Osnivač i prvi predsednik SAD: Ime Džordža Vašingtona i danas se izgovara sa strahopoštovanjem

Džordž Vašington je bio američki revolucionarni vrhovni komandant, jedan od osnivača Sjedinjenih Američkih Država i njihov prvi predsednik. Jednoglasno je izabran za šefa države kojom je vladao osam godina, od 1789. do 1797, nakon čega je odbio treći mandat i povukao se. Poznat kao otac svoje zemlje, smatra se jednom od najvažnijih ličnosti u istoriji SAD, a mnogi tvrde i da je bio najbolji predsednik kojeg je Amerika imala.

Mladost i uspon u vojnoj karijeri

Džordž Vašington je rođen 22. februara 1732. godine u plemićkoj porodici kao sin Ogastina Vašingtona i Meri Bel Vašington. Njegov pradeda, Džon Vašington, emigrirao je u Virdžiniju 1657. godine i započeo sa otkupom zemlje i robova, a ovu delatnost nastavio je njegov sin Lorens i unuk Ogastin, Džordžov otac. Budući predsednik SAD odrastao je sa šestoro braće i sestara, ali su mu tri sestre preminule pre punoletstva, dok je bez oca ostao sa 11 godina.

Veći deo detinjstva Džordž Vašington proveo je na farmi Feri u okrugu Staford, u blizini Frederiksburga, koju je nasledio posle očeve smrti, da bi mu, kad mu je brat Lorens preminuo, pripala i plantaža Maunt Vernon.

Školovao se kod anglikanskog sveštenika u blizini Frederiksburga, a kada je imao 15 godina trebalo je da se prijavi u englesku kraljevsku mornaricu, ali se njegova majka usprotivila tome. Zahvaljujući uticaju svog brata, sa 17 godina postavljen je za službenog geometra za okrug Kalpeper. Četiri godine kasnije, 1753, imenovan je za jednog od četiri ađutanta Virdžinije sa činom majora.

Od 1756. do 1762. učestvovao je u Sedmogodišnjem ratu. Tokom bitke kod Žumonvila 1954. Francuzi su ga zarobili, ali mu je uskoro dozvoljeno da se sa svojim trupama vrati u Virdžiniju. Ipak, ovaj dođagaj imao je svetske posledice – Francuska i Britanija prekinule su diplomatske odnose i otpočele su borbu za kolonije u Severnoj Americi, da bi rat između njih bio zvanično proglašen 1756. godine.

Posebno se istakao u bici kod Monogahela, gde je bio pomoćnik britanskog generala Edvarda Bradoka, koji je smrtno ranjen, a Vašington je, iako teško bolestan, pokazao veliku hraborst i izdržljivost. Zbog toga je imenovan za komandanta svih trupa u Virdžiniji – pod njegovom komandom bilo je 1000 vojnika koje je on sam obučio, a s kojima se u ratu protiv Indijaca borio u čak 20 bitaka tokom 10 meseci.

Nakon ovog rata Vašington se penzionisao 1758. i nije učestvovao u vojnom životu sve do izbijanja revolucije 1775. godine.

Brak sa Martom

Džordž se oženio u januaru 1759. bogatom udovicom Martom Dendridž, koja je tada imala 28 godina. Iako nisu imali dece, brak im je bio skladan i srećan, a Džordž je prihvatio njenog sina i ćerku iz prethodnog braka. Pretpostavlja se da je zbog bolesti malih boginja, koje je preležao 1751. godine, bio sterilan. Bračni par živeo je u Maunt Vernonu, u blizini Aleksandrije, gde je Džordž bio plantažer, a učestvovao je i u političkom životu.

Zahvaljujući Martinom bogatstvu, Vašington je postao jedan od najbogatijih ljudi Virdžinije, dobivši trećinu imanja Martinog pokojnog muža, a na sve to je imao i oko 23.200 hektara zemlje koju je dobio za zasluge u ratu. Ipak, to mu nije bilo dovoljno, pa je često kupovao zemlju i do 1755. godine udvostručio je veličinu Maunt Vernona na 6.500 hektara, a broj svojih robova povećao je na preko 100. Bio je poslanik skupštine u Virdžiniji sedam godina, od 1758. godine do 1765.

Američka revolucija

Vašington je bio jedan od najglasnijih protivnika Zakona o taksenim markama, donetog 1765, prvog direktnog poreza koji je Engleska nametnula američkim kolonijama, i tada je počeo da preuzima vodeću ulogu u sve većem otporu kolonista prema Britancima. U julu 1774. predsedavao je sastankom na kome je odlučeno da se sazove prvi Kontinentalni kongres.

Borbe protiv Britanaca počele su 1775, a Vašington je u početku odbojao funkciju glavnokomandujućeg jer je smatrao da nije dovoljno sposoban za nju, ali kako nije bilo boljeg čoveka koji bi ga na njoj zamenio, na Kontinentalnom kongresu je postavljen za generala. Iste godine uspešno je odbranio Boston tokom opsade Britanaca, a naredne godine njegova vojska sukobila se sa Englezima u bici kod Long Ajlanda, najvećoj bici u početnoj fazi rata, u kojoj je bio nadjačan, nakon čega se nastavio niz poraza koji je doveo u pitanje opstanak Kontinetalne vojske. Ipak, pobedivši u bitkama kod Trentona i Prinstona, dokazao je da još nije vreme za očajavanje.

Nakon toga usledili su novi porazi, zbog kojih su neki članovi Kongresa razmatrali mogućnost da ga razreše sa funkcije, ali se na kraju to nije desilo. Pariskim mirom iz 1783. godine Britanija je Americi priznala nezavisnost, a Vašington krajem te godine raspušta svoju vojsku i podnosi ostavku.

Prvi predsednik SAD

Nakon dugotrajnog oklevanja, Vašington je pristao da prisustvuje ustavotvornoj skupštini u Filadelfiji 1787. godine kao delegat iz Virdžinije, gde je jednoglasno izabran za predsedavajućeg. Na njoj je donet ustav SAD, a ovaj događaj smatra se jednim od najznačajnijih u američkoj istoriji.

Kolegijum izbornika jednoglasno je Vašingtona izabrao za prvog predsednika 1789. godine, i ponovo 1792. godine, i on je do danas ostao jedini koji je jednoglasno izabran na tu poziciju. Džon Adams postavljen je za potpredsednika. Dana 30. aprila 1789. godine Vašington je položio svečanu zakletvu. Na kraju zakletve dodao je “Tako mi Bog pomogao” i poljubio je Bibliju, a to su, kao deo svečanog čina, ponavljali svi američki predsednici do danas.

Kongres SAD odredio mu je platu od 25.000 dolara godišnje, koju je u početku odbijao, svestan da je država u teškoj finansijskoj situaciji, ali ju je, na nagovor Kongresa, na kraju prihvatio. Kada mu je drugi mandat istekao, odbio je da se kandiduje po treći put.

On nije bio član nijedne političke partije i nadao se da one neće biti formirane. Ipak, Aleksandar Hamilton, sekretar trezora, udario je temelje Federalističkoj partiji, a Tomas Džeferson, državni sekretar, Demokratsko-republikanskoj partiji.

Zakonom o rezidenciji 1790. godine određeno je da se nova američka prestonica osnuje na reci Potomak. Tačnu lokaciju trebalo je da odredi predsednik Vašington, po kojem je grad i nazvan, dok je okrug dobio ime Kolumbija.

Treće povlačenje i smrt

Po završetku drugog mandata, Vašington se vratio u Maunt Vernon i poslednje godine života proveo je na svojim plantažama, gde je proizvodio i alkohol. Kada je došlo do rata sa Francuskom, predsednik Džon Adams ponudio mu je u julu 1798. titulu vrhovnog komandanta američkih snaga, koju je on prihvatio, s tim što nije učestvovao u ratnim operacijama, već samo u pripremi vojske.

Pročitajte još

Simbol slobode i pravde: Ko je bio Abraham Linkoln, jedan od najvoljenijih američkih predsednika

Jedna je umrla neposredno pre inauguracije: 10 žena predsednika SAD koje nisu želele da budu prve dame

Umro je sedamnaest meseci kasnije, 14. decembra 1799. godine u 67. godina. Razboleo se dok je na konju, po snegu i kiši, obilazio plantaže, nakon čega nije odmah skinuo mokru odeću. Lečila su ga tri lekara, ali nisu uspeli da ga spasu, a tačan uzrok Vašingtonove smrti i danas je predmet rasprava.

Vest o njegovoj smrti pogodila je ljude širom sveta. Konzul Napoleon Bonaparta naredio je 10 dana žalosti u Francuskoj, a Vašingtonovi bivši neprijatelji u Britaniji odali su mu počast tako što je flota na Lamanšu ispalila 20 plotuna. Hiljade građana SAD mesecima su nosili crninu. Džordž Vašington je sahranjen na svom imanju u Maunt Vernonu, a osim prestonice SAD njegovo ime nosi i 31 okrug.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi