Doktorka Šehić je ljubav prema medicini i poeziji spojila u jedno: Skriveno dete u meni uvek nađe način da ispliva (FOTO)

"Medicina je moja ljubav i posvećenost, a poezija sam ja. S obzirom na to da sam integralna osoba, i medicina i poezija su neraskidive." 

Ovim rečima započela je svoju priču za 24sedam Radmila Šehić, doktorka Hitne pomoći u penziji i pesnikinja, koja se kroz život uvek trudi da pronađe skriveno dete u sebi i čistinu, što joj, zapravo, uvek i pođe za rukom. 

- Suprugu uvek kažem kako nije bila slučajnost što je moja prva igračka bila lekarski pribor. Tokom četiri decenije, koliko sam bila u Hitnoj pomoći, svaki dan sam imala barem jedan razlog da se radujem poslu, a uvek me je vukla želja da život bude pobednik. Stalni pokretači za mene su bili kada vidim da sam uspela da utešim pacijenta, kada vidim da mu je lakše i kada prodiše - navodi doktorka. 

Privatna arhiva/Radmila Šehić

Kada vidi da je pacijentu bolje, ona kaže da se u njoj tada stvori neverovatni priliv energije i buktave radosti, zbog čega je uživala u svakom danu na poslu, svakom dežurstvu i višedecenijskom boravku u Hitnoj pomoći.

- To je jedan od razloga što nijedan dan nisam izostala sa posla. Bila sam mu posvećena, a čini mi se i dan-danas da su upravo takva emocija i posao lekara omogućili da moj poetski lik sine i da ta silna emocija istrči na videlo - kaže Rada, dodajući da ove godine proslavlja dve decenije književnog rada. 

"Zadržala sam dete u sebi"

Doktorka u penziji smatra da je uspela da zadrži dete u sebi, kao i da ima dečji potencijal, raduje se sitnicama, što je, kako kaže, za odraslu osobu neuobičajeno. 

- Drago mi je što sam u sebi zadržala taj dečji lik, jer mi je to mnogo značilo na poslu u Hitnoj pomoći, doprinelo je tome da lakše prođem kroz najturbulentnije vreme u svom radnom periodu. Nešto čisto u čoveku mora da postoji kako bi uspeo da tu čistinu preda pacijentima, osobama koje su životno ugrožene, kao osećaj pripadnosti, nežnosti i blagosti - objašnjava naša sagovornica. 

Radmila ističe da joj smeta kada se lekari sa "puno strogoće obraćaju pacijentima". 

- Ubeđena sam i znam iz iskustva da kada osobu posečete svojom pesimističkom izjavom, posečete i njen imunološki odgovor i urušite joj sve moguće vrste odbrane. Samo dobar čovek može biti dobar lekar - navodi ona. 

Savet mladim lekarima 

Privatna arhiva/Radmila Šehić

Doktorka kaže da je tokom svog višedecenijskog rada u Hitnoj pomoći imala priliku da se druži sa mladim lekarima, koji su, kako je ona zaključila, željni znanja i otkrivanja svih mogućih vrednosti u medicini. 

- Svim mladim lekarima bih želela da poručim da sačuvaju svoju bistrinu, da zadrže pravac koji su naznačili, da vole život, da ga poštuju i da pomažu čoveku, a samim tim i prirodi, kao i da imaju jedan dobar pokroviteljski odnos prema svakoj osobi koja im se poveri - istakla je naša sagovornica.

"Važno je izvući pouku iz pandemije"

Kada je reč o pandemiji koronavirusa koja je zahvatila ceo svet, Radmila kaže da takve pogrome čovečanstvo pamti, ali da je ključna stvar da se iz toga izvuku pouke. 

- Bitno je da iskustvo rada u toku pandemije iskoristimo kako treba, da ne vidimo sve crno. Na svu sreću, vakcine postoje i uvek će postojati načini da se takva zla obuzdaju, ali nećemo ih se osloboditi, ona će uvek biti oko nas, ali mi nećemo biti ugroženi. Svaka nevolja donese nešto dobro. Nadam se da će ljudi paziti više na zdravlje, da će se više okrenuti ka porodici, čak i ka sebi. Svaka bolest navede čoveka da se okrene pravim vrednostima, pa nisu džaba mudri ljudi govorili da je svaka bolest božja poseta - kazala je doktorka u penziji. 

"Kakva čuda sve znam" - sedma zbirka pesama za decu 

Privatna arhiva/Radmila Šehić

Doktorka Šehić, članica Udruženja književnika Srbija, bila je inicijator i jedan od osnivača Udruženja lekara pisaca "Vidar", što za nju predstavlja ponos i veliku čast, jer ovo udruženje okuplja lekare i književnike na planetarnom nivou.

Takođe, 2020. godine izašla je njena sedma zbirka pesama za decu "Kakva sve čuda znam" (drugi deo). 

- Prvi put sam napisala zbirku na taj način što je kraj jedne pesme bio početak druge, pa sam tako vezivala pesme u "lančiće". Između tih pesama "lančića" pravila sam pesme "kopče" koje su potpuno nezavisne od te teme koju sam obradila u tih 15 pesama, ne bi li osvežila čitavo tkivo, i do kraja sam ispisala knjigu u dahu - kaže naša sagovornica. 

Privatna arhiva/Radmila Šehić

Kada je reč o odgovornosti pisanja knjiga za decu, doktorka Šehić kaže da je ona velika, ali da se njene pesme ne odnose samo na decu, već i na odrasle.

- Moje pesme za decu se odnose i na odrasle ljude, koji u sebi čuvaju najdragoceniji deo, a to je jedno dete unutar sebe koje se tokom života povuklo i postidelo svega što se u životu desilo. Ja biram to detence i vraćam ga ponovo odraslom čoveku, jer kad ono postoji u zreloj osobi, ona ne može biti loša. Vraćam je na fabričko resetovanje. To je bila moja ideja - zaključila je Radmila Šehić. 

Bonus video 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi