„Baka Evrope" i čukunbaka srpskog kralja: Uz kraljicu Viktoriju Britanija je procvetala, a ona je poslednjih 40 godina provela u patnji

Kraljica Viktorija bila je kraljica Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Irske od 1837. do 1901. godine, što je čini drugim najdugovečnijim britanskim monarhom posle kraljice Elizabete II. Godine 1877. postala je prva carica Indije, a tokom njene vladavine došlo je do velike ekspanzije kulture, napretka na polju industrije, nauke i komunikacija i do građenja velikog broj pruga, čime je poboljšan saobraćajni sistem Ujedinjenog Kraljevstva.

Rani život

Rođena je kao Aleksandrina Viktorija 24. maja 1819. godine u Kensingtonskoj palati. Otac joj je umro već kad je imala osam meseci i majka je postala dominantna figura u njenom životu.

Obrazovala ju je guvernanta palate, koja je otkrila da je devojčica nadarena za crtanje i slikanje i da voli da vodi dnevnik. Iako je bila poznata kao temperamentna, Viktorija je bila visoka samo metar i po.

Ona je bila jedino dete princa Edvarda, vojvode od Kenta, koji je bio četvrti sin kralja Džoržda III. Majka joj je bila Viktorija Saksen-Zalfeld-Koburg, sestra kralja Belgijanaca Leopolda.

Kraljica Viktorija imala je i 12 godina stariju polusestru, princezu Feodoru, iz majčinog prvog braka sa Emihom Karlom, princom od Lajningena. Njen otac je umro kad je imala 6 godina, nakon čega joj se majka udala za vojvodu od Kenta i preselila se iz Nemačke u Englesku.

Dolazak na tron

Kada se rodila, Viktorija je bila peta u redu za krunu. Ipak, kada joj je otac preminuo 1820, ona je postala očigledni naslednik prestola, budući da nijedan od njena tri strica niije imao legitimnog naslednika. Kada je kralj Vilijam IV umro u junu 1837, Viktorija je kao osamnaestogodišnjakinja stupila na presto.

Njen prvi premijer bio je lord Melburn, koji je na ovoj poziciji bio 1834, a onda ponovo od 1835. do 1841. Kada je kruna pripala njoj, Melburn joj je pomogao i naučio je kako da se ophodi kao ustavni monarh. Ponašao se kao kraljičin politički savetnik i poverenik tokom ranih godina njene vladavine.

Kada je Velika Britanija 1840. bila u ratu sa Avganistanom i Kinom i suočavala se sa nezadovoljnim pokretom radničke klase, Melbur je pomogao Viktoriji da se izbori sa nekooperativnom vladom kenzervativaca i predložio joj da pusti svog muža Alberta da preuzme na sebe odgovornost vođenja države.

Vladavina

Viktorija je na presto došla 20. juna 1837. i na njemu je bila do svoje smrti, 22. januara 1901. Pod njenom vladavinom Velika Britanija je napredovala industrijski, pojačano su građene pruge, mostovi i kanalizacioni sitemi, a veliki deo zemlje dobio je struju. Čak sedam puta pokušan je atentat na nju u periodu od 1840. do 1882. godine.

Napredovale su i nauka (Darvinova teorija evolucije) i tehnologija (telegraf i popularna štampa), a pojavio se i veliki broj izuma. Produbio se jaz između bogatih i siromašnih, razvili su se veliki gradovi kao što su Mančester, Lids i Birmingem, a broj pismenih je porastao.

Tokom Viktorijine vladavine Britanija je proširila imperijalni domet i njena veličina je udvostručena obuhvatanjem Kanade, Australije, Indije i drugih poseda u Africi i na jugu Pacifika.

U nekoliko navrata Viktorija je uspela da utiče na nekoliko inostranih afera, slobodno izražavajući svoje mišljenje, ali ne prelazeći granice ustavne ispravnosti. Tokom tog perioda Velika Britanija je bila u nekoliko manjih ratova u pokušajima da održi svoju vlast na teritorijama van Ujedinjenog Kraljevstva.

Jedan od glavnih faktora koji je sprečio Evropu da se upliće u pitanja Velike Britanije bili su brakovi Viktorijine dece: ili direktno ili preko braka bila je u srodstvu sa skoro svim kraljevskim kućama u moćnim Evropskim zemljama. Iako je ustavni dogovor poricao njenu moć u inostranstvu, ona je svojim članovima porodice uspravljala odlučno i tako uspela da izbegne mešanje Evropljana u britansku politiku.

Dok je ona vladala, Torijevci su se podelili i osnovali liberalnu i konzervativnu partiju i tako je otpočela tradicija smenjivanja suprotstavljenih strana, dok je Viktorija imala važnu ulogu medijatora između odlazećih i dolazećih premijera.

Iako je prezirala liberalnog premijera Vilijama Gledstona, našla je način da sarađuje s njim, a posebno dobro se slagala sa konzervativnim premijerom Bendžaminom Dizraelijem, koji je monarhiju povezao sa ekspanzijom imperije, što je pomoglo u obnavljaju dobrog mišljenja javnosti nakon duge povučenosti kraljice Viktorije posle smrti supruga Alberta.

Do smrti je ispunjavala svoje dužnosti, a kako bi održala tradiciju, Božić je 1900. provela u Kući Ozborn na Ostrvu Vajt, gde joj se zdravstveno stanje pogoršalo, zbog čega nije mogla da se vrati u London, pa je tamo i preminula.

Tokom 19. veka Britanija je bila poznata kao Viktorijanska Engelska zbog duge vladavine Kraljice Viktorije i neizbrisivog pečata koji je ona ostavila. Njena stroga etika i ličnost postali su sinonimi za ovaj period.

Kraljica Viktorija i princ Albert

Viktorija se 1840. godine udala za svog rođaka, princa Alberta od Saks-Koburga i Gota, koji je bio sin brata njene majke. Upoznali su se kada je ona imala 16 godina, a njegov stric Leopold predložio je da se venčaju.

Kako je Viktorija bila kraljica, Albert nije mogao da je zaprosi, pa je to uradila ona 15. oktobra 1839.

U početku britanska javnost nije dobro prihvatila nemačkog princa i on nije imao nijednu zvaničnu političku poziciju, a kasnije se pričalo da je u njihovom braku bilo nekoliko trzavica, jer su oboje bili jaki karakteri koji nisu želeli da popuste. Ipak, bili su nesumnjivo posvećeni jedno drugom. Princ Albert je postao njen najveći saveznik i pomagao joj je da pliva u ekstremno nemirnim političkim vodama.

Nakon nekoliko godina borbe sa stomačnim tegobama, Viktorijin voljeni suprug umro je 1861. od tifoidne groznice u 42. godini. Viktorija je teško prihvatila njegovu smrt i priča se da je spavala sa gipsom u kom je bila njegova ruka sve do smrti. Tada se povukla iz javnosti i do kraja života nosila je crninu.

Sve sobe u njegovoj kući čuvane su kakve su bile kad je umro, a posteljina i peškiri su menjani svakodnevno.

Sahranjena je u mauzoleju Frogmore, pored svog supruga. Iznad sanduka joj i dan-danas piše: „Zbogom, moj najdraži, konačno i ja mogu počivati s tobom, i u Hristu ćemo se zajedno uzdići.”

„Baka Evrope” i čukunbaka kralja Petra II Karađorđevića

Njenih 42 unučadi mogu se pronaći u kraljevskim lozama u Nemačkoj, Rusiji, Grčkoj, Rumuniji, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj i Španiji, zbog čega je dobila nadimak „baka Evrope”.

Kraljica Viktorija je čukunbaka trećeg i poslednjeg kralja Kraljevine Jugoslavije, Petra II Karađorđevića. Njen drugi sin, Alfred, vojvoda od Edinburga, deda je njegove majke Marije Karađorđević, a Petrova baka Marija od Edinburga (Alfredova ćerka) bila je kraljica Rumunije od 1914. do 1927, kao supruga kralja Ferdinanda.

Deca

Kraljica Viktorija i princ Albert imali su devetoro dece: princezu Viktoriju Adelaidu Meri Luis (koja se udala za budućeg kralja Nemačke Fridriha Vilhelma 1858), princa Alberta Edvarda Vetina (koji je nasledio majku i 1901. postao kralj Edvard VII), princezu Alis Mod Meri (čija se ćerka Aliks udala za Nikolaja II, poslednjeg ruskog cara), princa Alfreda Ernesta Alberta (koji se oženio ćerkom cara Aleksandra II od Rusije; njegova nastarija ćerka, Marija, udala se za princa Rumunije), princezu Helenu Augustu Viktoriju, prencezu Luizu Karolinu Albertu, princa Artura Vilijama Patrika (koji se oženio princezom Luiz Margaret od Pruske), princa Leopolda Džordža Dankana i princezu Beatris Meri Viktoriju.

Pročitajte još

Ove svetske monarhije opstaju u vreme republika: Jedna ima dva vladara, druga neobične običaje pri izboru kralja, a u Evropi samo on ima apsolutnu moć

Može li kraljica Elizabeta II da odredi ko će biti kralj posle nje?

Smrt i naslednik

Viktorija je umrla 22. januara posle duže bolesti, u 81. godini. Njen sin, budući kralj Edvard VII, i njen najstariji unuk, car Vilhelm II od Nemačke, bili su uz njenu postelju u trenutku smrti.

Princ Albert Edvard Vetin, Viktorijin najstariji sin i deda današnje kraljice Elizabete II, nasledio je tada britanski presto kao kralj Edvard VII.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi