U ovoj ulici u centru Beograda nastale su prve udžerice, a za sve je kriva jedna žena! U 18 kvadrata živela je šestočlana porodica!

Srpska prestonica nije oduvek odisala duhom evropske metropole, već ono što danas predstavlja gradsko jezgro, nekada je bilo leglo siromaštva i zaraze. 

U opširnoj analizi Zlate Vuksanović Macure "Život na ivici: Stanovanje sirotinje u Beogradu 1919 – 1941" navodi se da je specifičan vid rentijerstva bilo – izdavanje praznih placeva ili nekog dela na kojem su kirjadžije same podizale kuće, odnosno udžerice.

Kao poseban primer Vuksanović Macura izdvaja dva imanja u Dobračinoj ulici 59 i 68. Njihova vlasnica Teodota Panđela podelila ih je na manje parcele i davala ih "u godišnji zakup raznim licima koja su na istim podigla male nehigijenske stanove, protivno propisima".

24sedam/Nenad Vujanović

Prve udžerice podignute su oko 1925, a već sredinom tridesetih godina na broju 59 bilo je 16, a na broju 68 čak 19 stanova! 

Stambenom anketom iz 1933. ovi objekti su nazvani čatrljama i zabeleženo je da su bile slabo građene, da su imale samo jednu prostoriju prosečnih dimenzija tri puta tri metra kvadratna sa plafonom visine dva metra, da su imale zemljani pod, te da su bile vlažne i mračne…

Takođe, u prostoriji od 18 metara kvadratnih živela je šestočlana porodica. 

Zbog prenaseljenosti opština je zabranjivala nelegalnu gradnju, ali nisu znali protiv koga da povedu spor pred sudom, jer veliki broj stanara koji je živeli tu nisu podigli te udžerice, već su ih kupili od ljudi koji su tu prethodno obitavali i koji su zapravo njihovi graditelji

Na kraju, zaključeno je da je stvarni krivac za ovu situaciju zapravo bila Teodota Panđela, vlasnica gorepomenutih parcela. Kada krivac ustanovio, naloženo je rušenje ovih udžerica koje je počelo 1934. godina, međutim, mnogo sličnih stambenih objekata je i dalje opstalo na tadašnjoj Pištolj-mali. 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi