TOP 7 beogradskih misterija: Nekoliko kuća u gradu i dalje krije veliku tajnu, a šokiraće vas priča o jednom tunelu

Beograd je grad sa dugačkom i burnom istorijom, koji krije mnoge tajne i misterije za koje malo koji Beograđanin zna.

Novinari portala 24sedam izabrali su za vas sedam misterija Beograda, od kojih se i danas mnogima ledi krv u žilama.

1. Najstarija kuća u Beogradu

Najstarija kuća u Beogradu odoleva zubu vremena već skoro tri veka. Do sada je promenila nekoliko vlasnika, nalazila se u nekoliko država, "preživela" bezbrojna bombardovanja i razaranja Beograda, ali ipak i danas ponosno stoji u Ulici cara Dušana na Dorćolu.

24sedam/Goran Sivački

Za ovu kuću su vezane urbane legende o različitim tajnim tunelima koji su navodno spajali svih sedam kuća koje su bile izgrađene jedna do druge, kao i pojedine delove Beograda, a postoji teorija i da je podrum kuće povezan sa Kalemegdanskom tvrđavom.

Postoje urbane legende koje kažu da su ti tuneli postojali, ali dokaza za to zasada nema.

Sam podrum kuće za koji su vezane legende u međuvremenu je potpuno pregrađen. Decenijama je bio pod vodom, tako da niko od istraživača, čak i kad su pokušali osamdesetih godina prošlog veka da u njega uđu, nije od silne vode mogao da pristupi tom delu. 

Zanimljivo je da postoji svedočanstvo Katarine Bastl koja je živela u kući kada su nacisti okupirali Beograd u Drugom svetskom ratu.

Rade Milić (Podrum nekad i sad)

Prema njenoj tvrdnji, nacisti su ušli u kuću i tražili nešto u podrumu. Oni su unosili i iznosili opremu i navodno su nešto kopali u podrumu nekoliko meseci. Katarina Bastl je svakodnevno mogla da čuje udarce čekića i kloparanje različitih alatki iz podruma, ali nije mogla da zna šta to nemački stručnjaci dole istražuju.

2. Misteriozna kuća u Zemunu

U zemunskom naselju Batajnica, na 13,5 kilometara od centra Beograda, skrivena od glavne štrafte i od oka prolaznika, smeštena je jedna kuća koja skoro čitav vek budi misteriju.

Iako na prvi pogled izgleda kao svaka druga grandiozna vila, ona je mnogo više od toga, jer njeni zidovi mogu da posvedoče o onome što se zbivalo u njoj i ispod nje decenijama ranije.

Kuću je još tridesetih godina prošlog veka sagradio Živojin Vukojčić, bogati industrijalac, koji je bio poznatiji kao "tekstilni tajkun".

Vukojčić odlučuje da napravi sebi "neki siguran izlaz" iz kuće, te kopa cilindričnu rupu, oko 20 metara dubine, do koje se silazi uskim stepenicama koje se uvijaju u spiralu i vode do tunela, koji ide sve dalje do obale Dunava.

24sedam/Goran Sivački

Neposredno posle oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu počela je jurnjava partizana za kolaboracionistima, pa su vrlo često "padali" industrijalci i ljudi koji su imali dosta kapitala, te tako i stara buržoazija, a samim tim i Dragi Vukojčić, Živojinov sin.

Banuli su usred noći u njegovu vilu gde su ga zatekli u pidžami. Imao je toliko pribranosti da ih zamoli da ga puste da makar iz kuće izađe kao gospodin i da se obuče. Dozvolili su mu, ali uz pratnju jednog čuvara, koji je sa njim ušao.

Prošlo je više od 15 minuta, a od Dragog i čuvara ni traga ni glasa.

Sumnjajući u to šta se unutra zbiva, ali i ne sluteći da je njihov kolega ubijen, partizani upadaju unutra i nalaze čuvara, a Vukojčić kao da je u zemlju propao. U suštini, tako je, na neki način, i bilo, jer je Dragi pobegao iz kuće kroz skriveni tunel.

Dragi je pobegao niz spiralne stepenice, provukao se kroz mračni tunel i izašao direktno na Dunav, gde ga je čekao čamac na koji se ukrcao, pobegavši tako do tadašnjeg aerodroma na Bežaniji i, kako se priča, uhvativši poslednji let za Brazil.

3. Tunel iza auto-perionice

Iza auto-perionice u Ulici Gavrila Principa, kod broja 63, nalazi se ulaz u tunel star već skoro 70 godina. Naime, ideja da se podzemnom saobraćajnicom povežu savski amfiteatar i dunavsko priobalje postoji još od sredine prošlog veka. Tadašnje vlasti su čak započele i kopanje prve cevi, ali se od tog projekta ubrzo odustalo.

24sedam/ J. V.

Probijeno je samo 56 metara i onda se stalo. San posleratnih arhitekata nije realizovan i gradilište je zatvoreno. Zvanično, zbog pojave podzemnih voda i klizišta, a nezvanično zato što su novac i mehanizacija preusmereni na izgradnju Novog Beograda. Najveći deo tunela je zazidan, a danas se koristi samo prvih nekoliko metara, gde se nalazi auto-perionica.

4. Žrnov

Na vrhu Avale, planine koja se uzdiže iznad Beograda, sve do 1934. godine posebno mesto je bilo rezervisano za srednjovekovni grad Žrnov, čija je posebnost opisana u srpskim epskim pesmama.

Ovo je tačno mesto gde su pronađeni ostaci keltske kulture i gde su nastala prva naselja. Inače, strateški položaj Žrnova oduvek je privlačio osvajače.

Najstarije utvrđenje na mestu potonjeg grada Žrnova podigli su Rimljani da bi kontrolisali prilaz Singidunumu, ali i da bi zaštitili svoje rudnike koje su imali na obroncima Avale stotinak metara ispod samog vrha.

Na mestu nekadašnjeg rimskog utvrđenja, Srbi su u srednjem veku podigli utvrđeni grad Žrnov ili Žrnovan.

Vikipedija

Davne 1442. godine Žrnov je pao u turske ruke, a godinama kasnije borba za ovo mistično mesto je nastavljena. Postoje mnoge legende o tome zašto je Žrnov privlačio mnoge osvajače i šta se krije u hodnicima drevnih rudnika po kojima je Avala poznata. Ono što je takođe ostalo nejasno jeste razlog i način rušenja ovog istorijskog spomenika.

Naime, u proleće 1934. godine kralj Aleksandar I Karađorđević odlučio je da podigne Spomenik neznanom junaku, a za njegovo mesto izabrao je sam vrh Avale - utvrđeni grad Žrnov. Ova odluka ostavila je bez teksta mnoge ljude tog vremena. Niko nije znao zašto je kralj želeo baš to mesto, gde se nalaze jedinstveno istorijsko nasleđe, kultura i umetnost srednjeg veka.

Za samo dva dana, poslednji tragovi drevnog grada uništeni su velikom količinom dinamita. Njegovo mesto zauzeo je Spomenik neznanom junaku, koji je takođe prekriven velom misterija.

Od priča da je kralj bio opsednut svime što je vezano za Jugoslaviju i da je želeo da pokaže svoju ljubav prema zemlji do toga da je hteo da sruši utvrđenje za koje je smatrao da je tursko i da je Spomenik pun simbola zidara.

Nažalost, pravi razlog uništenja ovog značajnog arheološkog nalaza i vrednog istorijskog muzeja verovatno nikada neće biti poznat. Ipak, duboko ispod mesta današnjeg monumentalnog mauzoleja, neka tajna možda čeka da bude otkrivena, neki trag da se pronađe ili neko davno zaboravljeno sećanje da se probudi.

5. Rimski bunar

Ko god da je vladao Kalemegdanskom tvrđavom prethodnih vekova, a mnogi su se smenili, imao je isti problem. Ako ga neko opkoli, onda mu preseče vodovod koji je dugo bio jedini dovod vode u tvrđavu, te bi se našao u ozbiljnom problemu.

Prema starim zapisima, Turci su kopali do nekih 10 metara dubine, ali su zbog tvrdoće kamena odustali od celog posla i čak su neko vreme tu rupu koristili kao silos za žito.

24sedam/ Goran Sivački

Onda dolazi jedan veoma dragocen period u beogradskoj istoriji. S početka 18. veka, tačnije od 1717. do 1739, ponovo gradom vladaju hrišćani, s tim što su ovoga puta to Austrijanci koji transformišu Beograd iz jedne prosečne otomanske kasabe u veoma interesantnu baroknu varoš.

Oni kopaju tu gde su Turci stali, stižu do 60 metara, a i dalje su na suvom, potpuno očajni. Bezmalo dižu ruke od celog posla, a onda u taj prazan bunarski cilindar postepeno počinju da se ulivaju beogradske podzemne vode.

Naziv Rimski bunar ne nosi svakako po Rimljanima koji su davno pre toga otišli odavde, već najverovatnije po austrijskoj ambiciji da budu nastavljači Svetog rimskog carstva, kako su u tom trenutku i zvali svoju državu.

Sam ulazak u Rimski bunar kao da nas na momenat vraća u prošlost. Strme stepenice koje odolevaju zubu vremena vode pravo do centra prostorije u čijoj se sredini on nalazi.

Prostorija je hladna i pomalo mračna, a dodatnu mističnost daje i dramatična muzika koja dočarava duh nekog prošlog vremena.

Rimski bunar poslužio je i kao inspiracija za filmove. Naime, kada je 1964. godine u poseti Beogradu bio veliki režiser horor filmova Alfred Hičkok, doveli su ga da vidi Rimski bunar, posle čega je on, kada je izašao napolje, navodno rekao: "Za mene ovakva mesta predstavljaju pravu inspiraciju", a znamo šta je ona predstavljala za ovog reditelja.

24sedam/ Goran Sivački

Ovde se rodila i najčešće demantovana beogradska urbana legenda, kako je, navodno, dno bunara nekim misterioznim prolazom ispod Dunava spojeno sa brdom Gardoš u Zemunu.

Veliki srpski režiser Dušan Makavejev, 1967. ovde pravi film o istinitom događaju - "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT". 

Naime, kada je jedan čovek gurnuo svoju ljubavnicu, ona je upala u bunarski cilindar i smrtno stradala.

6. Skriveni bunker

U još jednom skrivenom delu Kalemegdanske tvrđave nalazi se bunker iz vremena posle Drugog svetskog rata.

Priča o bunkeru počinje 1948. godine. Naime, po završetku Drugog svetskog rata Beograđani su imali nekoliko godina da se "odmore" do onoga što je usledilo, ali ovoga puta sa zemljama istočnog bloka iz Sovjetskog Saveza. 

Vojska je tada kompletno blokirala ovaj deo grada, te "civilna noga tu nije mogla da kroči". Izgrađen je niz različitih odbrambenih uporišta, a ovaj bunker je bio punkt protivavionske odbrane. 

24sedam/ Goran Sivački

Ulaz u sam bunker je jako nizak, a hodnik uzak, te sve izgleda kao da ulazite u podmornicu.

Bunker je do 2008. godine bio apsolutna vojna tajna. Ulaz je bio maskiran i zatrpan, a iznad bunkera, gde se nalaze dve blage kupole, bile su poređane klupe i različite skulpture koje bi radoznalom posmatraču odvukle pažnju.

7. Barutana

Strme stepenice napravljene od starog kamenja vode u podnožje Kalemegdanske tvrđave, gde se danas nalazi Barutana.

Ono što mnogi ne znaju je da se u barutnom magacinu, koji su izgradili Austrijanci početkom 18. veka, nalaze brojni eksponati.

Danas se koristi samo jedna dvorana Barutane, kao i deo hodnika, za lapidarijum - u kome su izloženi rimski epigrafski i anepigrafski spomenici koji svedoče o stanovništvu, društvenoj hijerarhiji, kultovima, kretanju i rasporedu vojnih jedinica na tlu nekadašnje Srbije.

24sedam/Goran Sivački

Jedan od najinteresantinijih eksponata je sarkofag. To je najstariji hrišćanski originalni spomenik u Beogradu. Nastao je početom 4. veka, a pronađen je 1882. u Jovanovoj ulici na Dorćolu. Na reljefu sarkofaga arheolozi su prepoznali detalje starozavetne priče o Joni, koga gusari bacaju sa broda u more i on je na raznim iskušenjima.

Predmeti iz zbirke predstavljene u Barutani su nadgrobni i zavetni spomenici, najvećim delom otkriveni na prostoru Beograda (Singidunuma), Kostolca (Viminacijuma), Sremske Mitrovice (Sirmijum), Kosmaja i na drugim nalazištima u Srbiji, a pojedini su doneti iz Makedonije i Albanije.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi