Simbol Beograda među ugroženim vrstama: Zbog čega dživdžana ima sve manje u srpskoj prestonici?

Jedan od simbola prestonice - dživdžan, 20. marta je proslavio svoj dan, ali, nažalost, brojnost ovih ptica se u poslednje tri decenije znatno smanjila.

Istraživanje ne samo vrabaca već i ptica gnezdarica u EU pokazuje da je izgubljeno oko 600 miliona jedinki od 1980. godine do danas.

Naučnici koji čine međunarodni tim saradnika iz Britanskog kraljevskog društva za zaštitu ptica "Bird Life International" i Češkog ornitološkog društva analizirali su podatke za 378 od 455 vrsta ptica koje se gnezde u zemljama EU. 

Pixabay

Autori procenjuju da je pad populacija u periodu od 1980. do 2017. godine između 17 i 19 odsto, što je 560-620 miliona jedinki ptica.

Studija pokazuje i da je nekada sveprisutni vrabac pokućar najteže pogođen. To znači da je od 1980. godine u Evropi izgubljeno 50 odsto populacije, odnosno 247 miliona jedinki.

Na osnovu tih istraživanja, populacije poljskog vrapca izgubile su oko 30 miliona jedinki. Obe vrste pogođene su promenama u obavljanju poslova u poljoprivredi, a broj vrabaca pokućara opao je i u urbanim sredinama.

Šta prouzrokuje njihovo nestajanje? 

Pixabay

Prema rečima Uroša Stojiljkovića iz Društva za proučavanje ptica Srbije, razlozi opadanja broja urbanih populacija nisu potpuno jasni.

- Neki od njih mogli bi da budu nedostatak hrane, širenje bolesti, zagađenje vazduha, nedostatak mesta za gnezda u fasadama i manjak žbunova u parkovima gde se oni uglavnom kriju. Gusto žbunje pruža odlično utočište za ptice, posebno trnovito, jer može da odbije predatore, mačke, ali i ptice grabljivice. To je mesto gde se vrapci leti skrivaju od vrućine, a zimi od hladnoće – rekao je Stojiljković.

Društvo za proučavanje ptica Srbije u zimu 2017. i 2018. radilo je popis vrabaca na Starom gradu. 

U tom periodu zabeleženo je od 1.550 do 1.600 jedinki, a evidentirane su i 24 lokacije gde se one okupljaju. Bila je to žbunasta vegetacija u čijoj blizini im je izvor hrane do koga su mogli brzo da dolete i da brzo "pobegnu" i sakriju se.

Četiri vrste vrabaca u Srbiji 

U Srbiji se gnezde četiri vrste vrabaca – pokućar, poljski, španski i kamenjar, koga ima i najmanje. 

Vrabac pokućar rasprostranjen je na svim kontinentima, osim na Antarktiku. Hrani se semenjem biljaka, insektima i ostacima hrane za ljude i domaće životinje. 

Životni vek vrapca je oko godinu i po, a telo mu je bez perja veličine oraha.

Kako je vrabac postao simbol Beograda? 

Tanjug/Sava Radovanović

Jedna od najrasprostranjenijih ptica na svetu - vrabac, nezvanični je simbol Beograda.

Prema jednoj verziji, ova ptica je simbol prestonice zahvaljujući pesnicima - vrabac ili dživdžan motiv je koji je i te kako prisutan u literaturi.

Druga verzija priče kako je vrabac postao simbol Beograda ima istorijski karakter.

Legenda seže u 15. vek, tačnije u 1456. godinu kada su Beograd, tada mađarski grad, opkolili Turci. On se uspešno odbranio, a među velikim brojem nastradalih, prema legendi, pronađen je i jedan vrabac proboden sa tri strele.

Privrženost prema ovoj maloj ptici iskazana je i 2009. godine, kada je vrabac Srba bio maskota Univerzijade održane u Beogradu, a vrabac sa opancima i šajkačom na glavi zaštitni je znak Vrnjačke Banje.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi