aktuelno

Da li je ovo kuća Isusa Hrista? Istraživači imaju mnogo dokaza koji govore u prilog tome

23.11.2020

20:44 >> 21:03

0

Autor: Vladimir Tanacković

Ustanovljeno je da u njoj živela porodica, a veruje se da bi graditelj mogao da bude Jozef

Da li je ovo kuća Isusa Hrista? Istraživači imaju mnogo dokaza koji govore u prilog tome
Copyright Profimedia

Britanski istraživači sa Univerziteta u Redingu tvrde da su u Izraelu pronašli kuću Isusa Hrista i njegovih roditelja Josifa i Marije. Ostaci kuće koja je sagrađena u padini brda danas leže ispod Manastira Sestara Nazareta. Veruje se da je ovu građevinu napravio Jozef, a kasnije su crkve sagrađene iznad nje kako bi se ona očuvala. Stručnjaci iz Velike Britanije interesuju se za nju još od 2006. godine.

Profesor Ken Dark sa Univerziteta u Redingu proučavao je 14 godina ostatke kuće iz 1. veka, ali i dalje tvrdi da se ne može sa sigurnošću reći da li je u njoj živeo Isus, ističući da se ta pretpostavka, u isto vreme, ne može olako ni odbaciti.

Kuću su 1880. godine otkrile opatice Manastira Sestara Nazareta, koje su se sve do 1930. protivile iskopavanjima, uverene da je to Isusov dom iz detinjstva, povedene tvrdnjama bibličara Viktora Gverina, ali do sada nije pronađen dovoljno čvrst dokaz koji bi to potvrdio.

Iskopavanja je od 1936. do 1964. vodio jezuitski sveštenik, a onda je kuća zaboravljena sve do 2006, kada je profesor Dark počeo da se bavi njom. Tada je ustanovljeno da je kuća sagrađena u 1. veku, što je išlo u korist tvrdnji da je tu živeo Isus.

Šta znamo o „Hristovoj kući”

U kući su pronađene brojne posude i vreteno, što ukazuje na to da je u njoj živela porodica. Predmeti napravljeni od krečnjaka upućuju na to da je to bila porodica Jevreja, pošto su oni verovali da krečnjak ne može biti nečist.

Kuća je delom uklesana u stenu, a delom izgrađena od maltera i kamena, a u njoj se nalazi nekoliko soba i stepenište. Jedan njen deo je dobro očuvan, za šta su, prema Darkovim tvrdnjama, zaslužne generacije ljudi koji su brinuli o njoj.

Josif je bio poznat kao drvodelja, a u Novom zavetu se pominje i da je bio vičan zanatlija, što bi moglo da znači da je bio sposoban da sagradi kuću.

– Ko god da je sagradio ovu kuću, dosta je znao o obradi kamena. To je u skladu sa onim što se očekuje od kuće „tektona” (termin koji se koristio uz Josifovo ime), što se najčešće prevodi kao drvodelja, a zapravo znači zanatlija vičan građevinarskim poslovima. Stepenište je vešto napravljeno od samog kamena u pećini, dok je drugi deo pećine iskorišćen za stabilizovanje plafona, što govori u prilog tome da je kuću gradio neko ko se dobro razumeo u odlike lokalnih stena i neko ko je znao kako da radi sa njima – rekao je Dark.

Arheološka ispitivanja su pokazala da je kuća naseljena početkom 1. veka nove ere ili krajem 1. veka pre nove ere.

Nakon Isusove smrti počelo je da se širi hrišćanstvo, a u 4. veku u padini brda u blizini kuće sagrađena je crkva Sestara Nazareta, koja je vodila brigu o „Isusovom domu”. Vek kasnije napravljena je još jedna, Crkva Blagoveštenja, koja je sagrađena na mestu na kom je, kako se veruje, anđeo rekao Mariji da će roditi Isusa. U ovoj crkvi, kao i u „Isusovom domu”, ima mozaika i mermernih stubova, pa je na osnovu toga utvrđeno da je kuća za vreme Vizantijskog carstva (pod čijom je vlašću Nazaret bio do sedmog veka) služila kao crkva.

Ona je potom zapuštena, a krstaši su je u 12. veku obnovili, zbog čega Dark smatra da su i Vizantinci i krstaši verovali da je ona bila Isusov dom.

PROČITAJTE JOŠ:

Feljton “24sedam” o religijama: Islam ili predanost jednom Bogu

Prva zemlja koja je prihvatila hrišćanstvo, a čiji simbol “krasi” njihove neprijatelje: Šta sve treba da znate o Jermeniji

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike