Boris Džonson tvrdi da nije zabrinut za ekonomiju Velike Britanije: Iz nekoliko razloga trebalo bi da bude

Ujedinjeno Kraljevstvo se bori sa nedostatkom goriva, pa samim tim i nestašicom određenih namirnica, rastućom inflacijom i usporenim ekonomskim rastom. Bez obzira na to, premijer Velike Britanije Boris Džonson tvrdi da nije zabrinut. A da li bi trebalo da bude?

U poslednjih nekoliko dana Džonson je pričao da građane ne treba da brine prekid u lancu snabdevanja i povećanje cena, istakavši da je to u skladu sa njegovim planovima da primora kompanije da isplaćuju veće plate britanskim radnicima nakon Bregzita umesto da se oslanjaju na jeftiniju radnu snagu iz inostranstva.

Kako bi potkrepio ove izjave, premijer je izneo smele tvrdnje o snazi britanske ekonomije, prednostima povećanja plata i nivou ulaganja. Međutim, podrobniji pogled na britansku ekonomiju daje sasvim drugačiju sliku.

Ekonomski rast Ujedinjenog Kraljevstva

Džonson je prošle nedelje za BBC pričao o ekonomskom napretku za vreme njegovog mandata, a i u sredu je sličnu priču ispričao pred simpatizerima njegove Konzervativne stranke.

Ujedinjeno Kraljevstvo "najbrže raste" u G7, grupi ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta, izjavio je Džonson kada mu je postavljeno pitanje o nestašici goriva, koja je trajala duže od nedelju dana.

AP Photo/Jon Super

Striktno govoreći, ova tvrdnja može biti tačna. Očekuje se da će Velika Britanija imati rast od sedam odsto 2021, prema najnovijim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda. To je jednako stopi rasta koja se predviđa SAD, dok se od drugih zemalja G7 očekuje manji rast.

Sa druge strane, britanska ekonomija je prošle godine pretrpela veći udarac od bilo koje druge zemlje G7. To znači da se projekcije rasta za ovu godinu prave sa niže osnove.

Ispostavilo se da Britaniji treba mnogo više vremena za oporavak od pandemije nego drugim velikim ekonomijama. Britanski BDP se neće vratiti na nivo na kom je bio pre kovida 19 sve do prvog kvartala 2022, prognozira "Capital Economics". To znači da će Britaniji trebati tri meseca više nego evrozoni, koja obuhvata G7 zemlje, kao što su Nemačka, Francuska i Italija. Ekonomija SAD vratila se na pređašnji nivo u julu.

Osim toga, oporavak Velike Britanije usporava tempo. Konsultantska kompanija "Capital Economics" očekuje da će britanska ekonomija stragnirati tokom septembra i oktobra i čak oslabiti zbog krize sa gorivom i drugih negativnih aspekata.

- Ako ni ovo nije dovoljno, pretnja da bi uskoro moglo da dođe do povećanja kamatnih stopa preti ekonomiji - smatra Rut Gregori, ekonomista iz "Capital Economics", koja upozorava da bi do povećanja kamatnih stopa moglo da dođe već u novembru ako Engleska banka proceni da je pretnja od inflacije prevelika da bi se potcenila.

Rast plata i veće investicije

Džonson je za BBC rekao da Velika Britanija beleži rast plata nakon pada koji je trajao duže od 10 godina.

AP Photo/Jon Super

- Možete primetiti da su ljudi sa niskim primanjima više plaćeni. Plate za nisko plaćene rastu brže nego za one sa visokim primanjima - rekao je on.

Plate su zaista veće nego ranije, ali je podatke teško analizirati jer je tržište rada 2020. bilo promenljivo, a na zaradu je uticala pandemija, pa je rast plata postao negativan. Zbog toga bi podaci o plati trebalo da se "tumače sa oprezom", navodi se iz Zavoda za nacionalnu statistiku. 

Pol Džonson, direktor Instituta za fiskalne studije, rekao je u ponedeljak da postoji malo dokaza o rastu plata, koje su bile povezane sa niskom produktivnošću u protekloj deceniji.

- Iako minimalci trenutno verovatno rastu za oko četiri odsto, ne treba zaboraviti na to da je inflacija iznad tri odsto. Zbog toga trenutno ne vidimo značajan rast plata i želimo da ga vidimo samo ako je povezan sa boljim veštinama, većim ulaganjima i većom produktivnošću - rekao je on za BBC radio u ponedeljak.

Toni Danker, generalni direktor Konfederacije britanske industrije, rekao je da kod vladine liste želja, na kojoj su veće plate, stručnija radna snaga, investicije i produktivnost, "izazov predstavlja to što je samo prva stvar u usponu" i da su zato ljudi zabrinuti zbog inflacije.

Veće plate bez pratećeg povećanja produktivnosti povećaće troškove poslodavaca. Ta povećanja zatim bi mogla da se prenesu na mušterije u obliku viših cena.

AP Photo/Jon Super

Džonson je do sada izbegavao da se pozabavi nedostatkom radne snage, insistirajući da su to problemi zemlje u tranziciji koja teži visoko produktivnoj ekonomiji. Osim toga, naglasio je da "povlačenje poluge na kojoj piše 'nekontrolisana imigracija'" nije rešenje.

Vladi Velike Britanije sada je potreban ozbiljan plan da se pozabavi ekonomskim potresom nastalim zbog pandemije i Bregzita.

Neki ekonomisti uporedili su trenutnu situaciju sa stanjem iz 1970-ih, kada su nestašica goriva, rast cena i sporiji privredni rast doveli do velikih problema. Ali Nil Širing, glavni ekonomista u "Capital Economics", tvrdi da je bolje poređenje sa periodom nakon Drugog svetskog rata.

Tada je veliki broj radnika preplavio tržište rada, ali nije imao potrebne veštine, što je dovelo do nedostatka radne snage. Cena struje naglo je skočila, a nestašica namirnica dovela je do inflacije.

Taj scenario bi mogao da se ponovi i sada ukoliko vlada ne bude povukla pažljivo osmišljene poteze koji će za početak bar sprečiti potpuni kolaps.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi