Zemunski park krije mračnu priču: Nekada ozloglašeno mesto, sada je porodična oaza (FOTO)

Veličanstven park u Zemunu koji se prostire skoro od Glavne ulice sve do početka Tošinog bunara iako je danas porodična oaza, malo ko zna da krije mračnu istorijsku tajnu.

U njemu se nalaze mnoge važne institucije i spomenici kulture, nalazi se više od 1300 stabala, od kojih 15 ima satus zaštićenog dobra. Tako su na nekih osam hektara površine smeštene jedna od prvih gimnazija u našoj zemlji, osnovna škola, muzička škola, Poljoprivredni fakultet, kasarna, katolička i pravoslavna crkva, hala "Pinki", ali i bolnica...

Profimedia

Naime, na prostoru današnjeg Zemunskog parka, Austrijanci su 1730. godine sagradili karantin Kontumac, zbog izbijanja velike epidemije kuge. Opasavao ga je veliki zid od cigle, čiji se malobrojni ostaci i danas mogu videti u parku, dok je na obodu bio kanal pun ustajale vode.

Današnji deo zida u Vrtlarskoj ulici i dve kapele u Gradskom parku u Zemunu predstavljaju poslednje materijalne ostatke.

Svi putnici i roba koji iz Turske dođu u Austriju neko vreme provodili su u Kontumacu i ostajali tamo prvo 51 dan, a kasnije tri nedelje, ukoliko bi se na lekarskom pregledu utvrdilo da su putnici zaraženi nekom bolešću.

Kako bi se izvršio detaljni pregledi zadržavanje onih koji imaju i najmanji simptom bolesti zaustavljani su kako putnici i roba, tako i životinje. Roba je izolovana i odlagana u posebne odaje, a isto je to važilo i za poštu koju su sanitetski radnici dezinfikovai sirćetnom parom.

Svi oni koji bi bili zaraženi kugom ili nekom drugom smrtonosnom bolešću ostajali su u Kontumcu. Ukoliko bi neko preminuo usled bolesti, sahranjivan je u posebnom delu karantinskog prostora, a posmrtni ostaci su zatrpavani krečom.

Naime, mnoge značajne istorijske ličnosti život je naneo ovde, te su u karantinu boravili prilikom njihovog prelaska iz Beograda, tadašnje Turske, u Zemun, koji je tada bio u Austriji.

24sedam

Tako je 1833. tu boravio i francuski književnik Lamartin, a četiri godine kasnije i danski knjižvenik i putopisac Hans Kristijan Andersen. Naravno, tu je bilo i ličnosti iz srpske istorije, poput Karađorđa, Joakima Vujića, Vuka Karadžića...

Reformator srpskog jezika je u zemunskom Kontumcu boravio u jesen 1832. godine, kada je, razočaran načinom na koji je knjaz Miloš vodio državu, napustio Srbiju i krenuo nazad za Beč.

Vikipedia/Uroš Knežević, ulje na platnu

Posle skoro 150 godina, ovaj ozloglašeni karantin je ugašen, a zemljište je prodato Magistratu i Ugarskoj finansijskoj direkciji.

Sve do odluke Gradskog veća Zemuna, slobodnog Kraljevskog grada, park je bio zapušten ali je potom uspešno preuređen u šetalište i Mala realka (četvorogodišnja škola) je podignuta u Veliku (sedmogodišnju), gde je ranije bila zgrada sa sobama za prenoćište kontumacista.

Krajem maja 1880. godine otvoren je "Mali park"; koji je obuhvatio prostor oko škole, a onda je proširivan do granica i izgleda sadašnjeg.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi