Rizikuju živote da bi dostavili vakcine do sela: Prevoze ih na motoru i strahuju od bandi

Junusa Bava na motoru se udaljava od zdravstvene klinike u kojoj radi u Kudžeu, jugozapadno od prestonice Nigerije Abudže, držeći ispred sebe crnu kutiju sa vakcinama protiv korona virusa i kreće na težak put.

Kamenita i teška staza, koju je Bava opisao kao put "koji će vas umoriti", bila je najmanja njegova briga. Kidnapovanje duž rute od strane naoružanih bandi je rasprostranjeno, dodao je on.

Međutim, takva putovanja su neophodna ako najmnogoljudnija afrička zemlja želi da postigne svoj ambiciozni cilj da potpuno vakciniše 55 miliona od svojih 206 miliona ljudi u naredna dva meseca.

Kako pojava omikron varijante naglašava važnost vakcinacije većeg broja ljudi kako bi se sprečile nove mutacije korona virusa, Nigerija se takođe suočava sa teškim putem: samo 3,78 miliona je potpuno vakcinisano.

Direktan odlazak kod stanovnika sela je jedan od načina da se prevaziđe bilo kakvo oklevanje koje možda imaju u primanju vakcine.

- Kada se sa njima sastanete u njihovom domu, nema problema. Svako će primiti vakcinu - rekao je Bava (39).

Od 1. decembra Nigerija je počela da zahteva od vladinih zaposlenih da budu vakcinisani ili da pokažu negativan test na korona virus ne stariji od 72 sata. Iako vlasti naglašavaju da je zemlja sposobna da nabavi vakcine zapadne proizvodnje za sve, zdravstveni radnici u ruralnim oblastima se bore, uglavnom zbog kašnjenja vladinog finansiranja.

U zdravstvenom centru Sabo u Kudžeu, gradu od oko 300.000 ljudi u blizini međunarodnog aerodroma Abudže, Bava i troje njegovih kolega rade u oronulim zgradama sa dotrajalom kancelarijskom opremom. U protekla tri meseca, samo dvoje od njih primilo je kompenzaciju od vlade, dobivši oko 24 dolara.

To je jedva dovoljno da se pokrije gorivo za Bavin lični motor, prenosi AP.

- Koristimo ga za kretanje okolo i obaveštavanje ljudi da dolazimo određenih datuma - rekao je Bava dok je držao ruku Amina Baoda (75), pre nego što mu je dao vakcinu.

Kada je dan dobar, može da stigne do 20 ljudi, ali obično uspe do pet ili manje. Mnogi ruralni stanovnici su siromašni i većinu vremena provode na farmama raštrkanim po selu, nego u kućama.

To obično znači dugačak dan za Bavu i njegove kolege, pored rizika od nasilja i čekanje nedeljama na neznatnu nadoknadu.

Kaže da nije siguran kada će vlada sledeći put da mu plati za njegove napore ili koliko će njegove finansije da izrdže.

Njegov kolega Jusuf Nasiru (20) je rekao da mu nisu plaćeni niti nadoknađeni troškovi otkako je počeo da radi u novembru.

- Ako moraš da radiš vikendom, trebalo bi da budeš plaćen - rekao je dr Ndaejo Ivot, izvršni sekretar Agencije za primarnu zdravstvenu zaštitu u Abudži, koja nadgleda vakcinacije u glavnom gradu.

Naoružane grupe u severozapadnim i centralnim delovima Nigerije ubile su stotine ljudi ove godine i kidnapovale hiljade, zahvetajući otkupnine za njih.

U oblastima koje nisu opterećene nasiljem, odložena plaćanja radnicima koji prevoze i daju vakcine ostaju "veliki izazov za nas", rekao je dr Rilvanu Mohamed, najviši vladin zvaničnik koji vodi napore za vakcinaciju u državi Bauči na severoistoku Nigerije.

- Neće platiti dok ljudi ne završe posao, a ne postoji ni plaćanje za kretanje od jedne tačke do druge - rekao je Mohamed, istakavši da je samo morao da pronađe sredstva da bi platio troškove radnika.

Drugi kritikuju vladu što nije adekvatno finansirala kampanju informisanja ljudi o korona virusu i potrebi za vakcinacijom.

- Ovde niko ne zna ništa o vakcini. Niko ne kaže da treba da je primiš. Zapravo, pretpostavlja se da je pandemija gotova - rekao je Omorogbe Omorogiva, koji živi u državi Adamava, koja se graniči sa Čadom.

U intervjuu za AP, dr Faisal Šuaib, izvršni direktor nigerijske Nacionalne agencije za razvoj primarne zdravstvene zaštite koja nadgleda program vakcinacije, okrivio je "loše planiranje (i) lošu koordinaciju što dovodi do poteškoća ili izazova u osiguravanju da vakcine zapravo dođu do ruralnih područja".

Zvaničnici moraju da se bore i sa skepticizmom oko vakcine u mnogim delovima Nigerije, u duboko religioznoj zemlji gde neki religiozni lideri šire dezinformacije o virusu i vakcinama milionima svojih sledbenika.

Pored lažnih informacija na društvenim mrežama, neki u severnoj Nigeriji pamte smrt nekoliko dece od meningitisa 1996. godine tokom kliničkog ispitivanja Fajzerovog oralnog antibiotika, što je rezultiralo pravnom bitkom sa farmaceutskim gigantom i isplatom nekim porodicama.

- Ali jasno je da neke države još moraju da urade mnogo posla kako bi osigurale da ove vakcine stignu do zajednica - dodao je on, napominjući da Nigerija ima 30 miliona doza na raspolaganju, a da će ih još mnogo stići u narednim mesecima.

Musa Ahmed, službenik za imunizaciju u Kudževu, rekao je da "socijalna mobilizacija nije izvršena i zbog toga neki ljudi još uvek sumnjaju u vakcinu".

Zbog toga je veliki deo nigerijske populacije nevakcinisano i u velikom su riziku od izlaganja virusu, prema rečima dr Ričarda Mihiga, koordinatora programa za imunizaciju i razvijanje vakcine iz kancelarije SZO za Afriku.

- Koliko god dajemo priliku virusu da nastavi da cirkuliše u naivnoj populaciji, mi dajemo virusu priliku da mutira - rekao je Mihigo na onlajn brifingu.

Nigerijski centar za kontrolu i prevenciju bolesti rekao je 1. decembra da je omikron soj pronađen kod tri putnika koji su došli u zemlju krajem novembra.

U državi Kaduna, Vitrus Maijaki je još jedan zdravstveni radnik koji rizikuje život da bi dopremio vakcine do ruralnih zajednica.

- Da bismo podržali aktivnosti vlade, predali smo se (naše živote) - rekao je Maijaki (41) za AP u telefonskom intervjuu iz Džamae, gde nadgleda vakcinacije.

On je dodao da žele da spasu živote.

- Zakleli smo se da ćemo služiti svojoj otadžbini - zaključio je on.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi