Britanija puca po šavovima: Posle nekoliko kriza korona bi mogla da bude kap koja će preliti čašu

Osim što je na ivici energetske krize i što se suočava sa poskupljenjem struje, većim cenama namirnica i drastičnim nedostatkom radnika koji uzrokuje nestašice hrane i goriva, Velika Britanija muči muku sa sve većim brojem inficiranih. Premijer i dalje poriče da je situacija kritična, kao što je bio slučaj i sa nedostatkom benzina i radnika u određenim granama privrede. 

Kada je broj novoobolelih od koronavirusa počeo da skače prošlog decembra u Velikoj Britaniji, Boris Džonson doneo je odluku da "pokvari" božićne planove milionima građana.

- Žrtvujemo priliku da vidimo voljene ovog Božića, tako da imamo veće šanse da zaštitimo njihove živote kako bismo ih videli na budućim Božićima - rekao je Džonson prošle godine.

Deset meseci kasnije stav Ujedinjenog Kraljevstva prema kovidu 19 dosta se promenio. Gotovo sva ograničenja ukinuta su u julu, a događaji i ugostiteljski sesktor ponovo funckionišu nakon što je Džonson pozvao Britance da "počnu da uče da žive sa ovim virusom".

Ipak, delta soj, koji je zarazniji od alfa soja koji je uništio prošlogodišnje praznike, još nije nestao.

Zemlja se tiho nosila sa visokim brojem novoobolelih, hospitalizovanih i umrlih u poređenju sa drugim ekonomski razvijenim zemljama Evrope. Britanija je u poslednej dve nedelje registrovala skoro pola miliona slučajeva i skoro 50.000 u ponedeljak, više od Francuske, Nemačke, Italije i Španije zajedno. U utorak je saopšteno da je u psolednja 24 sata umrlo 223 ljudi, što je najveći broj od marta ove godine.

Profimedia

Džonson je svojim pristupom odstupio od većine Evropske unije - dok je veliki broj država uveo pasoše za vakcinisane, Engleska je obustavila svoj prvobitni plan da to uradi. Nošenje maski i socijalno distanciranje više nisu obavezni u Velikoj Britaniji, što je u suprotnosti sa daleko strožim merama u nekoliko evropskih zemalja, gde su potrebni dokazi o vakcinaciji ili negativan test kako bi se posetili barovi i restorani ili za rad u nekoliko oblasti, uključujući zdravstvenu zaštitu.

Bolnice u Ujedinjenom Kraljevstvu ponovo su pod velikim pritiskom zbog naleta pacijenata, a rani uspeh u broju vakcinisanih pod rizikom je da se poništi.

- Izuzetne politike dovode do izuzetnih ishoda. Ovo je moglo da se predvidi. Ovo je posledica otvaranja svega. Zima samo što nije počela, što znači da će samo biti još gore - rekla je za CNN Dipti Gurdasani, epidemiolog sa Univerziteta kraljice Meri u Londonu. 

Džonsonov portparol priznao je u ponedeljak da je pred Britanijom "izazovna" zima, dok je premijer odbio da zahteva da nošenje maske bude obavezno ili da strože mere budu ponovo uvedene kako bi se zaštitio zdravstveni sistem zemlje.

Sa druge strane, zdravstveni stručnjaci, uključujući i ljude bliske Džonsonu, sve su glasniji u apelima da se što pre promeni pristup. 

Konfederacija Nacionalne zdravstvene službe, koja predstavlja pružaoce usluga, pozvala je u sredu vladu da pređe na paket mera "plan B", koji obuhvata sistem kovid propusnica i zahtev da se nose maske. Ipak, vlada je za sad isključila taj potez, insistirajući samo na tome da se pažljivo prati situacija.

Tanjug/AP photo

- Postoji mnogo toga što nije u skladu sa zapadnom Evropom i ostatkom sveta. Videli smo da u drugim evropskim zemljama kolektivne mere prave značajnu razliku. Treba da se zapitamo "Da li smo u pravu", jnema dokaza da jesmo - rekao Martin Maki, profesor evropskog javnog zdravlja na londonskoj Školi higijene i tropske medicine.

Spora vakcinacija

Britanci su ove godine postali optimistični zbog uspešnog programa vakcinacije koji je nadmašio većinu zapadnoevropskih zemalja u samom startu i postavio temelj za ono što je Džonson predstavio kao trijumfalni izlazak Britanije iz pandemije.

Ipak, sada se zemlja bori da nastavi bar približno sličnim tempom vakcinišući tindejdžere, starije ljude i osobe u rizičnim grupama.

Posle više od mesec dana od početka davanja treće doze ispostavilo se da ju je primilo manje od polovine vakcinisanih građana starijih od 80. Ako se trenutni tempo održi, ugrožene grupe ljudi neće primiti treću dozu sve do kraja januara.

Vakcine nastavljaju da smanjuju broj kovid pacijenata kojima je neophodna bolnička nega, ali slabljenje imuniteta čini tempo vakcinacije posebno važnim. Većina starijih od 40 godina u Britaniji prvobitno je bila vakcinisana delimično domaćom vakcinom Oksford-Astrazeneka, čija se efikasnost protiv delta soja pokazala nižom nego u slučaju Fajzera i Moderne.

Mnogi stručnjaci za sporu vakcinaciju u Velikoj Britaniji krive optimistične izjave koje redovno stižu iz Džonsonove vlade.

- Sve vladine poruke i akcije ukazuju na to da nismo u opasnosti - rekao je Gurdasani, a sa njim se složio i Maki:

Tanjug/AP photo

- Bilo je mnogo poruka da je pandemija u suštini završena, pa mnogi ljudi razmišljaju "zašto bih se mučio?"

Postoji zabrinutost i zbog spore vakcinacije na drugom kraju starosnog spektra, jer se radi i na vakcinaciji starijih od 12 godina i kako bi se izbeglo zaražavanje u školama.

Taj program je kasno počeo da se sprovodi zbog kontradiktornih saveta stručnih tela zemlje, dok je, na primer, Francuska još u junu počela da vakciniše mlađe od 18 godina, za razliku od britanske, koja je sa tim počela u septembru.

Do sada je 1,2 miliona britanskih tinejdžera primilo prvu dozu, dok je drugu dobilo samo 260.000.

- Problem nije u tome što adolescenti ne žele da prime vakcinu. Sa druge strane, ima mnogo onih koji očajnički žele da je dobiju, ali im se to još ne nudi u školi - rekao je Gurdasani.

Škole su se žalile na nedostatak osoblja koje bi sprovodilo, a Engleska je u dopuštanju adolescentima da posete nacionalne centre za vakcinaciju kasnila za Škotskom.

Strah u britanskih bolnicama

U Ujedinjenom Kraljevstvu broj novozaraženih skočio je znatno u odnosu na veći deo Evrope, ali su epidemiološke mere i dalje minimalne.

Tanjug/AP photo

- Vlada je potpuno zavisna od programa vakcinacije, koji sad ni upola ne funkcioniše kao što se očekivalo. Zaista je potrebno da se hitno preispita po čemu se razlikujemo od ostalih zemalha i da se proceni da li bi trebalo nešto da promenimo - istakao je Maki.

Nekoliko evropskih zemalja, uključujući Francusku i Italiju, uvele su propusnice za kovid 19 i zahtevale vakcinaciju zdravstvenih radnika, dok mnoge druge i dalje zahtevaju nošenje maski u zatvorenom.

Džonson je, sa druge strane, odustao od početnih planova za uvođenje sličnih mera. 

- Vakcinacioni pasoši imaju veoma važnu ulogu, što pokazuje primer Francuske i Italije - rekao Maki, ističući da je broj novozaraženih u ove dve zemlje ostao na niskom nivou otkad su uvedene ove mere.

Zdravstvena zaštita je nazadovala u Velikoj Britaniji, dok su u Velsu i u Škotskoj najavljene kovid propusnice. Džonson ih u međuvremenu još ne pominje, čekajući da vidi da li će morati da primeni "plan B", a mnogi se već pitaju zbog čega se i dalje drži "plana A".

- Imamo izuzetno visok broj inficirane dece, što se prenosi i na stariju populaciju. Kako se približavamo zimi stvari će se samo pogoršati - rekao je Gurdisani.

Još jedan od izazova jeste to što su se ljudi umorili od priče o kovidu. Mnogi događaju na kojima se okupljao veliki broj ljudi nisu zahtevali da na njima prisustvuju samo vakcinisani, a ljudi su generalno prestali da se paze.

Tanjug/AP photo

Samo 40 odsto Britanaca i dalje se pridržava socijalnog distanciranja u poređenju sa 62 odsto sredinom jula i 85 odsto u aprilu, prema podacima Kancelarije za nacionalne statistike. Ista studija ustanovila je i da sve manji broj ljudi nosi masku.

Broj hospitalizovanih nije drastično porastao u poslednja dva meseca, ali nije ni značajno opao. Prema zvaničnim brojkama, više od 700 novih pacijenata svakodnevno se hospitalizuje. Zbog toga bolnice, koje se već bore da isprate nalet novozaraženih, strahuju od onoga što bi moglo da ih snađe tokom zime.

Još prošle nedelje Nacionalna zdravstvena služba Engleske saopštila je da je u septembru najveći broj ljudi (5,7 miliona) čekao na hospitalizaciju od početka pandemije.

- Nema sumnje da je Nacionalna zdravstvena služba već u problemu zbog največeg naleta pacijenata, kojih ima čak 14 puta više nego u isto vreme prošle godine - priznao je profesor Stiven Pouis, medicinski direktor Nacionalen zdravstvene službe.

Scenario koji se očekuje na zimu trenutno je neizbežan, a stručnjaci i bolničko osoblje plaše se da će situacija postati neizdrživa.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi