Iranski insajderi tvrde da ozbiljno razmatraju udare u Evropi: Pominju dve zemlje

Iran ozbiljno razmatra napade na američke vojne ciljeve na evropskom tlu ukoliko Donald Tramp dodatno zaoštri ratni sukob, otkrivaju izvori bliski režimu u Teheranu. Iransko rukovodstvo, naime, traži načine da podigne uloge u ovom sukobu, piše „Fajnenšel tajms“.

Pominju Bugarsku i Kipar

Dvojica insajdera iz iranskog režima potvrdila su za „Fajnenšel tajms“ da su iranske oružane snage već procenile mogućnosti za udare na američke vojne ciljeve u zemljama jugoistočne Evrope, poput Bugarske, koja je prošlog meseca odobrila korišćenje svoje vazduhoplovne baze Bezmer za američke avione-cisterne.

Jedan od sagovornika dodao je da se među potencijalnim metama za odmazdu nalazi i Kipar, gde je smeštena britanska vojna baza koja je još u martu bila meta napada dronom.

Osim ciljeva na evropskom kontinentu, izvori navode da su iranske snage razradile i planove za sabotažu podmorskih optičkih kablova u Ormuskom moreuzu u slučaju eskalacije. Ovakve pretnje odražavaju prkosno raspoloženje u Teheranu, gde mnogi unutar samog režima nastavak totalnog rata više ne smatraju pitanjem izbora, već samo pitanjem trenutka.

Prekid pregovora i pretnje širenjem rata

Pregovori o deblokadi strateški važnog moreuza potpuno su zapali u ćorsokak, a iranski vrhovni vođa ajatolah Mojtaba Hamnei prošle nedelje postavio je radikale na ključne bezbednosne i vojne položaje.

Donald Tramp je u utorak poručio da se sa Teheranom „ne vode nikakvi razgovori niti su oni u planu“. Istovremeno, komandanti Islamske revolucionarne garde otvoreno prete da će u novom otvorenom sukobu napustiti dosadašnju praksu gađanja američkih baza i naftnih postrojenja na Bliskom istoku i udariti znatno dalje.

Revolucionarna garda je prošlog meseca zapretila i Velikoj Britaniji zato što američkoj vojsci dozvoljava korišćenje svojih baza, poručivši da će „svaka baza sa koje bude pokrenut napad na iransku teritoriju biti smatrana legitimnom metom“.

Ipak, Sidart Kaušal iz londonskog instituta RUSI smatra da je pretnja koju iranske rakete predstavljaju evropskim ciljevima „stvarna, ali ograničena“. Prema njegovim rečima, iranski balistički projektili srednjeg dometa, poput onih iz serije „Šahab“, teško bi mogli da naprave ozbiljniju štetu na većim udaljenostima.

Iranska odmazda zavisiće od poteza Vašingtona, naglašavaju režimski izvori za „Fajnenšel tajms“. Jedan od njih navodi da Teheran priprema plan za širenje sukoba ukoliko Tramp ostvari pretnje o razaranju iranske infrastrukture, nakon što je američki predsednik najavio da će za svaki napadnuti brod u moreuzu uništiti iranski most ili elektranu.

„Ako SAD odu predaleko, Iran će se braniti po svaku cenu, izaći iz regiona i pogoditi i Evropu“, poručio je drugi izvor.

Poruka Evropi kroz precizne udare

Teheran je već pokazao spremnost za gađanje udaljenih meta. Nakon što su SAD i Izrael u februaru pokrenuli rat, Vašington je optužio Iran za ispaljivanje raketa prema američko-britanskoj bazi Dijego Garsija u Indijskom okeanu, udaljenoj čak 4.000 kilometara, iako nijedna nije pogodila cilj.

Turska je u martu objavila da je protivvazdušna odbrana NATO-a presrela nekoliko iranskih balističkih projektila, dok je britanska baza Akrotiri na Kipru istog meseca pogođena dronom za koji zapadni zvaničnici veruju da su ga lansirale grupe pod kontrolom Irana.

Izvori „Fajnenšel tajmsa“ ističu da je nedavni napad na američku bazu u Jordanu, u kojem su ubijena trojica američkih vojnika, bio najprecizniji udar dugog dometa koji je Iran do sada izveo.

„To je istovremeno bila i poruka Evropi: i ona može da bude pogođena raketama, pa bi trebalo dobro da razmisli na čijoj je strani u ovom ratu. Velika greška, poput napada na našu infrastrukturu, mogla bi da prelije rat izvan regiona, pravo u Evropu“, rekao je insajder za FT.

Privremeni sporazum koji su SAD i Iran postigli u junu propao je prošlog meseca nakon novih napada na brodove u Ormuskom moreuzu i međusobnih optužbi za kršenje dogovora. To je dovelo do novog talasa razmene vatre i ponovne američke pomorske blokade iranskih luka.

Nedelje diplomatskih napora nisu donele pomak, a Tramp je sve nezadovoljniji trenutnom pat-pozicijom.

Domet raketa i uloga proiranskih milicija

Vojni stručnjaci napominju da bi Iran, kako bi gađao udaljenije ciljeve, morao da smanji bojeve glave na svojim teškim raketama da bi one dostigle toliku udaljenost. Zbog toga bi pričinjena šteta bila minimalna, pa procenjuju da znatno veću opasnost predstavlja delovanje Teherana preko njegovih proksija u Iraku, Libanu i Jemenu.

Daglas Bari iz Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) ističe da pokušaji udara na Dijego Garsiju pokazuju da Iran poseduje oružje dometa većeg od 2.000 kilometara. Ipak, ostaje pitanje koliko takvih projektila uopšte ima i kolika je njihova stvarna preciznost na krajnjim granicama dometa.

Unutar samog iranskog režima deo zvaničnika strahuje da Teheran precenjuje sopstvene snage, dok tvrda struja smatra da se Vašingtonu ne može verovati i da mu treba naneti toliku štetu da bude prisiljen da poštuje budući dogovor.

„Luđi smo od vas“

Tome u prilog ide i imenovanje bivšeg komandanta Revolucionarne garde Mohsena Rezaija na čelo bezbednosnog sistema, što analitičari vide kao znak da su diplomate, poput pregovarača Mohameda Bagera Galibafa, potisnute u drugi plan.

„Iran šalje jasnu poruku: ako ne možete da se dogovorite sa Galibafom, moraćete da imate posla sa Rezaijem“, zaključio je drugi sagovornik „Fajnenšel tajmsa“, saževši stav režima rečima:

„Nemojte se ljutiti, jer smo mi luđi i besniji od vas.“

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi