STARI ZANATI Tatjana Živković: Čitav život s kišobranima

Mama Ljubinka je pre pedeset godina otvorila radnju sa kišobranima i nije se plašila izazova. Krenula je ni iz čega – sama.

Ovako, za portal „24 sedam”, počinje priču Tatjana Živković, ćerka naslednica kišobrandžijske radnje, koja je, uprkos restituciji i preseljenju iz Višnjićeve, ovoj maloj zanatskoj radnji uspela da udahne novi život u Balkanskoj 20.

– Stub ovog malog carstva kišobrana i porodice bila je majka Ljubinka. Prvo je radila u tekstilnoj fabrici u Grockoj, a krajem šezdesetih je nagrađena radom u novootvorenoj radnji na Dorćolu za prodaju vunice, kecelja i ženskih kombinezona. Njen trud i talenat brzo su uočeni, pa joj je predloženo da otvori radnju za popravku kišobrana i suncobrana – priča Tatjana.

Tada su, kako kaže, pored njihove postojale još tri konkurentske radnje u Beogradu:

– Bilo je posla za sve. Svako je za svoj hleb radio, pošteno i predano.

Priča kako je majka uvek bila čvrstog stava da radnja ne može da ima samo jednog čoveka, šaljivo govoreći da jedan magarac ne znači ništa, i zato je jedno vreme radila dvokratno.

Dok u ruci drži rastavljen šareni kišobran, Tatjana se priseća kako je njena majka konac nabavljala u Jugoslaviji, dok je sve druge delove donosila iz Italije. U to vreme, objašnjava, vrednost popravki je bila drugačija, više je moglo da se zaradi, a danas od toga jedva može da se preživi.

– Majka je od tri promene platna na kišobranu mogla da plati mesečnu režiju, a danas to nije moguće – kaže Tatjana.
Za tu uslugu njena majka je naplaćivala 20 maraka, dok je ona danas obavlja za 1.000 dinara. Ipak, kaže da je odlučno sebi rekla da će radnja nastaviti da radi, sve dok je majka živa.

Farmaceut – „diplomirani trgovac“

Tatjana je po struci farmaceut, ali za sebe voli da kaže da je „diplomirani trgovac“:

– Kišobrani nisu bili u mojoj viziji kao budući posao, čak me ni majka nije podučavala, ali ceo život sam sa njima.

Telefon svih ovih pet decenija ne prestaje da zvoni. Stižu pozivi od ljudi iz svih krajeva Srbije, ali i šire.

– Ljudi zovu, pa pošalju kišobran brzom poštom iz Novog Sada, Čačka, Niša… Zovu i iz Bosne, Crne Gore, imamo i jednu ženu iz Norveške, ali i jedan par iz Italije – kaže Tatjana, i dodaje da za dosta ljudi kišobran nije samo predmet, već ima i sentimentalnu vrednost.

Ćerke bi da nastave tradiciju

Ljubav prema ovom zanatu Tatjana je nasledila od svoje majke, a onda prenela i na svoje ćerke, koje su u radionici od rođenja i koje, kako kaže, vole da pomažu kada treba.

– One žele da ovaj zanat opstane, ali najveći problem nam predstavlja prostor. Jeste teško i komplikovano, u ovom poslu stalno si u grču. Uprkos svemu, mi istrajavamo – s ponosom i osmehom na licu kaže Tatjana.

Sve za komšinicu

Samo što je Tatjana poređala kišobrane ispred radnje da, kako je rekla, šarenilom privuče oko mušterije, na vratima se pojavila prva. Bio je to dekica, redovni posetilac ove male zanatske radnje, koji je došao da popravi kišobran, ali ne svoj, nego komšinicin. Ipak, Tatjana je ocenila da kišobranu nema spasa, pa je kroz šalu dedi rekla:

– Ovaj put si jeftino prošao.

Poznati u radnji

– Mama je dosta radila i za pozorišta. Nekada smo imale i ložu u Narodnom pozorištu, to je tek bilo vreme. Jednom prilikom je u radnju došao glumac Rade Marković. Ušao je, ostavio kišobran, i ja sam ga pitala za ime, a on me samo pogledao upitno očima: „kako mene ne znaš“ – seća se Tatjana, i nabraja da su u radnju dolazile legende kao što su Gidra, Pavle Vujisić, a redovna mušterija je bila i žena Bate Živojinovića.

Od mlađe generacije, pomenula je glumca Miloša Bikovića, koji je kod nje u radnju dolazio prošle godine, nekoliko dana pre selidbe u Balkansku.

– Snimali su neki prilog za Moskva prvu televiziju. Došao je tu sa celom ekipom i opremom, a otkrio mi je da se sam iznenadio kako on, kao Beograđanin, nije čuo za našu radnjicu – kaže Tatjana.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi