Fidel Kastro - borac za slobodu, veseli revolucionar i simbol 20. veka

Na današnji dan, 2016. godine, svet je napustio čovek kojem je drugo ime bila borba – Fidel Kastro. Sigurno je da će proći još mnogo vremena da bilo koja država na svetu mogla da se ponosi osobom kao što je bio on – istinski i pravi revolucionar i neko ko je spreman na sve, bez kompromisa, a zarad boljitka za svoj narod.

Brak i deca

Godine 1948. oženio se Mirtom Diaz-Balar, ali je brak završen razvodom 1954. godine.

Kastrov sin Fidel Kastro Diaz-Balar, koji je potekao iz tog braka, rođen je 1949. godine. Dolaskom oca na vlast najmlađi Kastro vršiće dužnost šefa kubanske komisije za atomsku energiju. Međutim, Kastro se još ženio. Do svoje smrti, Fidel Kastro je bio u braku sa Daliom Soto Del Valeom, s kojom se venčao 1980. godine i s njom je imao pet sinova čija imena redom počinju na slovo A.

Istorija će ga pamtiti po duhu, a čak je i svoje ime, koje na francuskom znači “veran”, dokazao bezbroj puta. Ostao je veran svojim idealima, a koliko je bila jaka njegova vera dokazuje i trenutak kada je sa samo osadamdesetak drugova krenuo u borbu za slobodu. A na nemačkom njegovo ime znači veseo, a on to sigurno jeste bio. Jedan od razloga je i što je izbegao mnoštvo atentata, a opet gotovo nikad nije nosio pancirni prsluk.  Pitali su ga za to jednom prilikom u Njujorku, a on je raskopčao košulju, pokazao gole grudi i rekao: “Ja nosim moralni prsluk.”

Mladost i revolucionarni duh

Fidel Kastro rođen je 13. avgusta 1926. u mestu Majari, Kuba, na porodičnoj plantaži šećerne trske u blizini mesta Biran. Kastrov otac bio je vlasnik plantaže od 23.000 ari na kojoj je kao mladić radio i Fidel. U mladosti je pohađao dve jezuitske škole—Lasale i Dolores, obe u Santjagu. Godine 1942. upisao se u jeziutsku školu Belen u Havani i uspešno ju je završio 1945. godine. Fidel Kastro je 1950. godine doktorirao pravo na Univerzitetu u Havani.

Po završetku studija otvorio je advokatsku kancelariju, nije baš dobro prolazio finansijski, jer je nastavio da se bavi politikom. Nameravao je da se kandiduje za poslanika u parlamentu kao član Ortodoksne partije, građanske stranke koja se borila protiv korupcije i za samostalnost Kube. Ali je general Fulgensio Batista u državnom udaru zbacio vladu i predsednika Karlosa Prio Sokarasa i otkazao izbore. Kastro je stoga protiv Batiste uložio tužbu sudu zbog kršenja ustava, ali je sud tužbu odbacio.

Zbog uvedene diktature, Kastro je sa grupom istomišljenika 26. jula 1953. godine poveo revolucionarni pokret. Prvi potez je bio napad na kasarnu “Monkada”, u Santijago de Kubi, sa oko 300 ljudi. Međutim taj napad je bio neuspešan, većina njegovih drugova je pobijena, a Kastro je sa još nekolicinom njih zatvoren. U zatvoru je ostao sve do 1955. godine. U to doba njegove političke ideje bile su: nacionalizam, antiimperijalizam i reformacija. Njegove ideje tada još nisu bili povezane sa komunizmom.

Dolazak na vlast i odnosi sa SAD

Nakon puštanja iz zatvora Kastro je otputovao prvo u SAD, a potom u Meksiko gde je organizovao revolucionarni pokret nazvan “26.jul” zajedno sa svojim istomišljenicima među kojima je bio i Če Gevara.

Njegova borba protiv diktatora Batiste je završena ulaskom trupa pobunjenika u Havanu 8. januara 1959. godine. Fidel Kastro je dolaskom na vlast bio veoma neprijateljski raspoložen prema Sjedinjenim Američkim Državama, koje su se prijateljski odnosile prema Batisti i često se mešale u unutrašnje poslove Kube dok je on bio na vlasti. Nakon što je Kastrova vlada nacionalizovala rafinerije nafte, šećerane i pogone za proizvodnju električne energije 1960. godine Sjedinjenje Američke Države su prestale da kupuju kubanski šećer i uvele ekonomski embargo prema Kubi. 1961. godine SAD su pokušale uz pomoć kubanskih izbeglica da zbace Kastra s vlasti u invaziji na Zaliv svinja, ali bez uspeha.

Možda i kao posledica te invazije sledila je Kastrova izjava u decembru 1961. godine: “Ja sam marksista-lenjinsta i ostaću to do svoje smrti”.

Ranih 1960-ih Kastro je otvoreno prigrlio komunizam i uspostavio bliske veze sa Sovjetskim Savezom primajući sve veću sovjetsku vojnu i ekonomsku pomoć. U doba 1960-ih i 1970-ih Kastrova vlada je učinila značajna poboljšanja u kubanskom obrazovnom sistemu i organizaciji zdravstvene zaštite time prikazujući kubansku revoluciju kao primer drugim narodima. Međutim, američko-kubanski odnosi su nastavili da se pogoršavaju, naročito tokom Kubanske raketne krize 1962, kada su Amerikanci otkrili da je Sovjetski Savez na Kubi postavio svoje balističke projektile dalekog dometa i time praktično imao Sjedinjene Države “na dlanu”. Predsednik Džon Kenedi je tada uveo pomorsku blokadu Kube kako bi prisilio sovjetskog lidera Nikitu Hruščova na povlačenje sovjetskih projektila s Kube. Kastro je takođe aktivno pomagao revolucionarne pokrete u Latinskoj Americi, a u 1970-ih i 1980-ih i u Africi (Angola, Etiopija). Godine 1979. izabran je za vođu Pokreta nesvrstanih, poziciju koja mu je dala međunarodni ugled. Nakon što je kasnih 1980-ih SSSR počeo da sprovodi niz socijalnih i ekonomskih reformi Kastro je oštro kritikovao takve eksperimente s kapitalizmom i tvrdio kako na Kubi nema potrebe za sličnim reformama.

Jednom prilikom upitan kada će obrijati bradu i skinuti vojnu odoru, po čemu je bio prepoznatljiv,  odgovorio je: “Kada se okonča revolucija!”

Razlaz Če Gevare i Kastra

Ernesto Gevara, poznat kao Če, na Kubi je svetli lik kome se klanjaju svi. U Muzeju revolucije mu se iskazuje najveće poštovanje. Za vreme revolucije Fidel i Če su bili najbliži saradnici, ali odmah posle preuzimanja vlasti među njima je počeo razdor za koji Kubanci nije trebalo da znaju.

Če je postao guverner Narodne banke i ministar industrije, ali kao lekar o ekonomiji i finansijama nije imao pojma. Želeo je brzu industrijalizaciju po uzoru na Sovjetski Savez, ali pragmatični Fidel Kastro je odlagao takve ideje, znao je da je izvoz šećera važniji, te je zbog toga došlo do razdora između dvojice najpoznatijih kubanskih revolucionara.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi