Ko bi mogao da bude sledeći papa? Pominju se 22 imena, ali se njih sedmorica posebno izdvajaju (VIDEO)

Papa Franja, poglavar Rimokatoličke crkve, preminuo je u 88. godini, dan posle Uskrsa, kada su ga vernici poslednji put videli na balkonu Trga Svetog Petra.

Poslednjih godina njegovo papstvo obeležilo je nekoliko poseta bolnici i zabrinutost za njegovo zdravlje.

Papa je 14. februara primljen u bolnicu na lečenje bronhitisa, gde je ostao nekoliko nedelja jer je bolest prerasla u obostranu upalu pluća.

Vatikan je odmah po njegovoj smrti započeo standardnu proceduru, a u nastavku objašnjavamo šta će se sve sada dešavati do izbora novog pape i ko bi mogao da dođe na Franjino mesto.

Šta se dešava kada papa umre?

Papinu smrt potvrđuju šef zdravstvenog odeljenja Vatikana i kardinalni komornik ili kamerlengo Svete rimske crkve.

Aktuelni kardinal komornik Kevin Džozef Farel automatski je postao glavni administrator Vatikana i bio je zadužen da otkrije svetu da je papa preminuo.

Profimedia/Pixabay

Papino telo, obučeno u belu mantiju, biće odneto u privatnu kapelu gde će Farel, crkveni zvaničnici i papina porodica gledati kako Franju stavljaju u kovčeg.

Kako se bira novi papa?

Odluka je na Kolegijumu kardinala. Period od trenutka kada papa umre do izbora novog naziva se "sede vacante" ili "mesto je upražnjeno".

Pontifik Katoličke crkve nema naslednika u tradicionalnom smislu. Tehnički, svaki kršteni rimokatolik mogao bi da ga zameni.

Ali Vatikan ima gomilu starih tradicija, od kojih su mnoge tajne, prilikom izbora suverena Vatikana.

Kada se kardinali sastanu u Sikstinskoj kapeli, biraju papu tajnim glasanjem u procesu koji se zove konklava, što na latinskom znači "ključ".

Potrebna je dvotrećinska većina i samo kardinali mlađi od 80 godina mogu da glasaju i verovatno će morati to da urade nekoliko puta. Kardinali, zvani kardinali elektori, nastavljaju da štikliraju kućice dok se ne postigne potrebna većina.

Profimedia

Nakon svakog glasanja dim se pušta na Trg Svetog Petra. Ako je dim beo, svet ima novog papu, a ako je crn, nije postignuta većina.

Kada dim nestane, dekan koledža, kardinal Đovani Batista Re pita izabranog naslednika da li želi da nosi papsku mantiju.

Ako kaže "da", novi pontifik oblači belu rizu i ide do balkona Bazilike Svetog Petra.

"Habemus papam", izgovara tada zvaničnik Vatikana, što u prevodu znači "Imamo papu".

Ko bi mogao biti Franjin naslednik?

Na listi se nalaze 22 jaka imena, prema izveštaju Koledža kardinala, ali je Luis Antonio Tagle sa Filipina favorit kladioničara.

Dugo se smatrao budućim papom zbog opuštenijih, progresivnijih pogleda koji su u skladu sa Franjinim i kritikovao istorijski tretman crkve prema LGBTQ+ osobama i drugim grupama.

- Oštre reči koje su se u prošlosti koristile za homoseksualce i razvedene i rastavljene ljude, nevenčane majke itd., bile su prilično teške - rekao je on 2015. godine.

- Mnogi ljudi koji su pripadali tim grupama bili su žigosani i to je dovelo do njihove izolacije u širem društvu - dodao je.

Kardinal Pjetro Parolin takođe je u užem izboru. Parolin, državni sekretar Vatikana od 2013. i dugogodišnji diplomata, smatra čvrstom rukom unutar crkve.

Parolin je za italijanski list "Korijere dela sera" rekao da su sve spekulacije da će papa podneti ostavku zbog svog zdravstvenog stanja "neosnovane".

Kardinal Peter Erdo, bivši predsednik Saveta biskupskih konferencija Evrope i najmoćniji prelat Mađarske, smatra se najjačim desničarskim predvodnikom.

Erde, čiji su izgledi da postane papa sedam prema jedan, kritikovao je jednakost braka, ideju da razvedeni katolici učestvuju u Svetom pričešću i evropske zemlje koje prihvataju tražioce azila.

Kardinal Fridolin Ambongo Besungu je na sličan način bio protivnik uverenja aktuelnog pape.

Poreklom iz Demokratske Republike Kongo, Besungu je jednom rekao da se Fiducia supplicans, vatikanska deklaracija o blagoslovima za parove istog pola, ne odnosi na Afriku.

Kardinal Piter Turkson iz Gane, sa druge strane, nikada nije bežao od tema koje se među crkvenim zvaničnicima smatraju tabuom, od HIV-a do klimatskih promena.

- Ako Bog želi da vidi crnca i kao papu, hvala Bogu - rekao je 2009.

Kardinal Rejmond Berk, koji je među Franjinim najglasnijim kritičarima, takođe se smatra jakim kandidatom. On je opisao opušteniji jezik koji Franja koristi pričajući o LGBTQ+ pravima i veštačkoj kontracepciji kao "neprijatan".

- Živeo sam dovoljno dugo da čak ima ljude koji su mi se veoma oštro suprotstavljali, a onda se godinama kasnije dopisivali sa mnom govoreći mi da su konačno razumeli šta to radim - rekao je Berk za "Njujork tajms" 2019.

- Ove stvari su prirodne, a mislim da crkva nikada ne služi svojoj misiji praveći kompromise sa svetom - dodao je on.

Kardinal Mateo Zupi, predsednik Biskupske konferencije Italije, vidi svet malo drugačije.

Često opisivan kao Franjin "miljenik", Zupi je neretko naglašavao inkluzivnost i društvenu pravdu, kao što je razvoj svežeg pastoralnog pristupa sa "našom LGBTQ braćom i sestrama".

- Prava hrabrost je znati kako odabrati, razumeti i pronaći kompromis koji gleda u budućnost - rekao je on prošle godine za Vatican News.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi