Mrlje nejakih rivala mu dobro poslužile: Kako je Olaf Šolc postao favorit za kancelara Nemačke?

Tačno mesec dana pre izbora za Bundestag i za novog kancelara Nemačke ankete su pokazale iznenađujuće podatke – trenutno najpopularnija stranka u ovoj zemlji, prema jednoj od njih, jeste Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), što se poslednji put desilo pre 15 godina. U drugim velikim istraživanjima javnog mnjenja još uvek vode Demohrišćani, ali im je SPD odmah za petama.

U istraživanju javnog mnjenja Instituta “Forsa” ustanovljeno je da je SPD trenutno stranka sa najboljim rejtingom u Nemačkoj, sa 23 odsto podrške birača, dok CDU/CSU, prema toj anketi, podržava 22 odsto ispitanika. U odnosu na prošlonedeljno istraživanje “Forse”, SPD je skočio za dva procenta, a Demohrišćani su izgubili jedan.

Pročitajte još

Nemci krizu u Avganistanu koriste da steknu poene za izbore: Za glasove spremni da kritikuju i SAD

I Zeleni su izgubili jedan procenat, pa su sada na 18 odsto, Liberalna stranka (FDP) zadržala je četvrto mesto sa nepromenjenih 12 odsto podrške, Alternativa za Nemačku ima 10, a Levicu podržava šest odsto ispitanika.

Prema ovim rezultatima, teoretski su moguće četiri koalicije, a svaku od njih činile bi tri stranke. U tri od četiri koalicije SPD bi imao imao prava da nominuje kancelara iz svojih redova, odnosno svog kandidata za šefa vlade, što je u ovom slučaju Olaf Šolc, trenutni vicekancelar Nemačke. Pod vođstvom Socijaldemokrata, Nemačka bi mogla da dobije vladu koju bi činili SPD, Demohrišćani i FDP, većinu koju čine SPD, Zeleni i FDP ili „levu koaliciju“, SPD, Zeleni i Levica. Pod vođstvom Demohrišćana moguća je koalicija CDU/CSU, Zelenih i Liberala.

Ova anketa uznemirila je Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), o čemu svedoče reči Pola Cimijaka, koji smatra da je ona „poziv na buđenje“ i da se mora jasno razmotriti o čemu se radi, rekao je on za list „Velt“. Sa druge strane, kancelarka Angela Merkel savetovala je svoje kolege da ne dozvole da ih brojke iritiraju.

Sonntagsfrage zur Bundestagswahl • Forsa für RTL/n-tv: SPD 23 % | CDU/CSU 22 % | GRÜNE 18 % | FDP 12 % | AfD 10 % | DIE LINKE 6 % | Sonstige 9 %
➤ Übersicht: https://t.co/MO5RyMFkPu
➤ Verlauf: https://t.co/QebW8kam1g#btw #btw21 pic.twitter.com/Fiz1uCdPSZ

— Wahlrecht.de (@Wahlrecht_de) August 24, 2021

Kada je saznao za ove rezultate, Šolc se optimistično obratio okupljenim pristalicama.

– Ankete su veoma dobre. Želim iskreno da kažem da sam veoma dirnut što bi mi toliko ljudi poverilo tu poziciju. CDU i CSU bi trebalo da se odmore u opoziciji. Dovoljno su vladali ovom zemljom – izjavio je on u  govoru u kom se uglavnom fokusirao na namere socijaldemokrata da iskorene nejednakost. Osim toga, dotakao se i klimatske krize i optužio konzervativne partije da su premalo uradile po tom pitanju i da su bile prespore.

Lašet kao Ahilova peta CDU

Kada je u pitanju rang-lista najpopularnijih političara, Olaf Šolc je jedini kandidat čiji rejting raste. U odnosu na jun skočio je za čak sedam odsto, dok je najveći gubitnik kandidat Demohrišćana Armin Lašet, čiji rejting je opao za 11 odsto.

Ispitanici u ovom slučaju odgovaraju na pitanje kod kog političara smatraju da je zemlja u najboljim rukama, a Lašet je na njoj tek na 11. mestu, dok je Šolc treći, a lider Hrišćansko-socijalne unije Bavarske (CSU) Markus Zeder drugi. Ubedljivo najpopularnija i dalje je kancelarka Angela Merkel.

SPD i u drugim anketama beleži rast, u nekim anketama ima isti procenat podrške kao CDU/CSU (22 odsto), ali je u većini slučajeva vodeća koalicija CDU/CSU, dok su mu Zeleni za petama.

Da Armina Lašeta mnogi ne vide kao dobar izbor za kancelara pokazalo je još jedno istraživanje, čiji rezultati govore da velika većina pristalica Demohrišćana podržava ideju da se kandidat za kancelara promeni. Čak 70 odsto ispitanih simpatizera CDU i CSU smatra da bi Lašet trebalo da prepusti svoje mesto bavarskom premijeru i šefu CSU Markusu Zederu i da bi on trebalo da bude kandidat Demohrišćana na izborima. Isto smatra i 52 odsto ispitanih građana Nemačke, dok ih 38 odsto misli da bi to bilo pogrešno.

Šolc je dugo insistirao na tome da će, kada kampanja uđe u poslednje nedelje, glasači shvatiti da je on, kao sadašnji vicekancelar i ministar finansija, najiskusniji i najprikladniji kandidat za vođenje Nemačke. SPD je celu svoju izbornu kampanju koncentrisao na njega i vodi je pod sloganom “Scholz packt das an” (“Šolc će to rešiti”).

Iznenadni uspon socijaldemokrata došao je nakon što su nekoliko meseci tavorili na 15 do 17 odsto podrške u anketama, daleko iza koalicije CDU/CSU i njenog kandidata Armina Lašeta, političara desnog centra, i Zelenih i njihove kandidatkinje Analene Berbok. Njih dvoje su smatrani najjačim kandidatima za mesto kancelara s kog se Angela Merkel povlači posle 16 godina. Zeleni su u mnogim anketama dobili 17 odsto glasova ispitanika, dok je Lašet osetio posledice niza nedostataka u kampanji.

Osim toga, Šolcu su u prilog išle i greške koje su Berbokova i Lašet pravili. Najviše je odjeknuo skandal kada je Lašet snimljen kako se smeje dok je predsednik zemlje pokušavao da uteši žrtve katastrofalnih julskih poplava. Osim toga, mnogi mediji za Lašetovu kampanju kažu da više podseća na parodiju nego na ozbiljnu trku za kancelara.

Na sve to avganistanska kriza stavila je akcenat na spoljnu politiku, koja je postala veoma važna tema u kampanji. Samo 16 odsto Nemaca smatra da Lašet i Berbokova mogu da se snađu na toj teritoriji u poređenju sa 39 odsto prošlonedeljnih ispitanika “Špigela”, koji misle da bi se Šolc dobro snašao u tome.

Tim povodom Šolc je rekao da ne želi da priča o greškama svojih političkih protivnika, ali da smatra da je iskustvo neophodan element u suočavanju sa spoljnopolitičkim izazovima Nemačke. Istakao je i svoja proevropska uverenja i obećao da će, ukoliko bude izabran za kancelara, zauzeti “jasan stav” prema zemljama kao što su Poljska i Mađarska kad god one budu odstupale od vladavine prava ili diskriminisali manjinske grupe.

Zaokret ulevo

U pokušaju da ubedi birače da treba da mu povere mesto Angele Merkel, Šolc je čak kopirao i njen položaj ruku, “Merkel romb”, tokom fotografisanja za naslovnicu jednog časopisa prošle nedelje.

Njegovi protivnici tvrde da on zavarava glasače i da neće nastaviti putem Angele Merkel, nego da će skrenuti ulevo, i to najverovatnije u krajnju levicu.

Kako Nemci ne biraju svog kancelara direktno, nego glasajući za stranku i tako joj obezbeđujući određeni broj mesta u Bundestagu, političke partije posle izbora moraju da uđu u koalicione pregovore kako bi formirale većinu u parlamentu koji bira kancelara. Prema trenutnim izgledima, Šolc ima dve-tri opcije ukoliko želi da izbegne koaliciju sa CDU.

U pokušaju da poboljša svoje izglede prilikom glasanja, Lašet je pribegao strategiji zastrašivanja, upozoravajući konzervativne glasače da bi Šolc mogao da formira levo orijentisanu koaliciju koja uključuje krajnju levicu. To bi bio “otrov za našu ekonomiju” i “opasno za našu unutrašnju sigurnost”, rekao je on za “Bild” u nedelju, dok je Šolc istog dana negirao tu mogućnost.

– Mislim da je na glasačima da odluče kome će dati mandat, a onda ćemo videti šta će se desiti – izjavio je Šolc.

Besprekorni “Šolcomat”

Olaf Šolc je dobio nadimak “Šolcomat”, zbog svojih govora koji podsećaju na robota, pa je malo verovatno da je njegova harizma uticala na rast popularnosti.

Za razliku od dva glavna rivala, Armina Lašeta i Analene Berbok, ovaj šezdesettrogodišnji političar uspeo je da ne pravi greške tokom kampanje.

Početkom godine SPD se loše pozcionirao u anketama, pa su ga analitičari olako otpisali kao budućeg činioca vlade, zbog čega su mnogi iznenađeni najnovijim rezultatima.

Kao ministar finansija i vicekancelar Šolc je jedna od najuticajnijih političkih figura u Nemačkoj i jedini od tri kandidata koji je bio na mestu ministra.

Dok je bio na funkciji, često je opisivan kao pedantan, samouveren i ambiciozan i stekao je reputaciju fiskalno konzervativnog ministra.

Uprkos tome što je pristao da suspenduje nemačku „dužničku kočnicu“ kako bi se sprečile strašne posledice pandemije koronavirusa, on je insistirao na povratku ove politike do 2023.

Šolcov oprezan pristup povremeno ga je vodio u marginalizaciju sopstvene radničke partije, koja je zanemarena na glasanju rukovodstva 2019. u korist dva relativno nepoznata levičara.

Ipak, u izbornoj kampanji se zauzeo za politiku SPD, protiveći se smanjenju poreza na bogatstvo koje su konzervativci obećali i podržavši povećanje minimalne zarade.

Rođen u Osnabriku, gradu na severnu Nemačke, u SPD je ušao kao tinejdžer. U početku je naginjao ka idealima levice, ali se uskoro okrenuo centrističkim idejama.

Nakon školovanja za advokata specijalizovanog za pitanja radnika izabran je za člana nacionalnog parlamenta 1998. Iste godine oženio se koleginicom iz SPD Britom Erns.

Dok je bio na mestu generalnog sekretara SPD 2002-2004, dobio je nadimak „robot“ zbog svoje suvoparne, ali neumorne odbrane nepopularnih reformi rada svog idola, tadašnjeg kancelara Gerharda Šredera.

Kao ministar rada u prvoj koalicionoj vladi Merkelove od 2007. do 2009. Šolc je pomogao da se spreče masovna otpuštanja tokom finansijske krize, ubeđujući firme da skraćuju radno vreme radnicima, dok im je država povećavala plate, a ova politika ponovo je primenjena tokom pandemije.

Kao desetogodišnji potpredsednik SPD, podržao je i dublju integraciju evrozone i veći doprinos Nemačke budžetu Evropske unije nakon Bregzita.

Šolc je priznao da on “nije neko ko bi mogao da se nazove emotivnim kad se radi o politici”, a reputaciju mu je poboljšao i blizak odnos sa Angelom Merkel. Kancelarka je stala uz Šolca 2017. kada se suočio sa pozivima da podnese ostavku nakon nasiljnih protesta na samitu G20 u Hamburgu, kao i tokom nedavnog skandala u vezi sa kompanijom “Wirecard”. Ova firma, koja je nekada bila zvezda u usponu na nemačkoj sceni finansijskih tehnologija, bankrotirala je prošle godine, što je nazvano najvećim nemačkim poratnim računovodstvenim skandalom. Kao ministar finansija, Šolc je bio na udaru kritika jer nije upućivao na to da u kompaniji nešto nije u redu.

Greške Lašeta i Berbokove

O liderki Zelenih Analeni Berbok pre nekoliko meseci govorilo se kao o mogućoj kancelarki, ali su šanse da će ona predvoditi vladu sada veoma male, nakon što je lagala u svojoj biografiji, objavljenoj na internetu, pišući o svojoj akademskoj karijeri i članstvu u renomiranim organizacijama. Osim toga, javnost nije najbolje prihvatila njene planove da znatno oporezuje letove na kratke destinacije i da poveća cenu goriva.

Objavila je i knjigu, koja je neka vrsta izveštaja o njenom iskustvu i u kojoj je iznela mnoge svoje stavove. To nije naučno delo i ona zbog toga nije morala da citira svoje izvore, ali se ispostavilo da je Berbokova jednostavno prepisala od drugih na mnogim mestima u knjizi. Na previše mesta da se to ne bi odrazilo na njenu reputaciju.

Više se ne priča o pobedi Zelenih na izborima, već samo o jačanju pozicije stranke u pregovorima o koaliciji koji će uslediti posle izbora.

Zeleni imaju podršku mlađih, ali izazivaju bojazan kod starijih koji žele da se nešto uradi po pitanju klimatskih promena, ali da to uradi iskusna politička grupa koja zna kako da vlada, a ne neiskusna vlada predvođena Zelenima koji svojim eksperimentima mogu ugroziti industrijske izvore blagostanja zemlje.

Nemačka kancelarka Angela Merkel već je izgubila troje ministara, od kojih je jedna osoba bila viđena kao buduća šefica vlade, kada je otkriveno da su prepisali delove svojih doktorskih teza, i sve troje je potom izgubilo akademske titule.

Lovac na plagijate Martin Hajdingsfelder otkrio je da i Lašetova knjiga iz 2009. sadrži delove iskopirane od drugih autora bez navođenja. Lašet, koji je rekao da žali zbog izostavljanja izvora, takođe je doživeo pad u anketama.

Rejting Lašeta opao je i pošto je viđen kako se smeje tokom posete gradu pogođenom poplavama, posle čega je morao da se izvini.

Pročitajte još

Nemci krizu u Avganistanu koriste da steknu poene za izbore: Za glasove spremni da kritikuju i SAD

Lašet je centristička figura u kalupu Merkelove, ali izgleda da nije nadahnuo birače niti zadivio ljude načinom na koji je rešavao problem s velikim poplavama koje su prošlog meseca pogodile njegovu pokrajinu Severnu Rajnu – Vestfaliju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi