Ujedinjeno Kraljevstvo na klimavim nogama: Škotska teži otcepljenju, za njom i Severna Irska; Džonson: Ništa od referenduma!

Boris Džonson jasno je dao do znanja da neće odobriti drugi škotski referendum o nezavisnosti, čak i ako Škotska nacionalna stranka (SNP) osvoji većinu na izborima u lokalnom škotskom parlamentu u Holirudu, koji će se održati u maju. Kao argument je ovaj put naveo da bi to bilo neodgovorno u doba pandemije.

Britanski premijer u nedelju je učestvovao u radu konferencije Konzervativne stranke u Škotskoj, odakle je poslao svoju poruku. Britanski dnevni list “Telegraf”, blizak konzervativcima, objavio je da je reč o jednom od poteza kojima vlada u Londonu nastoji da onemogući i samu pomisao Škotske na mogućnost otcepljenja od Ujedinjenog Kraljevstva. Kako u sledećim mesecima, tako i u sledećim godinama.

Škotska je organizovala referendum o nezavisnosti 2014. godine na kojem je većina – 55,3 odsto biračkog tela – odlučila da treba ostati u Ujedinjenom Kraljevstvu. Međutim, jedan od ključnih argumenata kojima je London vodio kampanju glasio je: “U EU možete samo kao deo Kraljevine”.

Energetska sigurnost

Škotska ima mali broj stanovnika, ali ima stratešku poziciju na severu zemlje, gde se nalaze luke u kojima su smeštene britanske podmornice naoružane nuklearnim projektilima. Tu su i naftni izvori, iako su sve manje važni, ali i dalje donose energetsku sigurnost.

Tanka podrška

U SNP-u, ali i mnogim stručnim analitičkim krugovima, navode da je ta poruka odigrala ključnu ulogu u odluci biračkog tela.

To je potvrdio i referendum koji je 2016. godine organizovala britanska vlada o ostanku ili izlasku iz Unije. Za Bregzit je tada glasalo 51,89 odsto biračkog tela u celom Ujedinjenom Kraljevstvu, ali je situacija u Škotskoj bila više nego jasna: za ostanak u EU glasalo je 62 odsto izašlih na birališta. I to je od tog trenutka ključni argument na koji se poziva Nikola Sturgeon, čelnica SNP-a i škotska premijerka.

Ankete urađene sredinom 2020. godine potvrđuju da je tanka ali rastuća većina za izlazak iz Ujedinjenog Kraljevstva. Pa se vlada tako i ponaša – uz škotsku zastavu, zastava EU neprestano je istaknuta na zgradama lokalne vlade, ali ne i britanska zastava. Krajem februara su poručili da će britanska zastava biti postavljena samo na “posebne datume i u posebnim prilikama”. London je po tom pitanju pokazao odlučnost i jedinstvo, jer čak ni laburisti nisu skloni novom referendumu.

Vlada Borisa Džonsona rešila je da pokaže Škotskoj šta joj je na srcu – da planira ulaganja u transport i infrastrukturu u toj zemlji, i to zaobilazeći vladu u Edinburgu. Planira se formiranje “trgovinskog i investicijskog središta” u Edinburgu u kojem bi radilo 60 ljudi od sledeće godine, piše “Jutarnji list“.

Škotska, ako se i osamostali, neće biti automatski primljena u članstvo EU, nego bi morala da prođe kroz proces pristupanja. Ta činjenica je krunski argument Vlade Kraljevine Španije kad je reč o Kataloniji i njenim zahtevima za nezavisnost. Dakle, Edinburg bi u tom slučaju trebalo da uvede i vlastitu valutu do trenutka ulaska u EU.

To je vrlo mudar potez Londona, jer su Škoti navikli na funtu. Jedan od argumenata Londona 2014. godine bio je da više neće smeti da koriste funtu. No, s druge strane je trenutna situacija u odnosima Ujedinjenog Kraljevstva i EU. Prve informacije su pokazale da je, nakon što je Velika Britanija postala “treća zemlja”, te je na snagu stupio novi trgovinski sporazum, došlo do pada izvoza iz Britanije u EU za 40 odsto. To će biti jedan od argumenata koji će premijerka Sturgeon koristiti u svojim predizbornim nastupima, gradeći platformu za referendumsku kampanju.

Situacija je u ovom trenutku jasna. London odbacuje bilo kakvu mogućnost novog referenduma, “ne u ovoj generaciji”, kako se navodilo. Jer bi bilo kakva naznaka osamostaljenja Škotske bila završni udarac teoriji formiranja “globalne Velike Britanije”.

Novi sukob sa EU

Postoji još jedan važan element. Ako Škotska, koja je teritorijalno vezana za Englesku, okrene leđa zajedničkoj kruni, biće gotovo nemoguće zaustaviti takav razvoj stanja u Severnoj Irskoj, koja je okružena morem, a kopneno povezana s Republikom Irskom. I koja je takođe većinski glasala za ostanak u EU.

Pročitajte još:

Tmurna sedmica u svetu: Uslovljavanje Evropske unije, diplomatske igre i pobunjeni napaćeni narod

Godine krvi, bola i patnje: Sirija – zemlja u kojoj rat stanuje već deceniju

A upravo je Severna Irska kamen spoticanja u odnosima EU i Londona zbog pitanja granične kontrole i protokola koji se odnosi na Belfast. Velika Britanija je najavila da će jednostrano proglasiti produžetak prelaznog perioda kako bi poslovna zajednica mogla mirnije da obavi tranziciju, što je izazvalo novi bes Brisela. I najave pravnih koraka jer London krši sporazum.

U Severnoj Irskoj takođe jača interes za povratak u članstvo EU, što bi njima bilo znato lakše jer bi ujedinjenjem s Dablinom automatski postali članica i preuzeli evro. Upravo je porast takvog raspoloženja uticao na unionističke pokrete da najave kako smatraju da više nisu u obvezi da se pridržavaju Sporazuma na Veliki petak kojim je 1998. prekinuto nasilje. što je vrlo opasno stajalište. Proevropska strana u Belfastu ima u rukama snažan argument, jer dosad nisu imali referendum na kojem bi pitanje glasilo jeste li za ujedinjenje s Republikom Irskom. A to bi London teško mogao da zabrani.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi