Rasklimane kocke kod "srpske Aja Sofije" odlaze u prošlost: Plato kod Hrama Svetog Save uskoro na "retuširanju"

Rasklimane kocke kod "srpske Aja Sofije" uskoro će postati samo ružna prošlost srpske prestonice, jer su odbornici na poslednjoj sednici Skupštine grada usvojili odluku o rekonstrukciji platoa kod Hrama Svetog Save. 

Uređenje centralne tačke Vračara prvi put je najavljeno 2020. godine, a inicijativa za ulepšavanje platoa potekla je od Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Kako piše u Odluci, okvirnom granicom Plana detaljne regulacije obuhvaćen je deo teritorije GO Vračar, plato kod Hrama Svetog Save i blokovi između Trga Slavija i sledećih ulica: Svetog Save, Katanićeve, Nebojšine i Bulevara oslobođenja (površine 8,82 hektara).

Tanjug/Sava Radovanović

Sredstva za izradu plana obezbediće SPC, a njegovo pravljenje se poverava kompaniji "Parallel Studio", koja je dužna da nacrt plana izradi u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ove odluke. 

Nakon izrade nacrta plana za ovaj projekat, on mora biti dostavljen na mišljenje GO Vračar. 

"Retuširanje" oko 8.000 kvadratnih metara?

"Retuširanje" kocki kod "srpske Aja Sofije" podrazumeva popločavanje mermerom oko 8.000 kvadratnih metara površine porte Hrama Svetog Save. 

Osim popločavanja, trebalo bi da "dvorište" ove prestoničke bogomolje dobije i bogat drvored koji će pratiti pešačku stazu sve do Bulevara oslobođenja. 

24sedam/Katarina Mihajlović

Ipak, još uvek nije poznato da li će tako izgledati plato kod Hrama, jer radovi na izgradnji "zelene aleje" potiču iz 2003, a o tome se govorilo i 2020. godine.

Da li će ceo potez oko Hrama dobiti novi izgled ili će samo kocke biti umivene, saznaće se za nekoliko meseci, kada idejni projekat bude završen.

Hram podignut na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save 

Tri stotine godina nakon spaljivanja moštiju Svetog Save, tačnije 1895, u Beogradu je osnovano Društvo za podizanje Hrama Svetog Save na Vračaru, čiji je cilj bio da se na mestu spaljivanja moštiju podigne Hram. 

Omanja crkva, koja je podignuta na mestu budućeg hrama, kasnije je pomerena da bi izgradnja Hrama mogla da otpočne.

Izbijanje Prvog balkanskog rata 1912, kao i Drugi balkanski i Prvi svetski rat koji su sledili, zaustavili su sve aktivnosti na izgradnji ove bogomolje. 

FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

Četiri decenije nakon početne zamisli, i 340 godina nakon spaljivanja moštiju Svetog Save, izgradnja Hrama je konačno počela 15. septembra 1935.  

Kada su radovi poodmakli, patrijarh Gavrilo je 10. maja 1939. svečano osvetio temelje, i u oltaru, uz kamen temeljac, položio povelju. Međutim, dalja izgradnja bila je prekinuta napadom Nemačke na Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine.  

Patrijarh German dolazi na čelo SPC 1958. godine i obnavlja ideju o podizanju Hrama. Nakon 88 ponovljenih molbi i isto toliko odbijanja, dozvola za nastavak gradnje je dobijena u leto 1984. i od republičke i od gradske vlasti.

Najveće postignuće u izgradnji Hrama Svetog Save bilo je podizanje kupole teške gotovo 4.000 tona. Ona je napravljena na zemlji, a zatim je, zajedno sa pokrivačem od bakarnog lima i velikim pozlaćenim krstom visokim 12 metara i teškim četiri tone, podignuta i postavljena na zidove.

Podizanje kupole trajalo je neverovatnih 40 dana, a završeno je 26. juna 1989. godine.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi