Kako SAD hoće da kontrolišu sve naše podatke na internetu: Lažni uzbunjivač i manipulacija Gugla

Američka federalna vlada tajno naređuje Guglu i drugim pretraživačima da prate podatke i obaveštavaju ih o bilo kome ko pretražuje određene sporne termine, kroz tzv. "naloge prema ključnim rečima", prenose tamošnji mediji.

Proteklih godina, samo su dva takva naloga izdata javno, ali procureli sudski dokumenti do kojih je došao Forbs pokazuju da vlasti imaju ovakve zahteve mnogo češće.

Jedan od takvih naloga izdat je 2019. godine u Viskonsinu, kada su istražitelji tragali za muškarcima za koje se sumnjalo da su umešani u trgovinu ljudima i seksualno zlostavljanje maloletnice.

Foto: Profimedia

Kako bi ih locirali, vlasti su naložile Guglu da im preda informacije o korisnicima, uključujući njihova korisnička imena, IP adrese i podatke o kolačićima. Oni su pretraživali ime žrtve, ime njene majke i adresu.

Gugl je pružio podatke sredinom 2020. godine iako dokument ne pokazuje koliko ljudi je te informacije slalo istražiteljima.

Nalog je trebalo da se izvede u tajnosti, a američko Ministarstvo pravde je postalo svesno da su podaci procurili tek kada ih je Forbs zamolio za komentar. Istraga je i dalje u toku, a nalog je od tada zatvoren.

Pre slučaja iz Viskonsina samo dva puta su vlasti izdavale naloge na osnovu spornih ključnih reči koje su osumnjičeni ukucavali u pretrage.

Slučaj iz 2017. godine pokazuje da je sudija iz Minesote potpisao naredbu kojom se od Gugla zahteva da im dostave podatke o korisnicima sa područja grada Edne koji su pretraživali ime jedne žrtve.

 

 

Drugi primer, otkriven 2020. godine, pokazao je da se zahtevala informacija o ljudima koji su tražili adresu osobe koja se pojavljivala kao svedok u slučaju protiv repera R. Kelija.

Forbs je identifikovao i treći, neprijavljeni, slučaj, koji se odigrao u Kaliforniji prošlog decembra. Posle inicijalnog izveštaja, još tri naloga prema ključnim rečima su obelodanjena, povezana sa bombaškim napadom u Ostinu 2018.

Nalozi nisu bili previše precizirani već se od Gugla, Majkrosofta i Jahua tražilo da im se obezbede podaci o korisnicima koji su pretraživali brojne adrese i pojmove vezane za bombe.

Nije poznato koliko su kompanije zaista odgovarale na njihove zahteve.

Stručnjaci za privatnost kažu da bi na ovaj način i mnogi nedužni ljudi mogli da se nađu u kriminalnim istragama, a ugrožen je i Prvi amandman (koji se odnosi na slobodu govora, između ostalog).

Lažni uzbunjivač?

Podsetimo, kada je pre nekoliko dana Fejsbuk potpuno "pukao" i time uspaničio ceo svet, postavilo se i pitanje koliko društvene mreže, koje drže svojevrsni monopol nad našim životima i to ne samo u onlajn sferi, mogu da funkcionišu samostalno, ko ih kontroliše i koliko su države, poput SAD, umešane u njihovo poslovanje.

Hiljade korisnika prijavile su probleme sa Guglom, Amazonom, Tiktokom, Zumom, Tviterom, Snepčetom, Reditom i drugim aplikacijama, dok su bez interneta ostale na desetine hiljada korisnika velikih kompanija kao što su "Verajzon", "T-mobajl" i "AT&T".

Profimedia

Jedna od značajnih stvari koja se dogodila pre toga je istupanje uzbunjivača Frensis Hogen u javnost.

Hogenova, koja je radila kao menadžer proizvoda u timu Fejsbuka, pojavila se u televizijskom programu "60 minuta" kada je optužila tu društvenu mrežu da je više puta davala prednost profitu nad suzbijanjem govora mržnje i dezinformacija i da je u vezi sa tim podneto najmanje osam tužbi američkom regulatoru za hartije od vrednosti. 

Fejsbuk je na udaru kritika nakon što su interni dokumenti koje je objavio Volstrit džornal pokazali da je ta kompanija svesna da Instagram šteti mentalnom zdravlju mladih korisnika.

Hoganova se čak pojavila i pred Senatom gde je svedočila o šteti koju Instagram nanosi tinejdžerkama.

To je potpuno neuobičajeno kada je reč o uzbunjivačima. Uzbunjivači često strahuju za svoje živote, a svakako ne gostuju na televiziji i ne svedoče pred Senatom. Dakle, često nemaju podršku državnih organa.

Kako su pojedinci i očekivali, Hogenova je u svom saslušanju pozivala na još veću cenzuru.

- Ovde sam danas jer verujem da Fejsbukovi proizvode štete deci, kreiraju podele i slabe našu demokratiju. Vođstvo kompanije zna kako da Fejsbuk i Instagram načini bezbednijim, ali neće da preduzme neophodne promene zato što su na prvo mesto stavili svoje astronomske profite. Potrebna je akcija Kongresa. Neće rešiti ovu krizu bez vaše pomoći. 

Videli smo da je Fejsbuk bio nedostupan. Ne znam zašto je "pao", ali znam da više od 5 sati nije mogao da produbljuje podele, destabilizuje demokratije i čini da se devojke i žene čine loše zbog svojih tela - navela je.

Šta se dogodilo pre pada interneta: Uzbunjivač otkrio mračne detalje Fejsbuka, evo šta kaže Snouden (VIDEO)

U daljem obraćanju pozvala je na odbranu demokratije i zaštitu dece. Obratila se Kongresu kako bi regulisao politički govor na internetu iako je to samo po sebi kršenje Prvog amandmana.

- Kongres može da promeni pravila po kojima Fejsbuk igra i tako zaustavi veliku štetu koju nanosi - rekla je.

Ipak, pojedini američki novinari su saznali i druge pojedinosti Fransis Hogen i da nije slučajnost što baš ona zagovara ovakve akcije i dobija podršku, kao navodni uzbunjivač, i u Senatu.

AP Photo/Alex Brandon

Tokom američkih predsedničkih izbora 2020. godine je radila na cenzurisanju Amerikanaca koji su preispitivali rezultate glasanja i praćenju "kineskog prisustva" na Fejsbuku.

- Moj tim je radio na praćenju kineskog učestvovanja na platformi, nadzirući populaciju Ujgura na različitim lokacijama na svetu. Možete pronaći Kineze tako što pratite da rade takve stvari. Uočili smo i aktivnost iranske vlade koja špijunira druge državne subjekte - objasnila je.

Hogenova se žalila da konstantni manjak osoblja u Fejsbuku predstavlja i "pitanje nacionalne bezbednosti", kada je reč o timovima zaduženim za kontrašpijunažu i kontraterorizam. 

Njene veze sa američkom Demokratskom partijom su veoma bliske i velike. Levičarskim kandidatima je najmanje 36 puta donirala novac, preneo je National pulse.

Takođe, povezana je sa firmom za javne odnose, gde je inače radila aktuelna portparolka Bele kuće Džen Psaki. Jedan od Psakijevih klijenata je bio Centar za humane tehnologije, grupa koja je upravo zagovarala da Fejsbuk još više reguliše politički sadržaj.

- Uzbunjivač koji se otkrio u emisiji "60 minuta" dobija stratešku komunikacijsku podršku od vodećih operativaca Demokratske partije - preneli su mediji.

Sarađuje sa Bilom Bartonom, političkim konsultantom koji je vodio pres službu u vreme predsednika Baraka Obame.

Podsetimo, kompanija Fejsbuk je objavila da je pad, kojim je bilo pogođeno 3,5 milijardi korisnika, usledio nakon "greške u promeni konfiguracije".

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi