Stiglo proleće, a sa njim i otpad: Očekuje se novi "talas" divljih deponija zbog povećanih građevinskih radova, Grad traži veće kazne!
Prema važećim propisima, kazna za one koji otpad izbacuju na mestima koja nisu za to predviđena je 10.000 dinara
Sa dolaskom proleća i lepog vremena u Beogradu počinje i sezona građevinskih radova, što će dodatno doprineti tome da u prestonici nastane još više divljih deponija.
Naime, u poslednjih nekoliko godina u glavnom gradu se sve više gradi, doseljava se mnogo građana iz drugih delova Srbije, pa i inostranstva, a iako gradske službe konstantno rade na rešavanju problema otpada, čini se da divlje deponije niču kao iz vode na svakom koraku.
Kako je za 24sedam objasnio Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine, divlje deponije nastaju iz dva razloga.
24sedam/Goran Sivački
- Jedan razlog je što ne postoji sistemsko rešenje za građevinski otpad, a drugi je što postoji nemar koji se ne sankcioniše. To su dve stvari koje uslovljavaju haos u oblasti upravljanja otpadom u celoj zemlji, pa tako i u Beogradu - navodi Vasiljević.
Pročitajte još:
On ističe da je potrebno da se donose propis koji će da određuje na koji način će se upravljati otpadom i koji mehanizmi će biti primenjeni, a onda da se sve to striktno sprovodi.
- Onaj ko ne poštuje propis mora biti sankcionisan. Sa druge strane, trebalo bi da postoji i podsticaj, u smislu da se taj građevinski otpad može koristiti za druge stvari, da dobije svoju tržišnu vrednost. Građani bi trebalo da imaju alternativu, u smislu da umesto što bacaju otpad gde stignu mogu nekome da ga prodaju, kako bi bila napravljena neka vrsta novog građevinskog materijala - navodi Vasiljević za 24sedam.
Grad predlaže strože kazne
Zamenik gradonačelnik Goran Vesić nedavno je obišao radove na uklanjanju deponije u Ulici Vuka Vrčevića na Paliluli, koja je već očišćena u julu prošle godine, ali je ponovo nastala.
On je tom prilikom poručio da je krajnje vreme da se prihvate predlozi Grada Beograda da se pooštre kazne za one koji stvaraju divlje deponije.
Tanjug/Predrag Mitić
- Cilj je da zakonske kazne budu strože, te da se oduzimaju vozila onima koji stvaraju divlje deponije, odnosno onima koji donose otpad na mesta koja nisu predviđena za to - ukazao je Vesić.
On je istakao da je to jedini način da ljudi razumeju da ne mogu da bacaju otpad gde požele, jer postoje zakonom određena mesta za njegovo odlaganje.
Izrazio je uverenje da će se ove godine konačno zakonski rešiti problem i da ćemo imati instrumente da se borimo protiv onih koji prave divlje deponije.
- Važno je da se bavimo uzrokom pravljenja deponija, a ne posledicama nakon što se one stvore. Tada će naš grad i Srbija biti čisti - rekao je Vesić.
Kazna za one koji bacaju otpad - 10.000 dinara
Kako su za 24sedam objasnili nadležni iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, postoje dva načina da se reši problem sa nastajanjem divljih deponija u Beogradu.
- Prvi način sprečavanja nastanka divljih deponija je učestalija i efikasnija kontrola zabrane istovara i ostavljanja komunalnog otpada, šuta, zemlje i drugog otpada na nepropisnim mestima. Prema važećim propisima, kazna za one koji otpad izbacuju na mestima koja nisu za to predviđena je 10.000 dinara. Imajući u vidu da su novčane kazne niske, neophodne su izmene i dopune odluke u delu koji se odnosi na visinu novčanih kazni za učinjeni prekršaj - navode za 24sedam u sekretarijatu.
Tanjug/Predrag Mitić
Oni ističu da su već preporučili potrebne aktivnosti za izmene Zakona o prekršajima kojim se utvrđuje visina novčane kazne.
- Drugi način sprečavanja nastanka divljih deponija je izmena zakonskih i podzakonskih akata vezanih za ovu problematiku. U tom pogledu, Sekreterijat za zaštitu životne sredine uputio je inicijativu Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu da svojim zakonskim i podzakonskim aktima reguliše upravljanje otpadom koji nastaje na gradilištu u toku izgradnje objekata, odnosno regulisanje upravljanja građevinskim otpadom i adekvatnom kontrolom kretanja tog otpada, jer je primećeno da na divljim deponijama ima najviše šuta i građevinskog otpada - objašnjavaju iz sekretarijata.
Dodaju da se izmene pre svega odnose na nemogućnost davanja upotrebne dozvole objekta bez dokaza da je u toku izvođenje građevinskih radova postupljeno sa otpadom od građenja i rušenja u skladu sa propisima koji regulišu oblasti upravljanja otpadom.
- Druga promena se odnosi na to da izvođač radova mora prilikom prijave temelja podneti nadležnom organu izjavu o odlaganju zemlje koja je nastala iskopom na gradilištu, a nije iskorišćena u svom prirodnom obliku na tom gradilištu - ističu u Sekretarijatu.
Tanjug/Predrag Mitić
Gde obično nastaju divlje deponije?
Od 2014. do 2021. izdvojeno je više od 128 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija na teritoriji grada Beograda, a u prethodnoj godini odneto je oko 7.500 kubika otpada.
- U 2021. je iz budžeta Grada izdvojeno 10 miliona dinara, dok će Grad za 2022. izdvojiti 21 milion za uklanjanje divljih deponija - kažu u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine za 24sedam.
Objasnili su da divlje deponije uglavnom nastaju na lokacijama na kojima su, neadekvatno i suprotno zakonu, ljudi počeli da istovaruju šut, građevinski otpad i zemlju iz iskopa.
- Pored navedenog otpada, na divljim deponijama uglavnom se nalazi i pomešan komunalni i kabasti otpad koji su ostavili nesavesni i neodgovorni građani i pravna lica - kažu u Sekretarijatu.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari