Pariz vuče EU za rukav, Londonu situacija ide naruku: Zašto se Britanija i Francuska svađaju oko ribe?

03.11.2021

21:20

0

Spor koji je ponovo aktiviran u poslednjih nekoliko dana nije novost, a s obzirom na sve faktore, mnogima nije jasno zašto se digla tolika prašina

Pariz vuče EU za rukav, Londonu situacija ide naruku: Zašto se Britanija i Francuska svađaju oko ribe?
Pixabay Profimedia

Velika Britanija i Francuska ponovo se glože zbog ribe, što je čudno s obzirom na to da je doprinos ribarstva nacionalnom dohotku obeju zemalja veoma mali - 0,6 odsto ekonomiji Francuske i 0,1 odsto ekonomiji Velike Britanije.

Ipak, ovaj sukob mogao bi da dovede do trgovinskog rata i da naruši odnos Ujedinjenog Kraljevstva sa najbližim susedima.

Posledice Bregzita

Pregovori o izlasku Britanije iz Evropske unije vodili su se u dve faze. Prva faza je bio Sporazum o povlačenju, koji se bavio pravima građana i aranžmanima za Severnu Irsku, a koji je potpisan u januaru 2020. 

Zatim je usledio Sporazum o trgovini i saradnji, koji je sklopljen na Badnje veče prošle godine i odnosio se na trgovinu robom, ali je uključivao i poglavlja o investicijama i odredbe o ribi i zaštiti podataka.

Oba sporazuma, bez obzira na to što su obimna, nisu obuhvatila sve detalje, pa su neki od njih ostali neutvrđeni i njima će se baviti mreža komiteta i radnih grupa koje treba da vide kako će sve to funkcionisati u praksi.

Tanjug/AP photo
 

Dakle, osnovni dogovori su postignuti, ali birokratski problemi tek počinju.

Ko je u pravu?

Bregzit je okončao sporazum zaliva Granvil, postignut između Ujedinjenog Kraljevstva i autonomnih vlada Kanalskih ostrva, kojim su francuskim ribarima data prava da pecaju u vodama Džerzija i Gernzija.

Trgovinski sporazum sadržao je i dogovor o ribarstvu, ali ga Francuzi i Britanci drugačije tumače.

To ne čudi, s obzirom na to da je tekst dvosmislen: francuskim ribarima je dozvoljeno da nastave da pecaiju u vodama Kanalskih ostrva sve dok mogu da dokažu da su tamo i ranije pecali, ali se ne precizira koji dokazi su im potrebni.

Ujedinjeno Kraljevstvo želi podatke o položaju koji ukazuju na ribolovnu aktivnost u njenim vodama, kao i evidenciju ulova.

Britanske vlasti priznaju da mnogi mali čamci koji nemaju GPS sisteme mogu imati poteškoća u pribavljanju takvih dokaza. Oni takođe tvrde da su neki ribari možda imali dozvolu da pecaju u vodama Kanalskih ostrva pre Bregzita, ali da je nikada nisu koristili, tako da, prema novim pravilima, ne bi trebalo da pecaju u njima ni sada.

Tanjug/AP photo
 

Francuski ribari, sa druge strane, osporavaju da trgovinski sporazum predviđa kontinuitet ribolova u tim vodama. Kažu da su pažljivo vodili dnevnike koji dokazuju da su legalno operisali u britanskim vodama pre Bregzita, i da Britanci samo žele da im otežaju.

Koliko brodova je problematično?

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva kaže da je odobrila 98 odsto zahteva EU za dozvole, to jest da je izdato 1.700 dozvola, od kojih je više od 700 pripalo francuskim plovilima.

Neke od licenci koje osporavaju Francuzi odnose se na dozvole koje izdaju Džerzi i Gernzi. Francuzi tvrde da je odobreno samo 90,3 odsto od ukupnog broja prijava.

Od prošle nedelje, Džerzi je dao dozvole za ribolov za 162 francuska čamca. Od toga je 113 dobilo trajne dozvole, što je za dve više od početka spora. Još 49 plovila dobilo je privremenu dozvolu, što je za 18 više. Ovim čamcima će biti dozvoljeno da pecaju u vodama Džerzija do 31. januara 2022. godine, a za to vreme moraju vladi Džerzija da pruže dodatne podatke kako bi obezbedili stalnu dozvolu.

To znači da dozvolu čeka još 55 francuskih brodova koji od nedelje ne mogu da pecaju u vodama Džerzija.

Ribolov predstavlja mali procenat BDP-a Britanije i Francuske, ali je ima veliku simboličku vrednost u obe zemlje.

Tanjug/AP photo
 

Osim toga, Francuzi se plaše da bi popuštanje Velikoj Britaniji moglo da bude presedan za druge sporove koji će uslediti posle Bregzita.

Francuski premijer Žan Kastek napisao je u četvrtak predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen pismo u kom je tražio veću podršku od EU.

Kastek je istakao da Brisel treba da pokaže javnosti da je štetnije napustiti EU nego ostati u njoj. On je podvukao da bi EU trebalo da preduzme "korektivne mere" ukoliko kompromis ne može da postigne Savet o partnerstvu Evropske unije i Velike Britanije, koji nadgleda sprovođenje trgovinskog sporazuma. Tu je mislio pre svega na uvođenje carina na određene morske proizvode.

Pariz želi da se EU osigura da Britanija poštuje stavke na koje se obavezala i da spreči dalja iznenađenja u godinama koje dolaze.

Francuski predsednički izbori, koji se održavaju sledeće godine, takođe mogu da igraju važnu ulogu, a predsednik Emanuel Makron želi domaćim evroskepticima jasno da stavi do znanja da život van EU nije lep.

Francuske pretnje

Francuska vlada saopštila je da će uvesti "ciljane mere" ako se ribarski spor ne bude rešio. To uključuje sprečavanje britanskih ribarskih brodova da se iskrcaju u francuskim lukama, povećanje graničnih i sanitarnih provera robe iz Ujedinjenog Kraljevstva, pooštravanje bezbednosnih provera britanskih čamaca i pojačane provere kamiona koji se kreću između dve zemlje.

Morski češljevi; Tanjug/AP photo
 

Ovo bi moglo da dovede do toga da se riba i morski plodovi koje su ulovili britanski ribari pokvare dok dođu do odredišta, upozorio je Kris Hagins, profesor politike na Univerzitetu u Safoku, koji je proučavao rukovođenje ribarstvom nakon Bregzita.

Britanski ribari bi u toj situaciji mogli da pokušaju da prodaju svoj ulov u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je tržište manje. Oni bi takođe mogli da probaju da pristanu u druge luke EU, uglavnom belgijske, ali bi trgovinski sporazum o Bregzitu to veoma otežao, objasnio je on.

- Pre Bregzita, to je bilo veoma lako - brod iz Velike Britanije otišao bi u belgijsku luku i pristao. Sada možete ići samo u određene luke koje primaju ribarska plovila izvan EU, a pored toga morate dati dosta papira, što oduzima mnogo vremena i zbog toga nije primamljiva opcija - zaključuje on.

Ako Francuzi odluče da uvedu određene mere, britanski ribari koji pecaju u francuskim vodama biće veoma pogođeni time, naročito oni koji love morske češljeve, što je jedan od najvrednijih ulova za engleske ribare. Francuska ribarska zajednica to bi verovatno pozdravila jer su se prethodnih godina žalili da su Britanci razgrabili morske češljeve kod obala Normandije.

Pariz je upozorio da priprema dalje sankcije, koje bi mogle da obuhvate i smanjenje isporuke električne energije u Džerzi, što je pretnja koja je prvi put izrečena u maju. Osim toga, Francuska je tražila od EU da prekine saradnju sa Britanijom u drugim oblastima dok spor ne bude okončan.  

Džonsonu cela situacija ide naruku

Ni britanska vlada ne doprinosi smanjenju tenzija. Za Džonsona bi veće postignuće bila promena protokola Severne Irske koji reguliše trgovinu između Velike Britanije i Severne Irske nakon Bregzita.

Morski češljevi; Tanjug/AP photo
 

Ujedinjeno Kraljevstvo kaže da postoje problemi sa nekim poglavljima protokola, dok Brisel insistira na tome da sporazum ne ostavlja prostor za ponovne pregovore i samo želi da razgovara o načinima na koje bi njegova primena mogla da bude manje opterećujuća za kompanije i ljude u Severnoj Irskoj. Posle dve nedelje razgovora nije postignuto mnogo.

Francuske pretnje zbog ribarstva idu naruku Džonsonu, jer utiču na povećavanje britanske javne podrške jednostranoj akciji u vezi s protokolom. Jedan torijevac je sugerisao da je EU previše stroga u primeni protokola Severne Irske, a da Britanija sprovodi trgovinski sporazum u skladu sa zakonom, zbog čega bi bilo logično da obe strane daju osnov za postizanje dogovora.

Džonsonovi kritičari ističu da je svađa sa Francuzima korisno odvraćanje pažnje od mnogih drugih stvari koje premijeru ne idu briljantno, uključujući probleme u lancu snabdevanja, nestašicu radne snage i goriva i samit o klimi COP26.

Velika Britanija je upozorila da će suspendovati delove protokola u narednim nedeljama ako EU nastavi da odbija njene zahteve. Ova jednostrana akcija postigla bi se aktiviranjem člana 16 protokola i bila bi ograničena na oblasti u kojima nije postignut kompromis.

Šta će se dalje dešavati?

Veliki problem mogao bi da nastane ako se tekući tehnički pregovori između EU i Britanije o preostalim prijavama za dozvole ne bi završili zadovoljavajućim ishodom po Francuze do četvrtka.

AP Photo/Jon Super
 

Francuska je pozvala EU da reaguje oštro i da zakaže sastanak sa Britanijom početkom novembra, ali datum još nije određen.

Sastanak bi trebalo da bude održan pre nego što EU bude preduzela mere protiv Britanije uvođenjem carina na određene britanske morske proizvode, kao što je Kastek predložio u pismu.

Sve to bi uticalo na ionako oštećene britanske lance snabdevanja, povećalo bi cene hrane, omelo pregovore u Severnoj Irskoj i otežalo obema stranama da nakon Bregzita ponovo izgrade saradnju.

Hagins je upozorio da bi osvetnička akcija zbog ribolova išla protiv saradnje koja je potrebna u upravljanju ribarstvom, što bi dovelu u opasnost održivost industrije, a takođe bi moglo da kao posledicu ima manje bezbedno okruženje za ribare.

Imajući sve to na umu, ishod bi mogao da bude nepoželjan za obe strane.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi