

Printscreen

U izuzetnim slučajevima rad je mogao da se produži do tri sata ujutru, ali je pevanje i sviranje na ulici bilo strogo zabranjeno.

Unutar zgrada postojala su posebna pravila: u periodima od 12 do 15 sati i od 20 do 7 ujutru bilo je zabranjeno pevanje, sviranje, glasno slušanje radija i sve druge bučne aktivnosti koje bi remetile mir.

Javna okupljanja i skupovi

Okupljanja su bila podložna strogim pravilima. Organizatori su morali da prijave skupove policiji najmanje tri dana ranije, uz navođenje govornika, tema i očekivanog broja ljudi.

Na skupovima je bio prisutan i predstavnik vlasti koji je imao ovlašćenja da interveniše u slučaju narušavanja reda.

Higijena i zdravlje

Posebna pažnja bila je usmerena na higijenu. Sanitarna policija je kontrolisala pripremu hrane, a osoblje je moralo da održava stroge standarde – redovno pranje ruku, čista uniforma, bela bluza ili mantil, kecelja i kapa.

Printscreen

Poslodavci su bili u obavezi da obezbede sapun, čiste ubruse i dovoljan broj rezervne odeće.

Namirnice su morale da budu sveže i pravilno skladištene, a bilo je zabranjeno veštačko “popravljenje” mirisa ili boje hrane.

Takođe, strogo je bilo zabranjeno bacanje smeća, istresanje stvari ili prosipanje tečnosti iz zgrada na ulicu.

Posebna zabrana – pljuvanje

Među odredbama posebno se izdvajala zabrana pljuvanja. Nije bilo dozvoljeno pljuvati u kafanama, restoranima, javnim ustanovama, vozilima gradskog prevoza, ali ni na ulicama, trgovima i parkovima.

Kontrolu nad ovim pravilom imali su čak i kondukteri, koji su bili dužni da prekršioce prijavljuju.

Aktualnost i danas

Iako je prošlo skoro sto godina, mnogi problemi ostaju isti – buka, loša higijena i neprimereno ponašanje u javnosti.

Naredba iz 1929. godine pokazuje da su gradske vlasti i tada nastojale da uspostave red i uvedu standarde ponašanja u javnom prostoru.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi