OPREZ! „Klinci ovo masovno naručuju“: Jedna merica suplementa jača od sedam kafa

Sve veća popularnost suplemenata, proteinskih preparata i proizvoda koji obećavaju brz oporavak, više energije ili savršenu formu otvorila je ozbiljna pitanja o bezbednosti i kontroli tržišta koje danas vredi stotine milijardi dolara. Upravo o toj temi govorili su stručnjaci upozoravajući da granica između pravilne suplementacije, marketinga i ozbiljnog zdravstvenog rizika često postaje veoma tanka.

U razgovoru su učestvovali prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu, prof. dr Milan Vraneš sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i dr Dušan Vešović, specijalista medicine, a svi su bili saglasni u jednom — suplementi nisu bezazleni proizvodi i njihova upotreba zahteva oprez i znanje.

Prof. dr Milan Vraneš objasnio je da suplementi više nisu rezervisani samo za profesionalne sportiste, već su postali deo svakodnevice široke populacije.

– Granica gde se završava ishrana, a počinju suplementi, i gde se završavaju suplementi, a počinje doping, nije baš tako jednostavna i nije sve crno-belo. Nekada je suplementacija stvar naše percepcije. Suplementi su iz oblasti sporta prešli u široku populaciju; danas u svim supermarketima možete kupiti suplement – rekao je prof. dr Milan Vraneš.

Na njega se nadovezala prof. dr Svetlana Stanišić, ukazujući na popularnost trendova koji često nemaju dovoljno naučne potvrde.

– Antiejdžing je izuzetno popularan, ali nam mnogo studija nedostaje da bismo sve te tvrdnje naučno potvrdili – rekla je doktorka Stanišić.

Pexels

Posebna pažnja tokom razgovora posvećena je suplementima koji se prodaju putem interneta i društvenih mreža, bez jasne kontrole kvaliteta i porekla.

– Imamo popularnu suplementaciju koja može biti veoma opasna, posebno kada se poručuje preko interneta. Klinci to naručuju, a takvi proizvodi često sadrže doping supstance koje su izuzetno opasne i zabranjene. Takođe, problem je i u ekstremnim dozama dozvoljenih sastojaka. Količina kofeina koju imate u samo jednoj merici pojedinih preparata može biti ekvivalentna dozi od 3,2 „Red Bull-a“ ili čak sedam espreso kafa – upozorio je doktor.

Kako su objasnili stručnjaci, takve koncentracije stimulansa mogu izazvati ozbiljne posledice po organizam, čak i kod zdravih ljudi.

– To je ogromna količina kofeina. Nakon toga ne možete da spavate, a takvo stanje je izuzetno opasno za srce i kardiovaskularni sistem uopšte – zaključuje se u razgovoru.

Prof. dr Svetlana Stanišić detaljno je objasnila razliku između nutritivnih i nenutritivnih suplemenata, ukazujući na ozbiljan problem nedostatka kontrole kvaliteta.

– Razlikuju se nutritivni suplementi - materije koje se inače nalaze u hrani, ali predstavljaju prečišćeni oblik, poput aminokiselina, suplemenata proteina, minerala i vitamina. Takvim suplementima dodajemo nešto što nam nedostaje u ishrani. Nenutritivni suplementi su na bazi biljaka (herbalni suplementi) ili suplementi poput melatonina i ašvagande, za koje se smatra da pomažu u postizanju određenog cilja. Kada su u pitanju suplementi, važno je imati u vidu da tržište uopšte nije kontrolisano – rekla je dr Stanišić.

Deklaracije često ne odgovaraju stvarnom sadržaju proizvoda

Ona je dodatno upozorila da suplementi, za razliku od hrane, ne prolaze kroz stroge provere kvaliteta.

– Za razliku od hrane koja prolazi stroge kontrole, osim za potrebe naučnih istraživanja, kvalitet suplemenata se ne kontroliše, i to nije slučaj samo kod nas, već u celom svetu – upozorava dr Stanišić.

Govoreći o sopstvenim istraživanjima, doktorka je navela da deklaracije često ne odgovaraju stvarnom sadržaju proizvoda.

– Kada se rade istraživanja, recimo o kofeinu, bila sam inspirisana radovima koji kažu da u gelovima i sportskim napicima koncentracije kofeina vrlo variraju, što sam i sama potvrdila. Kada su u pitanju čiste kapsule, unutra je bilo kofeina tačno onoliko koliko piše na deklaraciji. Međutim, kod određenih gelova koncentracija je bila i za 50 odsto veća. Videla sam i druga istraživanja gde je bila dva do tri puta veća, što govori o tome da se ti suplementi proizvode u uslovima gde se sadržaj dobro ne promeša ako su u pitanju praškovi. Ima mnogo problema sa kvalitetom suplemenata u smislu proizvodnje. Njihova efikasnost ne mora da se dokaže pre nego što se suplement registruje – rekla je ona.

Dr Dušan Vešović upozorio je da suplementi nikada ne smeju biti zamena za zdravu ishranu i pravilne životne navike.

– Apsolutno nikako ne treba uzimati vitamine na svoju ruku. Dijetetski suplement je dodatak ishrani; ishrana i druge navike treba da budu fundament, a suplement se uvodi onda kada treba te navike da poboljšamo i dovedemo u optimum. Situacija u svetu je takva da tržište dijetetskih suplemenata vredi 200 milijardi dolara. SAD je tu vodeća zemlja, kako u proizvodnji tako i u potrošačkoj maniji, a taj trend se prenosi na Evropu – rekao je dr Vešović.

Pexels

Uticaj marketinga sa društvenih mreža

On je naglasio da su građani danas pod snažnim uticajem marketinga i društvenih mreža.

– Došlo je to i do nas, uzimamo suplemente na svoju ruku, nekada i po preporuci stručnjaka, ali je danas naročito izraženo to da se suplementi koriste pod udarom marketinških stručnjaka. Oni su prisutni na društvenim mrežama i nude brza rešenja za tegobe za koje poslednjih meseci nismo mogli da nađemo medicinsko rešenje. Onda kroz „mala vrata“ rešite problem sa ovim ili onim suplementom i tako postajete žrtve suplemenata – zaključio je dr Vešović.

Poseban deo razgovora bio je posvećen ljudima koji treniraju i pokušavaju da povećaju mišićnu masu, a često zanemaruju osnovne principe pravilne ishrane.

– Zabluda je da se mišići prave u teretani. Oni se zapravo prave za stolom. Moramo da unesemo gradivni materijal — proteine i aminokiseline, a zatim da kroz fizičku aktivnost damo stimulus telu. Uz to su neophodni voda i san kako bi se ono što smo uneli zaista i ugradilo u mišiće – objasnio je doktor.

Kako je naveo, trening bez adekvatne ishrane može imati potpuno suprotan efekat.

– Ako sa neadekvatnom ishranom odemo u teretanu, napravićemo još veći problem. U tom stanju telo počinje da troši sopstvene mišiće kako bi održalo nivo šećera u krvi, što na kraju dovodi do pada mišićne mase umesto do njenog rasta – kazao je doktor.

Na kraju razgovora dotakli su se i sve popularnijeg kolagena, uz poruku da ni takve preparate ne treba uzimati bez konsultacije sa stručnjacima.

– Kolagen treba uzimati, ali uz konsultaciju sa lekarima i ne sve generacije – zaključeno je u emisiji „Žena za sva vremena“.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi