Ugnjetavani narod zbog kojeg raste napetost između Vašingtona i Pekinga: Ko su Ujguri, manjina koja život provodi u logorima

Muslimanska manjina Ujguri koja živi u strateškoj kineskoj oblasti Sinkjang sve više se poslednjih nedelja nalazi u središtu zaoštrenih odnosa Pekinga, Vašingtona i Brisela. Dok SAD i EU učvršćuju front tvrdnjama da Kina nad Ujgurima u toj oblasti sprovodi genocid, Peking sve oštrije odbacuje optužbe, za koje kaže da su “laž veka”.

Novi predsednik Amerike Džozef Bajden, koji je ranije najavio čvrst stav prema Kini, upravo po ovom pitanju, postigao je “konsenzus” sa prethodnikom Donaldom Trampom, koji je samo dan pre isteka mandata, akciju Pekinga protiv Ujgura okarakterisao kao genocid. Bajden se već u prvom razgovoru saglasio sa premijerom Kanade Džastinom Tridoom o koordinisanom “pristupu boljoj borbi sa Kinom”. Bilo je to dan pošto se kanadski parlament, u neobavezujućoj rezoluciji, izjasnio da u provinciji Sinkjang Kinezi sprovode “genocid” nad muslimanskim Ujgurima.

Evropska unija je, takođe, pojačala pritisak na Peking zahtevom da dozvoli pristup nezavisnim posmatračima u region koji, inače, čini šestinu površine Kine. A Holandija je prva evropska zemlja koja je tretman Ujgura u Kini nazvala “genocidom”.

Komitet za ljudska prava UN je 2018. godine zaključio da postoje “verodostojni izveštaji” o tome da Kina drži oko milion ljudi u “antiterorističkim centrima” u Sinkjangu. Australijski Institut za stratešku politiku je prošle godine pronašao dokaze o 380 logora za prevaspitavanje u toj oblasti.

Pritisak sa Zapada na Peking potkrepljen je i izveštajima da je od 2017. godine oko tri miliona Ujgura, koji su muslimanske veroispovesti, u Sinkjangu odvedeno iz kuća i “nestalo” u logorima, koje kineska vlasti nazivaju “obrazovnim ustanovama”. Britanski Bi-Bi-Si navodi da su žene u ovim logorima silovane i mučene.

Kina poriče sve optužbe za zlostavljanje u Sinkjangu tvrdeći da se tu ne radi o etničkoj pripadnosti, veri, ili ljudskim pravima, već o borbi protiv nasilja, terorizma, separatizma i radikalizacije. Peking tvrdi da Ujguri vode nasilnu kampanju za nezavisnu državu bombaškim napadima, sabotažama i građanskim neredima. Peking odbacuje navode da pokušava da smanji ujgursku populaciju masovnom sterilizacijom, a tvrdnje o prisilnom radu karakteriše kao “potpunu izmišljotinu”.

Peking takođe poriče da zatvara Ujgure, ali ne i da pokušava da spreči terorizam i islamski ekstremizam. Kina tvrdi da su neophodni “obrazovni centri” kao efikasno oruđe podučavanju u borbi protiv terorizma.

“Put svile”

Većina gradova Sinkajnga nalazi se na padina planina duž drevnog Puta svile. U ovoj oblsti se proizvodi oko petina svetskog pamuka. Oblast je bogata naftom i prirodnim gasom, a zbog blizine centralnoj Aziji i Evropi, oblast predstavlja važnu trgovinsku vezu za Kinu.

Jeziva svedočenja o užasima u kineskim kampovima

Najnovija su svedočenja Kelbinur Sidik, nastavnice koja je tri meseca radila u jednom od kampova, te Tursunaj Zijavudun, koja je zatvarana u dva navrata i koja se trenutno nalazi u SAD na lečenju.

One su za Si-En-En ispričale kako su završile u kampovima, te šta su videle i doživele. Iako Si-En-En nije mogao da zvanično potvrdi ono što su govorile, njihova priča se poklapa s ranijim svedočenjima žrtava. A Kina je još jednom sve te navode odbacila.

Sidik je poreklom Uzbekistanka i 28 godina je radila kao nastavnica pre nego što je 2016. godine dobila novi poslovni zadatak. U martu 2017. je upoznala svoje nove đake u kampu. Kako je rekla, odmah je čula njihov plač, pa i vrisak, i ubrzo je shvatila da je tortura svuda oko nje.

Zvanična verzija kineske vlade je da je reč o kampovima koji služe kao “zanatski centri za obuku”, što je deo strategije za borbu protiv islamskog ekstremizma, te da dodatno stvaraju i poslove.

Zijavudun, međutim, tvrdi da je u kampu preživela pravi pakao. Zatvarana je dva puta, a svedoči i o “devetomesečnoj noćnoj mori” u kojoj je živela sa 20 žena u ćeliji, sa malo vode i hrane i uz dozvolu korišćenja toaleta samo od tri do pet minuta svakog dana. S obzirom na to da je živela i u Kazahstanu, ispitivana je da li je imala veze sa Ujgurima u egzilu, a tokom jednog ispitivanja ju je, tvrdi, policajac udarao dok se nije onesvestila.

Udarana je, silovana i pretrpela je jezivo mučenje. O njenom slučaju prvi je izveštavao Bi-Bi-Si, a njena priča podseća na ono što je preživela i Gulbahar Jalilova, pripadnica manjine Ujgura, takođe iz Kazahstana.

Nakon oslobađanja, Zijavudan je 26. septembra 2019. prešla u Kazahstan, ali se njeno zdravstveno stanje pogoršalo. Primljena je na lečenje u SAD, gde joj je uklonjena materica, a dijagnostikovani su joj karlični apsces i vaginalno krvarenje, te tuberkuloza, pokazuju dokumenti u koje je Si-En-En imao uvid.

Ko su Ujguri?

Ujguri su turkijski narod, koji pretežno živi u Kini, odnosno u autonomnoj pokrajini Sinkjang, u kojoj čini relativnu etničku većinu od 45 odsto. Ujguri su većinom islamske veroispovesti, a govore ujgurskim jezikom, koji spada u turkijsku grupu altajske porodice jezika. Ujgura, prema zvaničnim podacima,  ukupno ima 8.852.000, od toga u Kini 8.569.000, a u Kazahstanu 232.000.

Kineska vlada Ujgure prepoznaje samo kao regionalnu manjinu u multikulturnoj naciji.

Ujguri su tradicionalno naselili oaze pustinje Taklamakan u basenu Tarim. Ove oaze su istorijski postojale kao nezavisne države ili su bile pod kontrolom mnogih civilizacija, uključujući Kineze, Mongole, Tibetance… Ujguri su postepeno počeli da se islamizuju u 10. veku. Islam je od tada igrao važnu ulogu u ujgurskoj kulturi i identitetu.

Procenjuje se da 80 odsto Ujgura iz Sinkjang i dalje živi u basenu Tarim. Ostatak Ujgura uglavnom živi u Urimkiju koji se nalazi u istorijskoj regiji Džungarija. Znatan broj pripadnika ove zajednice postoji i u drugim turkijskim zemljama kao što su Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan i Turska. Manje zajednice žive u Saudijskoj Arabiji, Jordanu, Australiji, Rusiji i Švedskoj.

Od 2015. godine procenjuje se da je preko milion Ujgura bilo zatočeno u logorima. Kineska vlada održava svoje akcije u Sinkjangu kao opravdani odgovor na pretnju ekstremizmom usled pokreta za nezavisnost Istočnog Turkestana i čestih terorističkih napada kao što su neredi u gradu Baren, bombaški napad na autobus u Urumki 1997, protesti u Guljii, 2009…

Pročitajte još:

Odnosi sa Britanijom sve napetiji: Kineske vlasti zabranile BBC u svojoj zemlji

Nova svedočenja o užasima u kineskim kampovima: Hapse muslimane zbog banalnih “zločina”, žene navodno primorane na sterilizaciju

Kritičari kineskog “tretmana” prema Ujgurima optužili su kinesku vladu da propagira politiku asimilacije u Sinkjangu u 21. veku, nazivajući ovu politiku genocidom.

Tokom istorije pojam Ujgur je poprimao sve širu definiciju. U početku je označavao samo malo pleme Tiele u severnoj Kini, Mongoliji i na planinama Altaja. Kasnije, kada je proširen na više teritorija, dolazi do pada njihovog “carstva”, što je prouzrokovalo migraciju Ujgura iz Mongolije u sliv Tarima.

Ova migracija je asimilovala Ujgure u regionu i stvorila im poseban identitet, jer su jezik i kultura tih migranata na kraju potisnuli izvorne indoevropske uticaje. Ova fluidna definicija Ujgura i raznolikog porekla modernih Ujgura stvara zabunu oko toga šta čini istinsku ujgursku etnografiju i etnogenezu. Savremeni naučnici smatraju da su moderni Ujguri potomci niza naroda, uključujući drevne Ujgure iz Mongolije koji su migrirali u Tarimski basen. Oni sada predstavljaju 0,31 odsto ukupnog stanovništva Kine.

Ujgure su stari ruski putnici nazivali Sart (ime koje su koristili za centralnoazijske ljude koji govore turski jezik), dok su ih zapadni putnici nazivali Turcima. Kinezi su ih nekad zvali „Ch’an-t’ou“ , ali ovaj termin je izbačen, smatrajući se pogrdnim. Zapravo za njih vekovima nije bilo „nacionalnog“ imena; ljudi su se identifikovali sa oazom iz koje su došli, kao što su Kašgar ili Turfan.

Zvanično osam, nezvanično i do 35 miliona Ujgura

Stvarna brojnost ujgurskog stanovništva, posebno u Kini, bila je predmet nekih sporova. Zvanične brojke koje su objavile kineske vlasti svrstavaju stanovništvo Ujgura u region Sinkjang na nešto više od osam miliona, što čini približno polovinu ukupne regionalne populacije. Međutim, već 2003. godine neke ujgurske grupe napisale su da kineske vlasti znatno potcenjuju njihovo stanovništvo, tvrdeći da su premašili brojku od 20 miliona. Ti sporovi nastavili su se i danas, a neki aktivisti i grupe poput Ujgurskog kongresa i Ujgurskog američkog udruženja tvrde da ujgursko stanovništvo broji između 20 i 30 miliona. Neki su čak tvrdili da je stvarni broj Ujgura zapravo 35 miliona. Kineske vlasti su, međutim, odbacile ove tvrdnje.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi