Ko je bio Kolin Pauel: Istaknuti republikanac koji je lagao o Iraku i glasao za demokrate (VIDEO)

Prvi Afroamerikanac na mestu državnog sekretara SAD Kolin Pauel preminuo je danas od posledica virusa kovid-19 u 84. godini.Kolin 

Njegov rad u nekoliko republikanskih administracija oblikovao je spoljnu politiku SAD na kraju 20. i u prvim godinama 21. veka.

Bio je istaknuti profesionalni vojnik koji se borio u Vijetnamu, a postao je prvi tamnoputi savetnik za nacionalnu bezbednost pred kraj mandata Ronalda Regana. Takođe je bio i prvi Afroamerikanac na čelu generalštaba u vreme predsednika Džordža Buša.

Njegova popularnost porasla je posle pobede Amerikanaca i njihovih saveznika u Zalivskom ratu i sredinom 1990ih je bio jedan od vodećih kandidata za mesto predsednika SAD.

Njegova reputacija, naveo je CNN, bila je zauvek ukaljana kada je, u vreme kada je bio Bušov državni sekretar Ujedinjenim nacijama predočio lažne obaveštajne podatke kako bi gurnuo sad u rat u Iraku.

Pauel se kasnije razišao sa Republikanskom strankom i svoj politički "kapital" koristio je da pomogne demokratama, pre svih Baraku Obami koji je postao prvi Afroamerikanac na čelu SAD.

Kolin Luter Pauel rođen je 5. aprila 1937. u Harlemu u porodici migranata sa Jamajke. Odrastao je u južnom Bronksu i brzo se pronašao u vojsci.

- Osećao sam se važno u uniformi. Nisam se ni u čemu drugom isticao - poručio je jednom prilikom.

U vojsku je otišao po diplomiranju 1958. i dva puta je bio u Južnom Vijetnamu 60-ih gde je dva puta ranjen i gde je preživeo pad helikoptera i spasao dvojicu svojih drugova.

Po povratku kući, otišao je u Nacionalni ratni koledž i polako se peo na više rangove u vojsci. Promovisan je u brigadirnog generala 1979. godine, postao je Reganov savetnik za nacionalnu bezbednost 1987. godine i Buš stariji ga je 1989. godine postavio na čelo generalštaba.

Profimedia

Pauelov rad u administraciji Buša starijeg bio je obeležen nekim od najvažnijih akcija američke vojske u kasnom 20. veku, uključujući operaciju Panama 1989. godine, Zalivski rat 1991. godine i humanitarnu intervenciju u Somaliji, iako se povukao iz vojske 1993. godine, nekoliko dana pre katastrofalne bitke za Mogadiš.

Iako u početku nije želeo da se američke snage pošalju u Irak, priklonio se administraciji Džordža Buša koji je po svaku cenu želeo da svrgne Sadama Huseina.

- Prvo ćemo ih odseći, a onda ćemo ih ubiti - rekao je Pauel novinarima o iračkoj vojsci.

Pauel je nakon toga postao nacionalni heroj i uživao je podršku 71 posto stanovnika u prvih nekoliko godina rada. Tada je dobio i dve medalje za svoj rad: Kongresnu zlatnu medalju u martu 1991. godine za planiranje i koordinisanje američkog odgovora na iračku invaziju i Predsedničku medalju slobode.

Pauel je bio dobitnik i Bronzane zvezde i dva Purpurna srca a četvrtu zvezdu je dobio 1989. godine i tako je postao drugi Afroamerikanac koji je stigao do tog ranga. Takođe je dobitnik i više civilnih priznanja.

Profimedia

Pauel je bio viđen za predsedničkog kandidata 1996. godine. Iako se očekivalo da će se uključiti u trku, odbio je rekavši da nije "strastven" kada je reč o politici.

Pauel je ponovo bio favorit za predsedničkog kandidata 2000. godine ali je i tada odbio da učestvuje i umesto toga je podržao Džordža Buša, rekavši na konvenciji republikanaca da će tadašnji guverner Teksasa pomoći "da se premoste naše rasne podele".

Bio je član prvog Bušovog kabineta kao državni sekretar.

Kao i Buš, ni on nije želeo da Amerika projektuje svoju vojnu moć u svetu, ali se sve to promenilo posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. Kao Bušov glavni čovek, prikupljao je međunarodnu podršku američkom ratu protiv terorizma, ali je njegovo guranje SAD u intervenciju u Iraku ostalo ono što ga je obeležilo.

Pauel je u februaru 2003. u govoru pred UN predstavio "dokaze" američkih obaveštajnih snaga da Irak ima oružje za masovno uništenje. 

- Nema sumnje da Sadam Husein ima biološko oružje i sposobnost da brzo proizvede još oružja - rekao je Pauel.

Profimedia

Kasnije, nikakvo oružje za masovno uništenje nije pronađeno u Iraku, a dve godine posle Pauelovog govora u UN, u vladinom izveštaju je bilo navedeno da je obaveštajna zajednica "smrtno pogrešila" u svojoj proceni.

Šteta je već bila načinjena, kako Iraku koji su SAD pregazile, tako i Pauelovoj reputaciji.

Pauel je napustio Stejt department početkom 2005. godine posle ostavke godinu dana ranije. U svojim memoarima rekao je da je govor u UN bio jedna od njegovih najvećih grešaka i greška sa najširim posledicama.

Po odlasku iz Bušove administracije, Pauel je postao strateški savetnik u firmi za veliki kapital "Klajner Perkins", držao je motivacione govore na poslovnim seminarima i napisao je memoare 2012.

 

 

Iako je najveći deo profesionalne karijere proveo u republikanskim administracijama, pred kraj života je počeo da podržava demokrate i žestoko kritijuke konzervativce.

Podržao je Baraka Obamu za predsednika SAD i glasao je za Hilari Klinton na izborima 2016. godine. Tom prilikom je za Donalda Trampa rekao da je "nacionalna sramota i parija međunarodne zajednice". 

Ponovo je kritikovao Trampa 2020. godine i podržao Džoa Bajdena. 

Posle upada Trampovih pristalica na Kapitol u januaru 2021. godine Pauel je rekao CNN da sebe više ne smatra republikancem.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi