Nova godina je bila u senci Božića: Evo kako se nekada u Beogradu slavio najradosniji hrišćanski praznik

Najradosniji hrišćanski praznik - Božić, koji se pre Drugog svetskog rata slavio 25. decembra, po zvaničnom kalendaru države, bio je centralni događaj zimske sezone, jer mnogi građani nisu marili za Novu godinu, koja je bila u senci ovog praznika i koja je dolazila samo nekoliko dana kasnije.

Pre Prvog svetskog rata, država i Crkva vodile su se julijanskim kalendarom, pa je Božić bio proslavljan 25. decembra.

Tanjug/Sava Radovanović

Godina 1919. ostaće upamćena po uvođenju gregorijanskog kalendara. Kako Srpska pravoslavna crkva nije priznala taj kalendar, ona je nastavila da obeležava praznike na dotadašnji način, te je ta godina postala prva kada se Nova godina slavila pre Božića.

Danas, crkve koje poštuju julijanski kalendar Božić slave 7. januara, jer po njemu on odgovara nekadašnjem 25. decembru.

Specijalni brojevi novina

Za ovaj praznik štampani su specijalni brojevi novina za naredna dva-tri dana, koji su bili prepuni čestitki, prazničnih oglasa i reklama za poklone, a štampa obično nije izlazila 25. i 26. decembra.

U ovim prazničnim brojevima Božić su narodu čestitali kralj i patrijarh, a bilo je i oglasa uticajnijih građana koji su na taj način upućivali najlepše želje svojim kolegama i prijateljima.

Kraj velikog posta

Profimedia

Ranijih godina, običaj je bio da se nakon posne večere za Badnji dan, koja je obeležavala kraj velikog posta, zajedno sa porodicom Božić dočeka u crkvi, na ponoćnoj liturgiji. Pre liturgije palio se badnjak u blizini crkve.

Običaj kićenja božićnog drvceta sve do sredine 19. veka nije bio toliko rasprostranjen, međutim, pod uticajem nemačke narodne tradicije raširio se svuda po svetu.

Stari narodni običaj zapravo je bio kićenje badnjaka cvećem, suvim šljivama, jabukama i raznim poslasticama.

Verovanje da Božić označava novi početak

Profimedia

Naši preci verovali su da ovaj hrišćanski praznik predstavlja novi početak i da će se tog dana pojaviti neko čudesno biće. To verovanje usko je povezano sa simbolikom rođenja Hrista.

Bilo je važno ko će prvi da uđe u kuću, a ta osoba se zove položajnik - mladić ili muška osoba srednjih godina koja simbolično donosi sreću i zdravlje.

Položajnika su članovi porodice iščekivali na vratima, a na putu ka domaćinu on se klonio susreta sa drugim ljudima zato što prve čestitke i pozdrav treba da uputi domaćinu u čiju kuću dolazi.

Postojalo je pravilo da položajnik ne sme ništa da jede pre nego što dođe kod domaćina. Kada zakorači u sobu, domaćica ga posipa žitom. Na podu je bila slama koju su ukućani prethodne večeri uneli.

U današnje vreme većina ljudi je običaj vezan za slamu izbacila iz upotrebe. Položajnik u kuću unosi radost i dobro zdravlje, a domaćin ga daruje u skladu sa duhom praznika.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi